Vlada Srbije privremeno ograničila trgovačke marže i rabate, Delez zatvorio 25 prodavnica i obustavio investicije

Ahold Delhaize pokrenuo je arbitražu protiv Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID) zbog ograničenja trgovačkih marži na 20 odsto. Tribunal je formiran 4. avgusta 2026. godine, a predmet spora su regulatorne mere uvedene od strane Vlade Srbije u septembru 2025. godine, uključujući ograničenje marži na oko 20.000 proizvoda. Uredba je prestala da važi 1. marta ove godine, ali je Delez Srbija saopštila da je zbog primene tih mera kompanija zabeležila značajne gubitke i bila primorana da zatvori 25 prodavnica.

Prema zvaničnim podacima, kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto. Samo četiri meseca primene uredbe u 2025. godini dovela su do gubitaka, dok je ograničenje marži uticalo na više od 85 odsto prihoda Delhaize Serbia. Kao rezultat toga, kompanija je obustavila investicije planirane za 2026. godinu i došlo je do gubitka stotina radnih mesta u Srbiji.

Detalji arbitraže i sastav tribunala

ICSID arbitražu vodi tribunal čiji je predsednik Kavinder Bul iz Singapura. Inicijator arbitraže, kompanija Ahold Delhaize, izabrao je američkog pravnika D. Brajana Kinga, dok je Srbija imenovala švajcarsko-argentinskog profesora Horhea E. Vinualesa sa Univerziteta Kembridž. Kompaniju Ahold Delhaize zastupa advokatska kancelarija „De Brauw Blackstone Westbroek“ iz Amsterdama, dok pravni tim Srbije predvodi Državno pravobranilaštvo uz podršku kancelarija „Curtis, Mallet-Prevost, Colt i Mosle“, „Mihaj, Ilić i Milanović“ i „Gecić law“.

U timu Srbije učestvuju i profesori Univerziteta u Beogradu Dušan Popović i Marko Jovanović. Arbitraža pred ICSID-om ima za cilj da utvrdi da li je Srbija prekršila Bilateralni investicioni sporazum sa Holandijom, s obzirom na privremeno ograničenje marži i njegov uticaj na poslovanje kompanije Delhaize Serbia.

Regulatorne mere i reakcije privrede

Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. godine na maksimalnih 20 odsto za oko 20.000 proizvoda, uključujući osnovne životne namirnice, hemiju i higijenu. Takođe, of-rabat je ograničen na 10 odsto, logistički rabat na tri odsto, a naknada za manjak i otpis robe na jedan odsto. Trgovinski lanci morali su da dostavljaju cenovnike Ministarstvu, što je dodatno povećalo regulatorni pritisak.

Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, izjavila je da uredba nije bila usmerena protiv stranih lanaca, ali da Srbija zahteva fer tretman, kao što ga imaju kompanije u Evropskoj uniji. „Želimo da nas tretiraju na adekvatan način, da zarade, ali postoje određene granice“, navela je ministarka.

Implikacije arbitraže za investicionu klimu

Kompanija Ahold Delhaize navela je da arbitražni korak nije preduzela olako, već nakon neuspešnog pokušaja dijaloga sa srpskim vlastima. Prema njihovom saopštenju, dugoročna investiciona klima u Srbiji može biti ugrožena ukoliko se ne pronađe uravnoteženo rešenje koje odgovara i potrošačima i privredi. Sa druge strane, Vlada Srbije ističe da uredba više nije na snazi i da planira donošenje novih zakona koji će urediti tržište na održiv način.

Ova arbitraža je važan test za odnose Srbije sa stranim investitorima, posebno u sektoru maloprodaje i trgovine. Ishod postupka pred ICSID-om mogao bi imati dugoročne posledice na investicionu reputaciju zemlje.

Hrvatska beleži snažan rast industrije, dok Srbija istovremeno beleži pad od 2,3 odsto, najviše zbog energetskog sektora

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj porasla je za 7,2 odsto u julu 2026. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske (DZS), mesečni rast, odnosno poređenje sa junom, iznosi 3,9 odsto prema sezonski i kalendarski prilagođenim rezultatima. Ovi pokazatelji pozicioniraju Hrvatsku kao lidera u industrijskom rastu u regionu, posebno u poređenju sa Srbijom gde je, prema svežim podacima, industrijska proizvodnja u julu pala 2,3 odsto na godišnjem nivou.

Detaljna analiza rasta industrijske proizvodnje u Hrvatskoj

Najveći godišnji rast u Hrvatskoj ostvaren je u segmentu proizvodnje intermedijarnih proizvoda, sa povećanjem od 16,6 odsto. Proizvodnja energije porasla je čak 9,1 odsto, dok su netrajni proizvodi za široku potrošnju zabeležili rast od 1,7 odsto. S druge strane, proizvodnja kapitalnih dobara smanjena je za 7,4 odsto, a trajnih proizvoda za široku potrošnju za 6,3 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da rast nije ravnomerno raspoređen kroz sve sektore industrije. Na mesečnom nivou, rast proizvodnje energije u julu iznosio je 8,7 odsto, intermedijarnih proizvoda 5,8 odsto, a netrajnih proizvoda za široku potrošnju 3,5 odsto. Proizvodnja kapitalnih dobara porasla je 2,7 odsto, dok je proizvodnja trajnih proizvoda pala za 0,3 odsto. Posmatrano po glavnim industrijskim oblastima, proizvodnja električne energije, gasa, pare i klimatizacije porasla je 10,9 odsto na godišnjem nivou. Prerađivačka industrija ostvarila je rast od 6,8 odsto, dok je jedini pad zabeležen u rudarstvu i vađenju, za 3,7 odsto.

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj u julu i regionalni kontekst

Kao rezultat ovakvog trenda, Hrvatska se značajno izdvaja u regionalnom kontekstu. U Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u julu pala za 2,3 odsto na godišnjem nivou. Glavni razlog za to je pad u sektoru snabdevanja energijom, gde je zabeležen pad od 8,8 odsto, dok je prerađivačka industrija pala za 1,6 odsto. Jedini sektor sa pozitivnim rezultatom u Srbiji je rudarstvo, sa rastom od 3,0 odsto. U Hrvatskoj, međutim, rast proizvodnje energije i intermedijarnih proizvoda značajno podstiče ukupne industrijske rezultate. Ipak, zaposlenost u hrvatskoj industriji ostaje izazov. Broj zaposlenih u sektoru u julu bio je 0,2 odsto manji nego u junu, a čak 5,1 odsto manji nego u julu prošle godine prema podacima DZS.

Uticaj rezultata na tržište i širi ekonomski okvir

Uporedo sa rastom industrijske proizvodnje, promet u trgovini u regionu beleži ubrzanje, što može delimično kompenzovati slabije rezultate pojedinih sektora. Međutim, pad zaposlenosti u industriji u Hrvatskoj ukazuje na strukturalne izazove, koji mogu uticati na dugoročnu održivost rasta. Industrijska proizvodnja predstavlja ključni indikator ekonomskog zdravlja, jer direktno utiče na bruto domaći proizvod (BDP) i zaposlenost. S obzirom na to, nastavak rasta u Hrvatskoj može imati pozitivan efekat na ukupnu privredu, ali bi dalji pad zaposlenosti mogao predstavljati ograničenje. U Srbiji, s druge strane, pad industrijske proizvodnje može usporiti ekonomski rast u narednim mesecima, iako trgovina za sada delimično kompenzuje pad u proizvodnji. Zaključno, industrijska proizvodnja u Hrvatskoj u julu 2026. godine pokazuje snažan oporavak i rast, sa izraženim razlikama među sektorima i regionalnim tržištima.

Pad maloprodaje u evrozoni u julu najbrži od maja 2025, dok je hrana porasla 0,4 odsto prema podacima Evrostata

Evrostat je objavio da je maloprodaja u evrozoni pala za 0,6 odsto u julu, što je najbrži mesečni pad od maja 2025. godine. Ključni pokazatelj, maloprodaja u evrozoni, reflektuje slabljenje potrošnje domaćinstava, a posebno je izražen pad u neprehrambenom sektoru. Mesečna prodaja hrane, pića i duvana jedina je zabeležila rast od 0,4 odsto, dok su neprehrambeni proizvodi pali za 1,4 odsto. Prodaja automobilskog goriva u specijalizovanim prodavnicama smanjena je za 0,8 odsto.

Najveći rast na mesečnom nivou zabeležile su Letonija sa 2,5 odsto, Kipar sa dva odsto i Luksemburg sa 1,8 odsto. S druge strane, Nemačka je prijavila najveći pad od 3,4 odsto, a slede Španija sa 0,9 odsto, Italija i Poljska po 0,3 odsto.

Detaljni podaci o segmentima prodaje u evrozoni

Na godišnjem nivou, ukupna maloprodaja u evrozoni porasla je 0,6 odsto u odnosu na jul 2025. godine. To je najslabiji rast u poslednje dve godine i znatno lošiji rezultat u poređenju sa junskih 1,4 odsto. Međutim, segment hrane, pića i duvana beleži međugodišnji rast od 1,6 odsto. Neprehrambeni proizvodi su porasli marginalno, za svega 0,2 odsto, dok je prodaja goriva pala za 3,1 odsto.

Kada se posmatraju pojedinačne članice Evropske unije, Kipar je ostvario najveći godišnji rast obima maloprodaje od 8,6 odsto, Letonija 7,1 odsto, a Švedska 6,4 odsto. Najveći pad registrovala je Rumunija sa 5,7 odsto, dok su Nemačka i Italija zabeležile pad od 2,5 odsto, odnosno jedan odsto. Španija je imala pad od 0,7 odsto na godišnjem nivou.

Tržišni kontekst i značaj kretanja maloprodaje u evrozoni

Kretanje maloprodaje u evrozoni ima direktan uticaj na ukupni privredni rast, jer je lična potrošnja ključna komponenta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovako slab rast, uz evidentan pad u neprehrambenim segmentima, ukazuje na oprez potrošača zbog inflacije i neizvesnosti na tržištu rada. U isto vreme, rast prodaje hrane i osnovnih proizvoda sugeriše da domaćinstva prioritet daju osnovnim životnim potrebama u uslovima ograničenih budžeta.

Osim toga, značajan pad prodaje u Nemačkoj, koja je najveća ekonomija evrozone, može uticati na ukupnu dinamiku rasta regiona. S obzirom na to da su podaci za jul najslabiji u poslednje dve godine, analitičari očekuju da će kretanja u maloprodaji biti ključni indikator ekonomske aktivnosti u narednim mesecima. S druge strane, skroman rast neprehrambenih proizvoda i pad goriva odražavaju promene u strukturi potrošnje, ali i mogući uticaj visokih cena energenata.

Prema podacima Evrostata, maloprodaja u evrozoni ostaje pod pritiskom, a ograničena potrošnja van osnovnih segmenata ukazuje na potrebu za dodatnim ekonomskim merama podrške domaćinstvima i potrošačima.