Srbija usklađuje sistem kontrola sa standardima EU, što otvara mogućnosti za izvoz poljoprivrednih proizvoda na evropsko tržište

Evropska komisija je potvrdila da je Srbija ostvarila značajan napredak u sektoru službenih kontrola bezbednosti hrane biljnog porekla. Ovaj rezultat je ostvaren tokom 2026. godine, a izveštaj je objavilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prema saopštenju, sistem službenih kontrola sada ispunjava evropske standarde, što je ključno za izvoz hrane na tržište Evropske unije.

U nacrtu izveštaja Generalnog direktorata Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane navodi se da kontrole u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji odgovaraju zahtevima EU. Stručna provera je obuhvatila video-konferencije, kao i obilazak gazdinstava, prerađivačkih pogona i laboratorija. Poseban fokus bio je na proizvodnji svežeg i zamrznutog jagodičastog voća, kao i lisnatog zelenog povrća.

Napredak Srbije u kontroli bezbednosti hrane biljnog porekla

Srbija je uspostavila zakonodavni i institucionalni okvir koji omogućava efikasno sprovođenje službenih kontrola i upravljanje mikrobiološkim rizicima u proizvodnji hrane biljnog porekla. Ovaj okvir omogućava zaštitu domaćeg tržišta, ali i olakšava izvoz u Evropsku uniju. U izveštaju se ističe da su nadležni organi dobro organizovani, dok službene laboratorije obezbeđuju pouzdane rezultate. Postupci uzorkovanja su usklađeni sa međunarodnim standardima, a sistem reagovanja na obaveštenja o nebezbednoj hrani (RASFF) funkcioniše efikasno.

Posebno su unapređene službene kontrole u primarnoj proizvodnji jagodičastog i drugog sitnog voća. Evropski eksperti navode da sada postoji adekvatna procena i kontrola mikrobioloških rizika, što je bilo jedno od ključnih pitanja u ranijim proverama. Kao rezultat, Srbija je još bliže ispunjavanju svih uslova za izvoz proizvoda biljnog porekla u EU.

Preporuke Evropske komisije i dalji koraci

Evropska komisija je dala preporuke za dodatno unapređenje sistema. One se pre svega odnose na stručno usavršavanje inspektora za kontrolu prerade, sa ciljem boljeg upravljanja mikrobiološkim rizicima kod proizvoda spremnih za konzumiranje. Takođe, preporučena je potpuna primena sistema službenih kontrola u sektoru prerade lisnatog zelenog povrća namenjenog izvozu u Evropsku uniju.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će u skladu sa procedurama Evropske komisije dostaviti komentare na nacrt izveštaja. Osim toga, pripremiće akcioni plan za sprovođenje preporuka. Na taj način, Srbija će nastaviti sa unapređenjem sistema službenih kontrola, dodatno jačati zaštitu zdravlja potrošača i stvarati povoljnije uslove za nesmetan izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište EU.

Ovaj napredak u kontroli bezbednosti hrane biljnog porekla ima dugoročan značaj za domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju. Jačanje standarda doprinosi konkurentnosti Srbije na evropskom tržištu i omogućava proizvođačima da iskoriste prednosti izvoza. Pored toga, usklađivanje sa normama EU povećava poverenje potrošača i doprinosi održivom razvoju sektora.

Veliko istraživanje pokazuje pad snage i fleksibilnosti kod 417.362 dece u 20 zemalja od 1965. do 2023.

Fizička kondicija dece u Evropi pala je na najniži nivo u poslednjih 60 godina, pokazuje najnovija studija naučnika sa Univerziteta u Saragosi. U istraživanju objavljenom u časopisu „Sports medicine – Open“ navodi se da deca i adolescenti više ne dostižu preporučene nivoe snage, fleksibilnosti i telesne mase. Studija obuhvata podatke za 417.362 dece uzrasta od šest do 16 godina iz 20 evropskih zemalja, prikupljene u periodu od 1965. do 2023. godine.

Detalji studije o fizičkoj kondiciji dece u Evropi

Naučnici su zabeležili konstantan pad fizičke spremnosti dece od 1990. godine. Posebno je izražen pad snage gornjeg dela tela, koji je bio stabilan između 1980. i 2000. godine, a potom je ponovo opao. Snaga donjeg dela tela, merena testovima skakanja, beleži rast do 1980-ih, ali se od tada kontinuirano smanjuje. Osim toga, istraživači su uočili linearno povećanje telesne masti kod dece, što je dodatni rizik za njihovo zdravlje. Ovaj trend često ostaje neprimećen ako se koristi samo indeks telesne mase (BMI), bez detaljnijih analiza telesnog sastava. Fleksibilnost se, prema podacima, pogoršava čak brže od ostalih komponenti fizičke kondicije, sa ubrzanim padom nakon 2000. godine.

Trendovi gojaznosti i preporuke za fizičku aktivnost

U studiji se navodi da brojevi ukazuju na početak krize gojaznosti kod dece. Očekuje se da će do 2040. godine broj gojazne dece dostići 228 miliona, iako su trenutni nivoi još uvek niži nego u nekim prethodnim decenijama. S druge strane, kardiorespiratorna kondicija, odnosno sposobnost srca, pluća i krvnih sudova da efikasno dostavljaju kiseonik mišićima, opadala je dugi niz godina, ali se trend stabilizuje između 2015. i 2023. godine. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente, uključujući vežbe snage i izdržljivosti tri puta nedeljno. Naučnici ističu da fizička neaktivnost uzrokuje oko šest odsto koronarne bolesti srca, sedam odsto dijabetesa tipa 2, kao i deset odsto slučajeva raka dojke i debelog creva. Prema podacima SZO, devet odsto prevremenih smrti i više od sedam odsto smrti od svih uzroka, uključujući 7,6 odsto smrti od kardiovaskularnih bolesti, povezano je sa fizičkom neaktivnošću.

Implikacije i preporuke stručnjaka za javne institucije

Autori studije iz Univerziteta u Saragosi naglašavaju potrebu da javne institucije pojačaju napore ka promociji fizičke aktivnosti kod dece. Oni predlažu sistemske mere u školama i lokalnim zajednicama, kako bi se preokrenuo negativan trend u fizičkoj kondiciji mladih. Uzimajući u obzir dugoročne zdravstvene i ekonomske posledice, ulaganje u prevenciju fizičke neaktivnosti može smanjiti troškove zdravstvenih sistema i unaprediti kvalitet života budućih generacija. Ova studija stavlja akcenat na važnost ranog usvajanja zdravih životnih navika, uz podršku čitavog društva.

Planirano skoro 4.000 novih centara, ali samo polovina kapaciteta biće završena do 2028. godine zbog brojnih prepreka

Data centri u SAD postaju sve manje popularni među građanima, iako investicije u ovu infrastrukturu dostižu izuzetno visoke iznose. Prema najnovijem istraživanju Gallupa, čak 71 odsto Amerikanaca protivi se izgradnji novih data centara za veštačku inteligenciju. Istovremeno, kompanije su najavile ulaganja od oko 10.000 milijardi dolara, planirajući izgradnju gotovo 4.000 novih objekata širom Sjedinjenih Američkih Država.

Investicione najave i realni kapaciteti data centara u SAD

Međutim, u praksi je gradnja započeta na svega oko 800 lokacija. Analitičari procenjuju da će do 2028. godine biti završena samo polovina planiranih kapaciteta, što znači rast ukupnog broja data centara ali i značajan jaz između najava i realizacije. Planirano je više od 565 gigavata novih računarskih kapaciteta, mada stručnjaci prognoziraju da će biti izgrađeno svega oko 180 gigavata u narednoj deceniji. S druge strane, investitori često prijavljuju veći broj potencijalnih lokacija, ali se kasnije povlače iz većine projekata.

Ograničenja i izazovi — materijali, energija i radna snaga

Važan izazov za sektor predstavljaju nestašice građevinskog materijala, kao i najnaprednijih AI čipova, čiju proizvodnju obavlja ograničen broj kompanija. Osim toga, snabdevanje električnom energijom postaje sve veći problem. Data centri trenutno troše oko osam odsto ukupne električne energije u SAD, a očekuje se da će taj udeo porasti na 12 odsto do 2028. godine. Pored toga, kasni isporuka transformatora i druge ključne opreme. Industrija se suočava i sa deficitom kvalifikovanih radnika: potrebni su dodatnih 500.000 električara, 300.000 varioca i 550.000 vodoinstalatera za realizaciju najavljenih projekata. Komplikovane procedure za izdavanje građevinskih dozvola takođe usporavaju napredak, često više nego političke inicijative za zabranu.

Ekonomija investicija i potencijalni rizici za američko tržište

Izgradnja jednog savremenog AI data centra može da košta oko osam milijardi dolara. Ulaganja u ovom sektoru već utiču na inflaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Osim toga, ekonomisti upozoravaju na rizik od stvaranja investicionog balona ukoliko deo projekata ostane nezavršen ili bude odložen. To bi moglo dovesti do velikih dugova i neiskorišćenih infrastrukturnih kapaciteta, što bi izazvalo dodatne pritiske na privredu. Uporedo sa tim, rast potražnje za data centrima daleko premašuje mogućnosti građevinske i tehnološke industrije u aktuelnim uslovima. Iako postoji snažan otpor javnosti i niz prepreka, investicije u data centre nastavljaju da rastu, menjajući strukturu američke privrede i energetskog sektora.