Finska energetska kompanija planira ulaganje između milijardu i pet milijardi evra u SMR tehnologiju, kapaciteta do 300 megavata

Energetska kompanija Helen iz Helsinkija najavila je planove da u narednim godinama uloži između milijardu i pet milijardi evra u male modularne nuklearne reaktore (SMR), saopšteno je zvanično. Ova investicija deo je šireg trenda, jer se i drugi finski gradovi, kao i zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država i Južne Koreje, okreću SMR tehnologiji kako bi odgovorili na rastuću potražnju za električnom energijom.

Mali modularni reaktori su napredna rešenja koja se mogu fabrički rastaviti i transportovati do željenih lokacija, sa kapacitetom proizvodnje do 300 megavata, što predstavlja oko trećinu snage klasičnih nuklearnih reaktora. Očekivanja su da će Finska u budućnosti imati značajno veću potražnju za električnom energijom, zbog čega je stabilna proizvodnja struje ključna, uprkos brzom razvoju vetroelektrana u toj zemlji.

Zahvaljujući vetroelektranama, cene električne energije u Finskoj trenutno su ispod evropskog proseka. Kompanija Helen iz Helsinkija prošle godine je zatvorila poslednju termoelektranu na ugalj u zemlji, a sada planira da kroz ulaganja u nuklearnu energiju dodatno poveća proizvodne kapacitete i smanji emisiju CO2.

“Za kompaniju Helen iz Helsinkija, koja je prošle godine zatvorila poslednju termoelektranu na ugalj u Finskoj, nuklearna energija je način da se poveća proizvodni kapacitet uz dalje smanjenje emisije CO2”, izjavio je izvršni direktor kompanije Helen Nuclear Ltd. Peka Tolonen.

Planirano ulaganje od milijardu do pet milijardi evra predstavlja deo strategije kompanije da osigura stabilno i ekološki prihvatljivo snabdevanje električnom energijom u godinama koje dolaze.

Porudžbine metalnih proizvoda smanjene za 39,4 odsto, dok su narudžbine iz inostranstva pale 7,1 odsto

Prema preliminarnim podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), nove porudžbine nemačkih fabrika zabeležile su u januaru pad od 11,1 odsto na mesečnom nivou, nakon što su u decembru porasle za 6,4 odsto. Bez velikih projekata, pad iznosi 0,4 odsto, što ukazuje da su decembarski rezultati bili snažno podstaknuti većim narudžbinama.

Najizraženiji pad registrovan je u sektoru proizvodnje metalnih proizvoda (bez mašina i opreme), gde su porudžbine smanjene za 39,4 odsto. Proizvodnja mašina i opreme zabeležila je pad od 13,5 odsto, dok je kod osnovnih metala smanjenje iznosilo 15,1 odsto, što je povezano sa manjim obimom velikih narudžbina. Nasuprot tome, automobilska industrija je u januaru ostvarila rast novih narudžbina od 10,4 odsto, a sektor drugih transportnih sredstava za 9,2 odsto, što je delimično ublažilo ukupni pad.

Kada se posmatraju kategorije proizvoda, porudžbine proizvoda široke potrošnje porasle su za 0,1 odsto, dok je u kategoriji kapitala dobra zabeležen pad od 14,1 odsto, a kod intermedijarnih dobara za 7,9 odsto. Porudžbine iz inostranstva pale su za 7,1 odsto na mesečnom nivou, dok su domaće narudžbine iz Nemačke smanjene za 16,2 odsto.

Na kvartalnom nivou, u periodu od novembra do januara, nove fabričke porudžbine u Nemačkoj porasle su za 7,4 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, dok je bez velikih porudžbina rast iznosio 1,5 odsto. Ovi podaci potvrđuju da su rezultati iz decembra imali značajan uticaj na celokupni kvartalni trend.

Analitičari ukazuju na povećanu nestabilnost, zvanične procene govore o ograničenom uticaju na dugoročne investicije

Nestabilnost na Bliskom istoku, izazvana tenzijama između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, odražava se na kretanja na globalnim berzama, saopštili su finansijski analitičari u Dubaiju 5. marta 2026. godine. Prema izveštaju Goldman Sachs Grupe, trenutne promene na tržištu predstavljaju priliku za investitore iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a ne znak trajnog pada.

Stručnjaci navode da tržišta reaguju na ratne okolnosti u regionu i zabrinutost zbog potencijalnog uticaja veštačke inteligencije na određene sektore, ali ukazuju da stabilni ekonomski pokazatelji i rezultati korporacija mogu ograničiti obim pada. “Iako su rizici od korekcije izraženi zbog trenutnih vrednovanja, očekujemo da to otvori mogućnosti za kupovinu uz mali rizik od dugotrajne recesije na tržištu,” izjavio je Peter Oppenheimer iz Goldman Sachs-a.

Globalna berzanska tržišta zabeležila su povećanu volatilnost u prvim mesecima 2026. godine, delom zbog razvoja veštačke inteligencije koji utiče na sektore kao što su tehnologija, finansije i mediji. Ubrzo nakon toga, povećane tenzije u regionu Bliskog istoka dodatno su uticale na investitorsku sigurnost.

Analitičari ocenjuju da za investitore iz UAE-a periodi tržišnih slabosti mogu predstavljati mogućnost za kupovinu kvalitetnih hartija po nižim cenama. Ističe se da širi raspon prinosa i investicionih stilova poslednjih godina utiče na višu vrednost akcija u mnogim sektorima, dok veće oscilacije čine tržišta osetljivijim na geopolitičke šokove, posebno vezane za energente.

Izvori navode i da su događaji u regionu uticali na cene nafte i gasa, te da je promet kroz Ormuski moreuz, ključnu tačku za globalni izvoz energenata, privremeno opao nakon izbijanja konflikta. Cene nafte su početkom nedelje porasle, ali su se stabilizovale nakon što je američki predsednik najavio spremnost mornarice SAD da obezbedi pratnju i osiguranje za brodove u toj oblasti. “Ta najava je ublažila trenutni rast cena nafte,” izjavio je analitičar Patrick O’Hare.

Berzanska tržišta Azije i država Persijskog zaliva reaguju na promene u prometu energenata zbog značajnog oslanjanja njihovih ekonomija na izvoz nafte i gasa. Iz kompanije za energetsku analitiku Kpler navode da je zabeležen pad saobraćaja tankera kroz Ormuski moreuz u poslednjim danima, dok investitori ostaju oprezni i prate dalji razvoj situacije.

Analitičari ističu da istorijski geopolitičke tenzije retko dovode do dugotrajnih poremećaja na svetskim finansijskim tržištima, ali ukazuju da aktuelna neizvesnost može uticati na cene energenata, inflaciju i privredni rast. Tvrdnje o uticaju na tržišta i buduće projekcije trenutno nije moguće nezavisno potvrditi.