Pevačica Dona Ares preminula je 2. oktobra nakon duge borbe sa bolešću, a njena majka otkriva emotivne detalje života i svakodnevice bez nje.

Dona Ares ostavila je dubok trag na muzičkoj sceni, a devet godina bez nje i dalje budi emocije kod njenih fanova. Njena borba sa teškom bolešću, koju je dva puta uspešno savladala pre kobnog ishoda, ostala je u sećanju mnogih. Pevačica je otvoreno govorila o svom zdravstvenom stanju i poslednjim danima na svom Instagram profilu.

Devet godina bez Done Ares i dalje budi emocije

Nakon što je Dona Ares saznala za teži oblik karcinoma u 39. godini, javnost je pažljivo pratila svaki korak njene borbe. Na društvenim mrežama delila je svoja osećanja, dok je u jednoj emisiji istakla da veruje da je mleko uticalo na razvoj bolesti. “Znam da će me napasti svi, ali ja mislim da je mene lično otrovalo mleko”, rekla je tada Dona.

Poslednje objave i poruke

Tokom borbe sa bolešću, Dona je ostala vedrog duha i stalno je komunicirala sa svojim pratiocima. U jednoj od poslednjih Instagram objava napisala je: “Još uvek sam dobro! Podnošljivo je, iako već osećam i vidim, uostalom, kako polako bledim.” Pet dana pre smrti postavila je fotografiju iz perioda pre bolesti i poručila svojim fanovima: “Voli vas vaša Dona Ares.”

Porodični odnosi i poslednje želje

Pred kraj života razvela se od supruga Džavida Ljubovcija, koji nije bio prisutan na sahrani. On je kasnije za medije rekao: “Kad čovek dođe u fazu gde je svestan da odlazi, ne treba mu zamerati to što kaže. Mi koji nismo prošli kroz to ne možemo pričati o tome, ali ona i ja smo prošli kroz razne faze.” Naveo je i da je Donina poslednja želja bila da poslednje dane provede kod kuće sa porodicom.

Majka Dona Ares o bolu i životu bez ćerke

U emisiji “Premijera – Vikend specijal” biće prikazana ispovest Donine majke Ajke Kolaković, devet godina nakon gubitka ćerke. Ajka će iskreno govoriti o bolu koji oseća i svakodnevici koju je nastavila bez Done. “Vreme ne leči. Jako je teško”, poručila je.

Knjiga kao svedočanstvo borbe

Dona Ares je tokom borbe sa bolešću napisala knjigu “Soba za nikoga”, u kojoj je iskreno opisala svoja osećanja i iskustva. Istakla je da je zbog posla često zapostavljala sebe i savetovala druge da pronađu vreme za ličnu sreću. Njena priča, kao i poslednje reči porodice, nastavljaju da inspirišu i podsećaju na važnost brige o sebi i bližnjima.