Američki tužioci traže zabranu algoritama Fejsbuka i Instagrama, Meta već platila 567 miliona dolara u Novom Meksiku

Meta, američka tehnološka kompanija, suočava se sa velikim pravnim izazovom zbog optužbi da su platforme Fejsbuk i Instagram podstakle zavisničko ponašanje dece i tinejdžera. Suđenje je počelo u Kaliforniji, a tužbu vodi državni tužilac Rob Bonta uz podršku tužilaca iz 28 saveznih država. Oni tvrde da je Meta prekršila Zakon o zaštiti privatnosti dece na internetu (COPPA), kao i propise o zaštiti potrošača.

Potencijalna odšteta od 1,4 biliona dolara i zahtev za promenu poslovnog modela

Advokati Mete ranije su naveli da bi objedinjeni postupak mogao dovesti do odštete od čak 1,4 biliona dolara. S druge strane, advokati saveznih država procenjuju da je realniji iznos oko 200 milijardi dolara. Pre manje od dve nedelje, Meta je u Novom Meksiku izgubila sličan spor i naloženo joj je da plati gotovo milijardu dolara. Od toga, 567 miliona dolara biće uloženo u fond za mere zaštite, dok je 375 miliona dolara dosuđeno na osnovu odluke porote zbog kršenja zakona o nepoštenoj poslovnoj praksi.

Zahtjevi tužilaca: zabrana algoritama i brisanje podataka dece

Državni tužioci zahtevaju trajnu zabranu poslovnih praksi koje uključuju beskonačno skrolovanje, automatsku reprodukciju sadržaja, privremeni sadržaj, filtere za ulepšavanje i algoritme optimizovane za povećanje angažovanja korisnika na platformama Fejsbuk i Instagram. Kao rezultat, traži se i brisanje ličnih podataka dece mlađe od 13 godina, kao i algoritama i modela veštačke inteligencije razvijenih na osnovu tih podataka. U slučaju kršenja COPPA zakona, ovaj zahtev postaje obavezan.

Odbrana Mete i moguće posledice po industriju

Meta odbacuje sve optužbe i tvrdi da su zahtevi tužilaca neosnovani i finansijski nesrazmerni. Kompanija navodi da tužioci nisu dokazali da su građani tih saveznih država obmanuti, kao i da pokušavaju da kazne Metu za probleme koji pogađaju celu industriju društvenih mreža, poput provere uzrasta korisnika. Ukoliko sud donese presudu koja bi primorala Metu na promenu ključnih algoritama i funkcija Fejsbuka i Instagrama, to bi moglo značajno uticati na čitav poslovni model kompanije, ali i postaviti presedan za druge velike društvene mreže u Sjedinjenim Američkim Državama. Konačno, moguća presuda protiv Mete u Kaliforniji signalizuje širi trend pojačanog nadzora i regulacije tehnoloških kompanija, posebno u segmentu zaštite dece na internetu.

Efektivna poreska stopa velikih investitora često pada na nulu, dok prelazni period produžava privilegije do 2037. godine

Republika Srbija ostvaruje prihod od poreza na dobit pravnih lica u visini od oko 2,5 odsto BDP-a. To je gotovo trećinu manje u poređenju sa prosekom država članica Evropske unije, gde taj udeo iznosi oko 3,7 odsto, prema podacima Evrostata. Poreske olakšice krupnog kapitala i izdašni investicioni podsticaji glavni su razlozi za ovakav rezultat, dok novi Predlog zakona o porezu na dobit zadržava ključne privilegije za velike investitore sve do ulaska Srbije u EU.

Poreske olakšice i efektivna stopa na dobit

Srbija ima nominalnu stopu poreza na dobit pravnih lica od 15 odsto, što je niže od Češke (21%), Slovačke (24%) i Poljske (19%), ali više od Mađarske (9%) ili Bugarske (10%). Međutim, efektivna poreska stopa za velike investitore često je znatno niža. Zbog brojnih podsticaja i oslobođenja, obaveza pojedinih kompanija može pasti i na nulu. Tako nominalno povećanje stope ne bi uticalo na najveće igrače, dok mala i srednja preduzeća ostaju bez pristupa tim mehanizmima.

Prelazni period i „prozor” za nove privilegije

Najnoviji Predlog zakona o porezu na dobit formalno ukida član 50a, koji je omogućavao desetogodišnje oslobođenje od poreza za investicije od posebnog značaja. Ipak, ovaj režim ostaje na snazi za sve koji pravo steknu do 31. decembra 2027. godine. Time investitori dobijaju mogućnost da koriste oslobođenje sve do kraja svog desetogodišnjeg roka, praktično do 2037. godine. Ministarstvo finansija navodi da ove promene usklađuju zakonodavstvo sa pravilima Evropske unije o državnoj pomoći, ali prelazne odredbe ostavljaju širok prostor za dalju optimizaciju poreza.

Mehanizmi iznošenja profita i poreske pogodnosti za EU kapital

Pored toga, Predlog zakona uvodi potpuno oslobođenje za prihode od dividendi i udela u dobiti iz država članica Evropske unije. To važi od 2027. godine i dodatno favorizuje kapital iz EU, dok za druge nerezidente ostaju važeći propisi o porezu po odbitku. Zakon o slobodnim zonama omogućava uvoz opreme i sirovina bez carine i PDV-a, dok podsticaji za istraživanje i razvoj, kao i IP Box režim, efektivnu poresku stopu mogu smanjiti na svega 3 odsto za određene prihode. Ove mere, iako deklarativno namenjene domaćim startapovima, najviše koriste velike IT kompanije i razvojni centri stranih korporacija.

Uticaj na budžet i privredu Srbije

Kao rezultat, Srbija nastavlja da ubira znatno manje prihoda od poreza na dobit u poređenju sa evropskim standardom. Efektivna poreska stopa na dobit ostaje niska za najveće investitore, dok su domaća mala i srednja preduzeća pod većim opterećenjem. Prelazne odredbe novog zakona omogućavaju produženje poreskih privilegija do 2037. godine, što odlaže efikasnu borbu protiv iznošenja profita sve do ulaska Srbije u Evropsku uniju.

Rotkvice, rukola i spanać omogućavaju proizvođačima brzu berbu već na jesen, uprkos izazovima visokih temperatura i suve zemlje

Baštenski sektor koristi avgustovsku setvu za bržu jesenju berbu povrća. Povrće koje brzo stiže za berbu, poput rotkvica i rukole, omogućava proizvođačima da popune prazne gredice nakon ranih kultura i tako ostvare dodatni prihod već početkom jeseni. Prema stručnim preporukama, avgust nije kraj sezone, već šansa za intenzivnije korišćenje zemljišta.

Pravilnim izborom kultura i adekvatnim održavanjem zemljišta, proizvođači mogu da ostvare povoljnu jesenju berbu. Ključni izazov kod setve povrća u avgustu su visoke temperature i suva zemlja. Zbog toga je preporučljivo sačekati nešto svežije dane i redovno zalivati gredice dok ne dođe do nicanja. Najveći potencijal imaju sorte koje brzo rastu, što je ekonomski isplativo jer omogućava više ciklusa berbe u jednoj sezoni.

Povrće koje brzo stiže za berbu u avgustu

Rotkvice spadaju u najbrže rastuće povrće, jer kod pojedinih sorti do berbe prolazi svega nekoliko nedelja. Rukola je takođe veoma pogodna za setvu u avgustu. Njeni mladi listovi mogu se brati više puta tokom jeseni. Tokom toplih dana zemljište treba održavati ravnomerno vlažnim, što je važno za stabilan prinos. U drugoj polovini avgusta preporučuje se setva spanaća, posebno kada noćne temperature počnu da padaju. Spanać bolje podnosi svežije vreme i donosi kvalitetan jesenji rod.

Matovilac je još jedna kultura koja dobro podnosi niže temperature i pogodna je za berbu u kasnu jesen. Zelena salata može se sejati na prazne gredice, ali je važno birati sorte namenjene jesenjem uzgoju. U periodima visokih temperatura seme salate slabije klija, pa treba birati svežije dane i zaštititi gredicu od sunca. Blitva je opcija za krajeve sa blažom jeseni, jer može da daje listove i nakon zahlađenja.

Ekonomika i preporuke za dužu jesenju berbu

Jednostavan trik za produžavanje sezone je sukcesivna setva. Umesto da se sve poseje istog dana, deo semena može se sejati u razmaku od desetak dana. Na taj način, povrće kao što su rotkvice, salata, rukola, spanać i matovilac neće dospeti za berbu u isto vreme, što omogućava ravnomerniji prihod tokom dužeg perioda. Ova strategija doprinosi boljoj ekonomskoj isplativosti baštenskih površina.

Zalivanje je ključan faktor za uspeh avgustovske setve. Gredicu treba dobro pripremiti i održavati umereno vlažnom dok seme ne proklija. Preporučuje se zalivanje ujutru ili predveče, a zemljište ne treba biti natopljeno već dovoljno vlažno za klijanje i rast. Pored toga, proizvodnja povrća tokom avgusta i jeseni pomaže racionalnijem korišćenju zemljišta i povećava ukupni godišnji prinos. Ovakav pristup može pozitivno uticati na profitabilnost malih i srednjih proizvođača povrća, posebno u uslovima kada su cene na tržištu povoljnije za sveže povrće van glavne sezone.

Na kraju, baštenski sektor pokazuje da avgust može biti period nove ekonomske šanse, a ne kraj proizvodne godine. Povrće koje brzo stiže za berbu u avgustu omogućava proizvođačima da ostvare dodatni prihod, iskoriste postojeće resurse i bolje odgovore na sezonske promene u potražnji.