Američki Trezor udvostručio kupovine obveznica, cena zlata porasla 12 odsto od početka avgusta usled tržišnih i geopolitičkih tenzija

Zlato je premašilo cenu od 4.500 dolara po unci nakon što je američki Trezor značajno povećao intervencije na tržištu državnih obveznica. Cena zlata porasla je za 4 odsto u toku nekoliko sati, dostigavši 4.524 dolara po unci. Ovaj skok od 185 dolara usledio je 19. avgusta, kada su Sjedinjene Američke Države odlučile da udvostruče ili čak više nego udvostruče kupovine dugoročnih državnih hartija od vrednosti sa rokovima dospeća između 10 i 30 godina. Kao rezultat, na svakoj pojedinačnoj operaciji ubrizgano je najmanje 4 milijarde dolara dodatne likvidnosti.

Cena zlata porasla je ukupno 12 odsto od početka avgusta. Ovaj rast je posledica kombinacije ekonomskih i geopolitičkih faktora, a posebno izraženih tržišnih neizvesnosti. Prinosi na 30-godišnje američke državne obveznice dostigli su najviši nivo u poslednjih 19 godina, odnosno 5,34 odsto, pre nego što su, nakon intervencije američkog Trezora, pali na 5,18 odsto. Takođe, povećanje obima ubrizgavanja likvidnosti pokazuje eskalaciju problema vezanih za javni dug Sjedinjenih Američkih Država.

Uticaj intervencije američkog Trezora na tržište zlata

Povećane aktivnosti na tržištu dugoročnih državnih obveznica ne predstavljaju novu politiku, ali ukazuju na pojačani pritisak na fiskalnu stabilnost. Pre svega, tržišta su reagovala rastom cena zlata kao sigurnog utočišta za investitore. Uporedo sa tim, investitori traže zaštitu od inflacije i budžetskih deficita, što dodatno podstiče kupovinu zlata. S druge strane, ovakva kretanja potvrđuju da su tržišta državnog duga pod sve većim pritiskom zbog potreba za finansiranjem, dok se istovremeno nastavljaju globalne geopolitičke tenzije.

Georgi Hristov iz kompanije Tavex zlato&srebro ocenjuje: „Prilagođavanje politike ne rešava suštinske probleme povezane sa budžetskim deficitom, inflacijom niti tržištem duga, koje je pod sve većim pritiskom potreba za finansiranjem.“ On dodaje da je, kao rezultat, reč o privremenom rešenju koje aktuelnoj administraciji daje prostor za predah, ali ne donosi održiv izlaz iz fiskalnih izazova.

Prognoze kretanja cene zlata i tržišni kontekst

Wells Fargo, američka banka, revidirala je svoje prognoze za cenu zlata u 2026. i 2027. godini. Njeni analitičari očekuju da će zlato do kraja ove godine biti u rasponu od 4.900 do 5.100 dolara po unci. Za 2027. godinu predviđaju rast na nivo od 5.400 do 5.600 dolara po unci. Prema procenama banke, rast će biti potpomognut stalnom tržišnom i geopolitičkom neizvesnošću, ali i kontinuiranom kupovinom zlata od strane brojnih centralnih banaka širom sveta.

Kretanje cene zlata ima direktan uticaj na šire finansijsko tržište, jer plemeniti metali tradicionalno predstavljaju zaštitu od inflacije i ekonomskih šokova. Zlato takođe igra važnu ulogu u portfolijima institucionalnih i individualnih investitora. Očekuje se da će dalje promene monetarne politike i fiskalne strategije u Sjedinjenim Američkim Državama nastaviti da oblikuju potražnju za zlatom, kao i dinamiku kretanja cena na globalnom tržištu.

Cena brent nafte dostigla 93,015 dolara, dok je ‘crack spread’ iznad 100 dolara, izazivajući zabrinutost za snabdevanje i troškove uvoza

Cena nafte brent premašila je 93 dolara po barelu na današnjem trgovanju, čime je tržište nafte beleži rast iznad 93 dolara i dodatno pojačava zabrinutost zbog rekordnih rafinerijskih marži. Glavni pokazatelj poremećaja je „crack spread“ – razlika između cene sirove nafte i dizela – koji je prema rečima Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), sada viši od 100 dolara po barelu. U normalnim uslovima, „crack spread“ iznosi između 20 i 40 dolara, dok je u 2022. godini, tokom velikih poremećaja, dostigao oko 90 dolara. Ovakav nivo marži ukazuje na ozbiljan disbalans na svetskom tržištu nafte, što rezultira visokim profitima za rafinerije i pritiscima na cene goriva.

Rekordne marže i rast cena nafte

Mićović je istakao da rast „crack spread“ marže iznad 100 dolara predstavlja izuzetan izazov, jer trošak uvoza naftnih derivata gotovo doseže maloprodajnu cenu goriva. Zbog toga se povećava rizik od neisplativog uvoza, što dodatno komplikuje snabdevanje domaćeg tržišta. Istovremeno je podsetio da je izvoz gotovih naftnih derivata iz Srbije zabranjen, pa je glavni teret snabdevanja na Naftnoj industriji Srbije (NIS). Najavljeno je i povećanje prerade u pančevačkoj rafineriji, kako bi se obezbedila veća dostupnost derivata na domaćem tržištu.

Zabrinutost zbog globalnih poremećaja i uticaj na tržište

Uz domaće izazove, svetsko tržište karakterišu dodatni poremećaji. Osim tenzija oko Ormuskog moreuza, iz snabdevanja su ispale pojedine ruske rafinerije, a u Saudijskoj Arabiji i Libiji zabeleženi su tehnički problemi. Zalihe nafte u Sjedinjenim Američkim Državama nalaze se na veoma niskom nivou, što povećava pritisak na globalne cene. Mićović je upozorio da se posledice ovakvog poremećaja prenose i na druge sektore privrede, povećavajući rizik od inflacije. On je dodao: „To znači da fizički možda neće biti dovoljno nafte“, naglašavajući da status NIS-a Srbiju stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na deo regiona, te da će snabdevanje biti izazovno bez dodatnog uvoza.

Promene na berzama i uticaj na energente

Na svetskim berzama, cena brent nafte porasla je 1,52 odsto na 93,015 dolara po barelu, dok je WTI nafta skočila 1,35 odsto na 85,638 dolara. Na evropskim tržištima, nemački DAX zabeležio je pad od 0,51 odsto, francuski CAC 40 pao je 0,06 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,26 odsto. Pored toga, evropski fjučersi gasa za septembar na TTF-u prodavali su se po 63,720 evra za megavat-sat. Cena pšenice porasla je na 6,8106 dolara po bušelu, dok je zlato palo na 4.484,79 dolara za trojsku uncu.

Operativni izazovi i regulatorni okvir

Operativna licenca za nastavak rada NIS-a ističe 28. avgusta, a najveći deo snabdevanja domaćeg tržišta oslanja se na ovu kompaniju. Mićović je naglasio da je potrebno što pre stvoriti uslove za isplativ uvoz, jer trenutni troškovi ne dozvoljavaju održivo snabdevanje bez dodatnih mera. Investitori na svetskim tržištima očekuju i objavljivanje zapisnika sa sednice Evropske centralne banke, kao i podatke o troškovima rada u evrozoni. Odluka američkog Ministarstva finansija o otkupu državnih obveznica uticala je na pad prinosa i pritisak na dolar. Sve ove okolnosti doprinose volatilnosti cena nafte i energenata, što dodatno komplikuje ekonomski ambijent u Srbiji i regionu.

Manifestacija donosi aktuelnu poljoprivrednu mehanizaciju, opremu i stručna predavanja, sa radnim vremenom od 10 do 20 časova

Šumadijski sajam poljoprivrede biće održan od 3. do 6. septembra na prostoru Šumadija sajma u Kragujevcu. Radno vreme manifestacije biće od 10 do 20 časova, što omogućava posetiocima da detaljno upoznaju najnoviju ponudu iz oblasti poljoprivrede. Prema zvaničnoj objavi organizatora, sajam je prepoznat kao jedan od najvažnijih regionalnih događaja za poljoprivrednike, proizvođače i stručnjake iz agrosektora.

Na ovogodišnjem sajmu biće predstavljena savremena poljoprivredna mehanizacija, kao i oprema, semena, zaštitna sredstva i stočarski program. Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa inovacijama, iskoriste sajamske popuste i učestvuju u stručnim predavanjima, što može doprineti unapređenju gazdinstava.

Šumadijski sajam poljoprivrede kao regionalni ekonomski pokretač

Ova manifestacija ima poseban značaj za centralnu Srbiju, jer okuplja najvažnije aktere poljoprivrednog sektora i omogućava razmenu iskustava, znanja i kontakata. Kao rezultat, mnogi mali i srednji proizvođači upravo na ovom sajmu uspostavljaju saradnje koje doprinose razvoju njihovih gazdinstava.

Pored izloženih proizvoda i opreme, sajam donosi i brojne edukativne sadržaje kroz stručna predavanja i radionice. Organizatori ističu da je poseban akcenat stavljen na inovacije u oblasti mehanizacije i digitalizacije u poljoprivredi. Uporedo sa tim, posetioci mogu da prate trendove i primene ih u svakodnevnoj proizvodnji.

Uticaj na regionalnu poljoprivredu i važnost sajamskih događaja

Šumadijski sajam poljoprivrede postao je tradicionalno mesto susreta predstavnika različitih segmenata ove industrije. S druge strane, ovakvi događaji omogućavaju proizvođačima da bolje razumeju tržišne zahteve i prilagode svoje poslovanje savremenim standardima.

Iako su ekonomski pokazatelji i trendovi u poljoprivredi često podložni promenama, ovakve manifestacije doprinose jačanju konkurentnosti i inovativnosti domaćih proizvođača. Kao rezultat toga, dolazi do unapređenja proizvodnih procesa i usvajanja novih tehnologija, što dugoročno podiže produktivnost sektora.

Tokom sajma, očekuje se veliki broj posetilaca iz zemlje i regiona. Time se potvrđuje značaj Šumadijskog sajma poljoprivrede kao ključne tačke okupljanja svih relevantnih učesnika iz oblasti agrobiznisa.