Sve više firmi razmatra formiranje Robot Relations odeljenja, jer AI sistemi utiču na zapošljavanje i prava radnika

Korporacije širom sveta razmatraju uvođenje novog sektora pod nazivom Robot Relations (RR), kako bi odgovorile na izazove koje donose napredni AI sistemi u svakodnevnom radu. Ključni razlog za ovu promenu su rastući problemi koje radnici imaju sa AI četbotovima i velikim jezičkim modelima, što je potvrđeno u najnovijim analizama o budućnosti rada.

Robot Relations: odgovor na izazove AI sistema

Inicijativa za formiranje RR sektora proistekla je iz praktičnih problema koje donosi primena algoritama za zapošljavanje, nadzor i procenu zaposlenih. U Sjedinjenim Američkim Državama, zakonodavno telo u Kaliforniji usvojilo je predlog za ograničenje upotrebe automatizovanih sistema pri otkazima i disciplinskim merama, dok predlog čeka potpis guvernera. U San Francisku je u eksperimentalnoj prodavnici AI sistem Luna dobio ovlašćenje da odlučuje o zapošljavanju i raspoređivanju smena, pri čemu je u avgustu prvi put preporučio otkaz zaposlenom.

U isto vreme, Meta se suočava sa tužbom bivših zaposlenih koji navode da su AI sistemi korišćeni pri odabiru radnika za otkaze. Kompanija je te navode negirala. Ovi slučajevi pokazuju koliko je važno jasno definisati odgovornost kada AI sistemi greše. Radnici se sve češće pitaju da li mogu da odbiju upotrebu AI sistema i ko snosi posledice za eventualne greške algoritama.

Algoritamsko upravljanje i otpor radnika

Prema podacima OECD-a, čak 90 odsto američkih menadžera navodi da njihove kompanije koriste bar jedan sistem za praćenje ili procenu zaposlenih. Međunarodna organizacija rada upozorava da algoritamsko upravljanje postaje sve rasprostranjenije, što menja način dodele zadataka i procene učinka. Istovremeno, radnici gube deo autonomije, jer AI sistemi prate ponašanje i rezultate u realnom vremenu.

Zbog toga sindikati sve češće pregovaraju o pravilima za upotrebu AI sistema, uključujući prekvalifikaciju, nova radna mesta i zaštitu ličnih podataka. Za radnike koji nisu članovi sindikata, dosadašnji HR sektor često ostaje jedino mesto za rešavanje problema, što otvara prostor za razvoj Robot Relations odeljenja. Orestis Papakirijakopoulos sa Tehničkog univerziteta u Minhenu smatra da bi RR sektor mogao procenjivati uticaj AI na dobrobit radnika i profesionalni razvoj.

Uloga RR sektora i budućnost odnosa čoveka i mašine

Stručnjaci upozoravaju da je problem širi od samog uvođenja „novog kolege“ u vidu AI sistema. Kristina Zaga sa Univerziteta u Tventeu ističe da mnogi AI sistemi pretvaraju zaposlene u deo automatizovanog procesa, gde ljudi nadgledaju i intervenišu kada mašina pogreši. Ona smatra da radnici ne bi trebalo samo da se prilagođavaju automatizaciji, već i da učestvuju u njenom razvoju i upravljanju.

Kao rezultat, Robot Relations sektor bi mogao postati ključan za zaštitu prava zaposlenih u novoj eri, gde AI ima sve veći uticaj na radne procese, zapošljavanje i karijerni razvoj. Pitanje ko je odgovoran kada AI odlučuje o sudbini radnika postaje centralno pitanje savremenih kompanija.

Godišnje usklađivanje cena DHL Express-a reflektuje globalne inflatorne pritiske i rast troškova u logističkoj industriji

DHL Express, vodeća globalna kompanija za međunarodnu ekspresnu dostavu, objavila je godišnje usklađivanje cena u Srbiji. Nova, više cene stupaju na snagu 1. januara 2027. godine. Prosečno povećanje iznosi 5,9 odsto za unutrašnji poštanski saobraćaj, dok se međunarodne usluge takođe usklađuju, saopštila je kompanija. Ova promena dolazi u trenutku kada inflacija i rast troškova energije utiču na celokupnu logističku industriju.

Razlozi za povećanje cena DHL Express usluga

Godišnje usklađivanje cena DHL Express-a rezultat je više globalnih i lokalnih faktora. Inflatorni pritisci i promene deviznih kurseva direktno utiču na strukturu troškova logističkih kompanija. S druge strane, energenti beleže rast cena, što dodatno opterećuje operativne troškove. Pored toga, regulatorni zahtevi i bezbednosne procedure postaju sve stroži, zahtevajući dodatna ulaganja u infrastrukturu i digitalna rešenja.

Izjave rukovodstva i uticaj na tržište

„Međunarodna trgovina otvara nove mogućnosti za rast kompanija, a lanci snabdevanja postaju sve dinamičniji i složeniji“, izjavio je Fionn Herriott, direktor DHL Express Srbija. On je istakao da godišnje usklađivanje cena omogućava kompaniji da održi visok nivo kvaliteta i pouzdanosti usluga, uprkos izazovima na tržištu. Takođe, DHL Express kontinuirano investira u globalnu mrežu, bezbednost i održive logističke procese. Kao rezultat, kompanija prilagođava svoje poslovanje ne samo međunarodnim već i domaćim ekonomskim uslovima.

Dugoročne implikacije za korisnike i logističko tržište

Povećanje cena DHL Express-a za 2027. godinu imaće direktan uticaj na korisnike, posebno kompanije koje se oslanjaju na brzu i pouzdanu isporuku. U međuvremenu, konkurencija u logističkom sektoru nastavlja da raste, što podstiče ulaganja u inovacije i efikasnost. S obzirom na prisutnost DHL Express-a u više od 220 zemalja i teritorija, usklađivanje cena odražava širu praksu prilagođavanja globalnim ekonomskim trendovima. Za dodatne informacije o aktuelnim uslugama i doplatama, korisnici mogu posetiti zvanični sajt www.dhl.rs.

Globalni javni dug povećan za 10 biliona dolara u 2026, kamate premašile 3,3 biliona dolara za razvijene ekonomije

Svetski dug premašio je 365 biliona dolara u prvoj polovini 2026. godine, pokazuju podaci Instituta za međunarodne finansije (IIF). Prema navodima IIF, svetski dug porastao je za 10 biliona dolara (8,5 biliona evra) u tom periodu. Kao rezultat, troškovi servisiranja duga postali su značajan teret za državne budžete, posebno u razvijenim zemljama.

Rast kamata povećava fiskalni pritisak

Prinosi na srednjoročne i dugoročne državne obveznice u vodećim svetskim ekonomijama, poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Francuske i Velike Britanije, dostigli su najviše nivoe u više od decenije. S druge strane, investitori su sve zabrinutiji zbog viših kamatnih stopa i trajnih efekata visokih troškova energije, slabog privrednog rasta i povećane državne potrošnje. IIF ističe da su upravo ove četiri velike ekonomije suočene sa uporno visokim budžetskim deficitima i rastom troškova kamata. Ovi problemi ranije su se uglavnom povezivali sa zemljama u razvoju, ali sada pogađaju i razvijene države.

Troškovi kamata premašuju ključne globalne izdatke

Prema IIF, razvijene ekonomije su prošle godine platile više od 3,3 biliona dolara (2,8 biliona evra) kamata na međunarodno trgovane državne obveznice. Ovaj iznos je veći od ukupne svetske potrošnje na veštačku inteligenciju, koja je iznosila 2,2 biliona evra, kao i od izdataka za odbranu (2,6 biliona evra) i čistu energiju (dva biliona evra). Zbog toga dug sve više postaje i političko pitanje, stvarajući začarani krug između izbornog ciklusa i kratkoročnih rešenja, dok se dugoročna fiskalna ranjivost povećava.

Strukturni izazovi i preporuke međunarodnih organizacija

„Kako referentne kamatne stope rastu, očekuje se nagli porast troškova kamata, dok strukturni uticaji izazvani izdvajanjima za zdravstvo i javne penzije uglavnom ostaju nerešeni“, navodi IIF u izveštaju. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz Pariza, u svom privremenom ekonomskom izveštaju, ističe da rast prinosa na obveznice ukazuje na potrebu za većim naporima u ograničavanju i preusmeravanju državne potrošnje. Pored toga, OECD preporučuje poboljšanje efikasnosti javnog sektora i povećanje javnih prihoda.

Širi ekonomski značaj svetskog duga

Uporedo sa tim, svetski dug postaje centralna tema globalne ekonomske politike. Bilion, kao hiljadu milijardi, predstavlja ogromnu vrednost u svetskim finansijama. Visina svetskog duga ima direktan uticaj na stabilnost međunarodnih finansijskih tržišta, investicione odluke i mogućnost država da odgovore na buduće krize. Kao rezultat, pažnja analitičara i donosilaca odluka sve je više usmerena na održivost javnih finansija i dugoročnu fiskalnu stabilnost. Izvor podataka: Institut za međunarodne finansije, OECD.