Uspešni preduzetnik iz Srbije započeo je biznis bez predznanja, a danas se ponosi imanjem u rodnom selu
Branko Babić postao je poznat širom Srbije kao čovek koji je zahvaljujući privatnom biznisu izgradio čitavu imperiju. Njegova životna priča privlači pažnju javnosti zbog toga što je u početku uložio samo 200 evra, dok danas mesečno zarađuje i do 100 hiljada evra. Svoju priču podelio je u medijima, otkrivši kako je bez velikih ulaganja i predznanja uspeo da stvori brend koji mu je doneo prepoznatljivost i bogatstvo.
kralj obrva i svetska akademija za japansko iscrtavanje
Kao osnivač svetske akademije za japansko iscrtavanje i trajnu šminku obrva, Branko Babić stekao je nadimak „kralj obrva“. Mnogi ga pamte upravo po ovom epitetu, a njegov rad prepoznat je i van granica Srbije. Osim toga, vlasnik je nekoliko nekretnina i luksuznog automobila, dok mu je posebno drago velelepno imanje koje se nalazi u njegovom rodnom selu Ratkovu.
početak sa skromnim ulaganjima i podrška porodice
Prema njegovim rečima, biznis je započeo nakon što ga je supruga pitala za mišljenje o iscrtavanju obrva. To ga je podstaklo da istraži kako se sve to radi, ali je ubrzo shvatio da na tržištu ne postoji ono što je zamislio. Zbog toga je odlučio da pronađe stručnjake iz različitih oblasti, što je na kraju dovelo do razvoja sopstvene metode i akademije.
izjava i ponos na rezultate
„Zvala me je moja žena jedno jutro i pitala šta mislim o tome da ona iscrta obrve, rekla mi je kako joj to oduzima mnogo vremena kod kuće i ja joj kažem: ‘Ajde, idi radi’. I sad, znam ja kako obrve izgledaju i dolazim kući i ugledam dve kose linije i pomislim: ‘Kuku ‘leb te je*o, ko te ovo za**bao’. I ja uđem na gugl da joj pokažem kako sigurno neko crta dlačice, kad ono nema. Ili linije ili tarabe. I nakon toga ja se rastrčim po gradu, nađem kozmetičarku i frizera, a na kraju i ženu koja radi tetovira…“, otkrio je Branko Babić u intervjuu. Danas je poznat po tome što je od male investicije napravio ozbiljan posao, a njegova priča često inspiriše druge preduzetnike.
