Srpska fondacija za preduzetništvo podržala kredite vredne 47 miliona evra, program EU i KfW jača pristup finansiranju

OTP banka Srbija postala je prva poslovna banka u zemlji koja je potpisala partnerski ugovor sa Srpskom fondacijom za preduzetništvo u okviru programa EU–KfW Western Balkans Guarantee – Supporting Entrepreneurs’ and MSMEs’ Resilience. Zahvaljujući ovom sporazumu, domaća mikro, mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu za kredite u iznosima od 5.000 do 300.000 evra, pod povoljnijim uslovima i sa fleksibilnijim zahtevima za sredstva obezbeđenja.

Program zajednički podržavaju Evropska unija i Vlada Savezne Republike Nemačke putem KfW Nemačke razvojne banke, a u Srbiji ga sprovodi Srpska fondacija za preduzetništvo u saradnji sa poslovnim bankama. Inicijativa je usmerena na unapređenje konkurentnosti i ravnomernog regionalnog razvoja, pružajući olakšan pristup finansiranju preduzetnicima, startapima i MMSP iz proizvodnih delatnosti, posebno izvan Beograda i Novog Sada.

Aleksandar Grabovac, direktor Srpske fondacije za preduzetništvo, naglasio je prilikom potpisivanja ugovora: „Potpisivanjem ovog ugovora sa OTP bankom Srbija ne otvaraju se samo nova vrata finansiranju, već i nove mogućnosti za hiljade preduzetnika i porodičnih biznisa koji su nosioci realne ekonomije Srbije.” Fondacija je do sada u partnerstvu sa finansijskim institucijama direktno podržala kredite vredne 47 miliona evra za ovu grupu klijenata, a Grabovac očekuje da će se uskoro priključiti i druge banke, što će dodatno unaprediti ambijent za razvoj preduzetništva u zemlji.

Carsten Sandhop, direktor Kancelarije KfW-a u Beogradu, istakao je značaj ovog prvog partnerskog sporazuma u Srbiji za šire partnerstvo EU i Nemačke na Zapadnom Balkanu. „Pristup finansiranju ostaje jedna od glavnih prepreka rastu mikro, malih i srednjih preduzeća u celom regionu, a ovaj projekat, koji smo osmislili zajedno sa Evropskom unijom, upravo ima za cilj da otkloni ovo usko grlo”, rekao je Sandhop.

Branimir Spasić, CFO i član Izvršnog odbora za finansije OTP banke Srbija, istakao je da će krediti u iznosima od 5.000 do 300.000 evra biti dostupni pod znatno povoljnijim uslovima, sa dužim rokovima otplate i fleksibilnijim zahtevima za sredstva obezbeđenja. „Pristupajući ovom programu OTP banka stavlja svoju ekspertizu i kapacitete u službu realne ekonomije”, naveo je Spasić.

Program EU–KfW Western Balkans Guarantee doprinosi jačanju finansijskog sektora Srbije, unapređenju privatnog sektora i usklađivanju domaćih politika sa evropskim standardima, posebno na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Nove izmene važe od 1. jula, primena materijala iz EU, EFTA, Turske i Egipta jača konkurentnost domaćih izvoznika

Od 1. jula 2026. godine na snazi su izmene Protokola 3 uz Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, koje omogućavaju primenu proširene kumulacije porekla robe, saopštila je Privredna komora Srbije. Prema Zakonu objavljenom u Službenom glasniku, odluka Saveta za partnerstvo, trgovinu i saradnju od 23. decembra 2025. godine donela je nove definicije proizvoda sa poreklom i metode administrativne saradnje između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.

Iz Privredne komore Srbije ističu da ove izmene donose značajno unapređenje poslovanja srpskih kompanija koje izvoze na britansko tržište, naročito u sektorima prehrambene, tekstilne, elektro i automobilske industrije. Nova pravila omogućavaju da, prilikom utvrđivanja preferencijalnog porekla proizvoda za izvoz u Ujedinjeno Kraljevstvo, pored materijala domaćeg porekla mogu da se koriste i materijali iz Evropske unije, država EFTA (Švajcarska, uključujući Lihtenštajn, Island i Norvešku), Turske, Egipta i pojedinih CEFTA partnera, pod uslovima definisanim Sporazumom.

“Na ovaj način povećava se fleksibilnost u organizaciji proizvodnje i lanaca snabdevanja, olakšava uključivanje srpskih kompanija u međunarodne lance vrednosti i dodatno unapređuje konkurentnost domaćih izvoznika na britanskom tržištu. Privredna komora Srbije preporučuje izvoznicima da analiziraju nove mogućnosti koje proizlaze iz primene proširene kumulacije porekla, imajući u vidu da one mogu doprineti lakšem ispunjavanju uslova za sticanje preferencijalnog porekla robe i ostvarivanju pogodnosti u bilateralnoj trgovini sa Ujedinjenim Kraljevstvom”, navedeno je iz PKS.

Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva potpisan je 16. aprila 2021. godine u Beogradu, sa privremenom primenom od 20. maja 2021. godine, dok je zvanično stupio na snagu 15. jula 2021. godine.

Samo 31 procenat građana bi glasao za ulazak u EU, dok 41 odsto veruje da bi članstvo donelo više koristi nego štete

Godišnje istraživanje Evropske komisije pokazalo je da 28 odsto građana Srbije ima pozitivnu ili veoma pozitivnu sliku o Evropskoj uniji, dok 32 odsto ima negativan ili prilično negativan stav, a 38 odsto je neutralno. Prema objavljenim podacima, 40 odsto ispitanika smatra da Srbija nikada neće postati članica EU. Istraživanje je sprovedeno između februara i aprila, a prenela ga je agencija Beta.

Podrška članstvu u EU u Srbiji je među najnižima u regionu, dok je u zemljama Zapadnog Balkana, Turskoj i Istočnom susedstvu značajno viša. U Albaniji je podrška na 92 odsto, na Kosovu 83, dok u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini prelazi 60 odsto. U Gruziji članstvo podržava 71 odsto ispitanika, u Ukrajini 65, a u Moldaviji 58 odsto. U Turskoj taj procenat iznosi 46.

Kada je reč o tome kada bi Srbija mogla da postane članica Unije, 17 odsto građana smatra da će za to biti potrebno 15 godina, 24 odsto vidi Srbiju u EU za pet do 15 godina, a devet procenata smatra da bi to moglo da se dogodi u narednih pet godina.

Što se tiče koristi od članstva, 41 odsto veruje da bi ulazak u EU doneo više koristi nego štete, dok bi za članstvo na referendumu glasalo 31 procenat građana. Kao glavne prednosti članstva ispitanici navode otvorene granice i mogućnosti putovanja (41 odsto), poboljšanje kvaliteta života i životnog standarda (32 odsto) i finansijsku podršku (31 odsto).

Glavni razlozi za zabrinutost u vezi sa članstvom su eksploatacija prirodnih resursa (43 odsto), odliv mladih (35 odsto) i potencijalno narušavanje saradnje sa Rusijom (33 odsto).

Kada je reč o poverenju u države i međunarodne institucije, 40 odsto građana ima poverenje u EU, dok je poverenje u Rusku Federaciju 58 odsto, a u Kinu 56 odsto. Finansijsku podršku EU kao visoku ili veoma visoku vidi 26 odsto građana, isto kao i podršku Rusije, dok je taj procenat za Kinu 39 odsto.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da rezultati istraživanja pokazuju da građani zemalja partnera u proširenju prepoznaju prednosti bližih veza sa EU, što se ogleda u jačem miru, bezbednosti i širim ekonomskim mogućnostima za buduće generacije.