Mađarska avio-kompanija održava 27 linija iz Beograda sa četiri bazirana aviona, sudbina baze zavisi od regulatornih izmena
Wizz Air, mađarska niskotarifna avio-kompanija, saopštila je da pregovori sa srpskim institucijama o budućnosti njene baze u Beogradu i dalje traju, ali zasad bez konkretnog dogovora. Ključni ekonomski podatak je da je Wizz Air prošle godine prevezao blizu dva miliona putnika na linijama iz i ka Srbiji. Kompanija u Beogradu koristi model sa četiri bazirana aviona i mrežom od 27 linija, što je čini najvećom stranom avio-bazom u zemlji.
Regulatorne izmene utiču na poslovanje
Korenski problem nalazi se u izmenama Pravilnika o izdavanju odobrenja stranim avio-prevoziocima, koje je 27. marta 2026. godine potpisao v.d. direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Ognjen Babić. Prema tumačenju Wizz Air-a, nova pravila zahtevaju da letovi evropskih avio-kompanija između Evropske unije i Srbije moraju da počnu iz EU, čime se onemogućava baziranim avionima iz Beograda da poleću na druge destinacije. Ova promena ugrožava dosadašnji model poslovanja, jer bi kompanija u tom slučaju morala da premesti svoje avione iz Srbije i organizuje letove iz inostranstva, što značajno menja ekonomsku računicu. S druge strane, Direktorat civilnog vazduhoplovstva tvrdi da izmene nisu diskriminatorne i da se primenjuju jednako na sve prevoznike, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.
Ekonomija i evropska dimenzija spora
Sukob tumačenja dodatno komplikuje činjenica da je Srbija potpisnica Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), koji garantuje evropskim avio-kompanijama šira tržišna prava. Wizz Air je već zatražio pomoć Evropske komisije, a iz Brisela je potvrđeno da se proverava usklađenost novih pravila sa preuzetim obavezama. Kao rezultat toga, regulatorni spor je prerastao bilateralni nivo i dobio evropsku dimenziju. Ako se ne postigne rešenje, moguće je da će doći do promene tržišne slike niskotarifnih letova ka Srbiji.
Implikacije za putnike i zaposlene
Baza Wizz Air-a u Beogradu, otvorena 2010. godine, opslužuje 26 destinacija i zapošljava više od 150 ljudi u Srbiji. Ako bi kompanija morala da premesti svoje avione, posledice bi bile šire od pukog smanjenja broja letova. Realizacija letova bez lokalno bazirane posade postala bi logistički komplikovanija i skuplja, što bi se moglo odraziti na cene avio-karata za putnike iz Beograda. Osim toga, smanjenje obima operacija ugrozilo bi i poslove u kompanijama koje pružaju usluge zemaljskog opsluživanja na aerodromu „Nikola Tesla“.
Rokovi i moguće alternative
Wizz Air je najavio da će konačnu odluku o budućnosti beogradske baze doneti do kraja septembra, jer zimska sezona počinje krajem oktobra, a dozvole se izdaju sezonski. U međuvremenu, kompanija je otvorila bazu u Podgorici, što pokazuje da razmatra i druge opcije u regionu. Ako dođe do preseljenja baziranih aviona, Wizz Air će pokušati da zadrži što više linija, ali iz drugih vazdušnih luka. Kao rezultat, sudbina niskotarifnog prevoza između Srbije i Evropske unije zavisiće od daljeg toka pregovora i regulatornih odluka.
