Na kruzeru „MV Hondius“, na kojem je izbila epidemija hantavirusa, raste broj zaraženih, dok zdravstvene službe širom sveta pokušavaju da lociraju putnike koji su se iskrcali tokom putovanja i nastavili dalje ka svojim državama.

Brod trenutno plovi ka Kanarskim ostrvima, nakon što je početkom nedelje ostao usidren kod Zelenortskih ostrva jer lokalne vlasti nisu dozvolile iskrcavanje putnika zbog opasnosti od širenja infekcije.

Prema dosadašnjim informacijama, tri osobe su preminule, dok je više putnika obolelo od andskog soja hantavirusa, koji stručnjaci opisuju kao znatno smrtonosniji od kovida, ali manje prenosiv.

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da su se desetine putnika već iskrcale tokom krstarenja i nastavile putovanja ka Evropi i Americi. Zdravstvene institucije u više država sada pokušavaju da ih pronađu i stave pod nadzor kako bi sprečile eventualno dalje širenje virusa.

Prema pisanju svetskih medija, među zaraženima je i stjuardesa aviona koja je bila u kontaktu sa putnicom iz Holandije, koja je kasnije preminula.

Profesor Lari Gostin sa Univerziteta Džordžtaun upozorio je da situacija na kruzeru podseća na prve dane pandemije koronavirusa i karantin broda „Diamond Princess“ iz 2020. godine.

– Imate savršenu oluju virusa na prepunom brodu, uz haotično praćenje putnika i nedovoljnu koordinaciju – rekao je Gostin.

Ipak, on naglašava da hantavirus nema potencijal da izazove pandemiju poput kovida, jer se znatno teže prenosi među ljudima.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je do sada potvrđeno nekoliko slučajeva infekcije, dok se istraga i potraga za svim kontaktima nastavljaju.

Prema izveštajima stručnjaka, preporučuje se oprez pri konsultovanju AI sistema i internet influensera za finansijske odluke

Sve veći broj građana Sjedinjenih Američkih Država koristi veštačku inteligenciju (AI) za upravljanje ličnim finansijama, pokazuju podaci iz više izvora. Preporuke stručnjaka ukazuju na potrebu za pažljivim pristupom prilikom oslanjanja na AI aplikacije i savete finansijskih influensera sa društvenih mreža.

Poslovni analitičar Džil Šlesindžer navodi da AI može biti koristan alat za osnovnu finansijsku edukaciju ili informisanje o razlikama između određenih finansijskih proizvoda. Ipak, ona ističe da je rizično donositi velike finansijske odluke isključivo na osnovu AI preporuka, jer takvi sistemi nisu imuni na greške i pogrešne interpretacije.

Šlesindžer je savetovala oprez i kada su u pitanju saveti sa društvenih mreža, jer mnogi takozvani finansijski influenseri nemaju formalne kvalifikacije i često promovišu proizvode ili usluge od kojih imaju korist. Ona preporučuje korisnicima da provere kredibilitet izvora pre nego što slede bilo kakve finansijske savete.

Prema izveštaju iz septembra, oko dve trećine odraslih u SAD je koristilo generativnu veštačku inteligenciju za finansijsko savetovanje, dok su mlađe generacije još sklonije tome. Najčešće oblasti primene AI su osnovna finansijska edukacija i postavljanje finansijskih ciljeva, ali korisnici takođe traže savete o štednji za penziju i investiranju na berzi.

Stručnjaci upozoravaju na moguće rizike po privatnost, jer AI chatbot alati mogu zadržati informacije koje korisnici dele i koristiti ih za dalji razvoj modela. Studija univerziteta iz 2025. godine ukazuje da je važno detaljno čitati politike privatnosti pre korišćenja ovakvih servisa.

Analitičari preporučuju da korisnici AI alata za finansijsko savetovanje uvek proveravaju informacije iz više izvora i ne dele osetljive lične podatke putem ovakvih platformi. Takođe se navodi da je za ozbiljne finansijske odluke preporučljivo konsultovati stručnjake iz oblasti finansija i koristiti proveren softver za upravljanje novcem.

Analitičari i aviokompanije potvrđuju poskupljenje karata, dok međunarodni izvori navode da se povećanje troškova goriva prenosi na putnike

Cene avionskih karata u Sjedinjenim Američkim Državama beleže značajan rast usled povećanja cena nafte, što je povezano sa aktuelnim sukobom u Iranu, pokazuju podaci međunarodnih izvora. Prema najnovijoj analizi, prosečne domaće avio-karte za letove u drugoj polovini marta skuplje su između 15% i 124% u odnosu na raniji period. Ovakav trend poskupljenja potvrđuju i analitičari, navodeći da je, na primer, karta kod jedne niskobudžetne aviokompanije porasla sa 86 na 193 američka dolara za let krajem marta.

Pored domaćih linija, izveštaji pokazuju da su i cene transkontinentalnih letova povećane za više od 100%, dok su poskupljenja zabeležena i na rutama ka Karibima, Floridi i transatlantskim destinacijama. Kao jedan od glavnih razloga za rast cena navodi se rast troškova mlaznog goriva, što je dovelo do uvođenja dodatnih taksi na pojedinim linijama.

Neke aviokompanije, poput australijske Qantas i skandinavske SAS, potvrdile su da su uvele dodatne naknade za gorivo kako bi ublažile uticaj rasta troškova. Iz Qantasa su naveli da su “cene međunarodnih karata povećane ove nedelje zbog rasta troškova, uključujući značajan porast cena mlaznog goriva”, dok su iz SAS-a saopštili da je uvedena “privremena korekcija cena zbog goriva”. Visoki troškovi goriva, prema analitičarima, predstavljaju izazov za avio-industriju, pri čemu se navodi mogućnost smanjenja broja ruta ili prizemljenja aviona ukoliko se ovakva situacija nastavi.

Ipak, stručnjaci ukazuju da aviokompanije ne prebacuju u potpunosti dodatne troškove na putnike. Ukoliko dođe do pada potražnje zbog visokih cena, avio-prevoznici bi mogli biti primorani da prilagode cene i učine ih pristupačnijim, navode konsultanti iz sektora avijacije.

U kontekstu trenutne situacije, stručnjaci savetuju putnicima da prate preporuke o najboljim terminima za kupovinu karata, jer se cene mogu značajno menjati u zavisnosti od datuma putovanja i aktuelne potražnje. Sukob u Iranu i poremećaji na tržištu nafte dodatno doprinose neizvesnosti u avio-saobraćaju, što se direktno odražava na troškove putovanja.