Poznata književnica Vedrana Rudan preminula je posle duge bolesti, a njena kolumna o sinu iz marta ove godine izazvala je snažne emocije kod čitalaca.
Vedrana Rudan, poznata hrvatska književnica, preminula je u 76. godini nakon duge borbe sa ozbiljnom bolešću. Njena kolumna o sinu, napisana pre pet meseci, ponovo je dospela u centar pažnje javnosti. U ovom iskrenom tekstu, Rudan je otvoreno govorila o svom odnosu sa sinom i o svojim poslednjim željama, što je izazvalo brojne reakcije.
Kolumna koja je pokrenula lavinu komentara
U tekstu objavljenom u martu, Vedrana Rudan je na prepoznatljivo direktan način govorila o suočavanju sa bolešću i o tome kako razmišlja o tome ko će doći na njenu sahranu. Kolumna je posebno privukla pažnju zbog toga što je autorka, bez zadrške, otkrila da ne želi da njen sin prisustvuje tom događaju. Ove reči su naišle na snažne reakcije, jer su otvorile pitanja o porodičnim odnosima i granicama lične odluke. „Nakon duge i teške…’, koliko ste samo puta pročitali ovu rečenicu i nastavili dalje dr**ti po mobilnom… Umesto da zastanete! Iz poštovanja prema onoj sirotici ili sirotanu. Nakon duge i teške… Okej teške. Ali koji je to ku**c duge. Ja sam sad već toliko dugo duga da i ne znam koji rak imam. U Zagrebu su mi rekli, tri meseca. Je***a. To je podatak. Tako treba razgovarati s bolesnicima. U tri meseca se možeš organizovati, opustiti, shvatiti da će umreti i svi oko tebe, odlučiti ko će ti doći na sahranu…“, deo je kolumne koji je snažno odjeknuo među čitaocima.
Vedrana Rudan i njen odnos prema životu i smrti
Kolumna Vedrane Rudan pokazuje kako je ona, i u najtežim trenucima, ostala verna svom stilu – otvorenom, iskrenom i bez ulepšavanja stvarnosti. Osim toga, njene reči su mnoge podstakle na razmišljanje o sopstvenim životnim izborima i odnosima sa najbližima. Javnost se u velikom broju oprostila od književnice putem društvenih mreža, podsećajući na njen specifičan pogled na život. Iako je vest o njenoj smrti rastužila mnoge, kolumna o sinu ostaje kao snažan zapis njene autentičnosti i hrabrosti da javno govori o ličnim stvarima.
