Više javno tužilaštvo podnelo žalbu, zahteva maksimalne kazne za roditelje maloletnika

Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je žalbu na presudu Višeg suda izrečenu Vladimiru K. i Miljani K. Tužilaštvo smatra da izrečene kazne nisu u skladu sa težinom dela, pa zahteva maksimalne kazne koje predviđa Zakon. Prema navodima tužilaštva, u slučaju poznatom kao napad u Beogradu, ne postoje olakšavajuće okolnosti za okrivljene, jer je njihov maloletni sin 3. maja 2023. godine usmrtio 10 osoba, od kojih je devetoro maloletno, i teško ranio još šest lica, od kojih je petoro maloletno.

Kako je saopšteno, Više javno tužilaštvo u Beogradu smatra da je sud nepravilno odlučio u pogledu visine krivičnih sankcija. Zbog toga je predložilo da Apelacioni sud preinači presudu od 18. juna. Tužilaštvo traži da Vladimir K. bude osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 14 godina i 11 meseci, dok za Miljanu K. predlaže kaznu od tri godine zatvora.

Detalji presude i žalbe

Prvostepeni sud je prethodno Vladimiru K. izrekao kaznu od 11 godina i 11 meseci zatvora za teško delo protiv opšte sigurnosti, te dve godine i 11 meseci za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Nakon toga, izrečena mu je jedinstvena kazna od 14 godina i šest meseci. Miljana K. je osuđena na dve godine i 11 meseci zatvora zbog zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica.

Međutim, Više javno tužilaštvo u Beogradu smatra da napad u Beogradu, s obzirom na okolnosti i broj žrtava, zahteva maksimalne kazne. Tužilaštvo navodi da sud nije dovoljno uzeo u obzir težinu i međusobnu povezanost krivičnih dela, kao i uticaj na društvo. Pored toga, ukazuje se da su sudske olakšavajuće okolnosti pogrešno primenjene, jer određene činjenice ne mogu biti tretirane kao olakšavajuće u ovakvom postupku.

Stav tužilaštva i dalji postupak

U saopštenju Višeg javnog tužilaštva objašnjeno je da su svi dokazi jasno potvrdili krivicu Vladimira i Miljane K. Pored toga, tužilaštvo ističe da je sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da nije pravilno odmerio kazne. Sud je kao otežavajuću okolnost prepoznao ozbiljnost ugrožavanja zaštićenih dobara, ali je, prema tužilaštvu, prilikom određivanja jedinstvene kazne odstupio od zakonskih maksimuma.

Takođe, tužilaštvo smatra da je sud izostavio da na adekvatan način proceni sve posledice napada u Beogradu. Istaknuto je da je reč o izuzetno teškom krivičnopravnom događaju koji je duboko pogodio društvo i porodice žrtava. U žalbi se navodi da su različite i brojne radnje okrivljenih dodatno pojačale protivpravnost i društvenu opasnost njihovih dela.

Konačna odluka sada je u nadležnosti Apelacionog suda, koji treba da razmotri žalbu i odluči o eventualnoj promeni visine izrečenih kazni. Dalji tok procesa zavisiće od odluke ovog suda. Više javno tužilaštvo u Beogradu nastavlja da insistira na maksimalnim sankcijama, jer smatra da je to u interesu pravde i zaštite društva od sličnih slučajeva ubuduće.

Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala vodi istragu, pronađena računarska oprema i materijali

Pet osoba uhapšeno je širom Srbije zbog osnova sumnje da su počinile krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala, kao i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Hapšenja su sprovedena u okviru nastavka akcije „Armagedon”, a prema policijskim izvorima, istragu vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova — Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u saradnji sa više policijskih uprava, uključujući Beograd, Valjevo, Novi Sad, Sremsku Mitrovicu i Niš.

Osumnjičeni su identifikovani kao I. M. (1974) iz Beograda, V. L. (1977) iz Valjeva, B. L. (1989) iz Novog Sada, D. O. (1967) iz Sremske Mitrovice i S.Đ. (2002) iz Niša. Prema saopštenju, oni su tokom dužeg vremenskog perioda putem interneta preuzimali, čuvali i delili materijale nastale iskorišćavanjem dece u pornografske svrhe. Pored toga, utvrđeno je da su koristili društvene mreže i aplikacije za registraciju lažnih profila, predstavljajući se kao devojčice uzrasta 11 i 12 godina, čime su stupali u kontakt sa maloletnicima i od njih zahtevali fotografije i video materijale seksualne sadržine.

Detalji istrage o zloupotrebi dece na internetu

Osumnjičeni su, kako je saopšteno, koristili aplikacije poput Telegrama i specijalizovane čet platforme za razmenu materijala nastalih seksualnom eksploatacijom dece. Tokom pretresa stanova i drugih prostorija koje su osumnjičeni koristili, policija je pronašla računare i računarsku opremu. U njima su otkrivene fotografije i video snimci koji su rezultat zloupotrebe dece na internetu.

Pored toga, iz MUP-a naglašavaju da se svaka prijava koja ukazuje na ugrožavanje bezbednosti maloletnih lica razmatra sa najvišim stepenom hitnosti. Na taj način, policija kontinuirano sprovodi nacionalne i međunarodne akcije radi otkrivanja i procesuiranja sličnih krivičnih dela. Ističe se da je bezbednost dece apsolutni prioritet u radu službe.

Tok akcije i značaj saradnje institucija

U zvaničnom saopštenju navodi se i da su tokom 2025. i 2026. godine uhapšene 75 osobe osumnjičene za slična krivična dela protiv dece u digitalnom okruženju. U velikom broju slučajeva, online predatori su stupali u neposredan kontakt sa žrtvama, čime su povećavali rizik po bezbednost dece.

Kroz blisku saradnju sa domaćim i inostranim institucijama, MUP nastavlja aktivnosti na identifikaciji i hapšenju počinilaca. Cilj ovih aktivnosti je da internet prostor postane bezbedniji za svako dete. „Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala svakodnevno postupa po prijavama, a ovakvi rezultati pokazuju posvećenost zaštiti najmlađih građana“, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.

Na kraju, policija apeluje na građane da svaku sumnju ili saznanje o ugroženosti dece na internetu odmah prijave nadležnim organima. Na taj način, društvo može doprineti prevenciji i ranijem otkrivanju zloupotreba.

U nastavku akcije „Armagedon“, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave za tehniku, Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, u saradnji sa Policijskom upravom za grad Beograd, PU Valjevo, PU Novi Sad, PU Sremska Mitrovica i PU Niš, po nalogu Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, uhapsili su pet osoba.

Hapšenje je usledilo zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.

Uhapšeni su I. M. (1974) iz Beograda, V. L. (1977) iz Valjeva, B. L. (1989) iz Novog Sada, D. O. (1967) iz Sremske Mitrovice i S.Đ. (2002) iz Niša.

Delili materijal nastao seksualnim iskorišćavanjem dece

Kako se sumnja, oni su tokom dužeg vremenskog perioda putem interneta preuzimali, posedovali i delili materijal nastao seksualnim iskorišćavanjem dece. Takođe se sumnja da su preko društvenih mreža i različitih aplikacija otvarali lažne profile. Predstavljali su se kao devojčice uzrasta od 11 i 12 godina. To je usledilo kako bi stupili u kontakt sa maloletnicima, od kojih su potom zahtevali i pribavljali fotografije i video-snimke seksualne sadržine.

Prema navodima policije, osumnjičeni su međusobno razmenjivali materijale nastale seksualnom eksploatacijom dece putem aplikacije Telegram i drugih specijalizovanih čet-platformi.

Otkrivene fotografije i video-zapisi

Tokom pretresa stanova i drugih prostorija koje osumnjičeni koriste, policija je pronašla računare i drugu računarsku opremu. U njima su,  preliminarnim pregledom, otkrivene fotografije i video-zapisi nastali seksualnom eksploatacijom dece.

MUP ističe da bezbednost dece predstavlja apsolutni prioritet u radu Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Kako navode, pripadnici ove službe svakodnevno postupaju po prijavama: Ali i učestvuju u nacionalnim i međunarodnim akcijama usmerenim na otkrivanje i procesuiranje izvršilaca krivičnih dela na štetu maloletnika u digitalnom okruženju.

Rezultati rada tokom 2025. i 2026. godine potvrđuju intenzitet ovih aktivnosti

Iz MUP-a naglašavaju da se svaka prijava koja ukazuje na moguće ugrožavanje bezbednosti dece razmatra sa najvišim stepenom hitnosti.

Rezultati rada tokom 2025. i 2026. godine potvrđuju intenzitet ovih aktivnosti. U tom periodu uhapšeno je ukupno 75 osoba osumnjičenih za krivična dela na štetu dece u digitalnom okruženju. U velikom broju slučajeva radilo se o osumnjičenima koji su kao tzv. online predatori stupali u neposredan kontakt sa maloletnim žrtvama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova poručuje da će, u saradnji sa nadležnim institucijama u zemlji i inostranstvu, nastaviti sa intenzivnim aktivnostima na otkrivanju, identifikaciji i hapšenju počinilaca. Ovakve radnje se preduzimaju da internet bude bezbednije mesto za svako dete.