Proces integracije sa NLB Grupom završen je promenom imena, klijentima ostaju nepromenjeni svi ugovori i usluge

Od 1. septembra 2026. godine, NLB Komercijalna banka posluje pod novim poslovnim imenom NLB Banka. Na ovaj način, zvanično je završen višegodišnji proces integracije i usklađivanja sa NLB Grupom, saopštila je banka. Promena naziva deo je strategije kojom svaka članica NLB Grupe ima isto poslovno ime, bez obzira na tržište na kojem posluje.

Ključna informacija za sve korisnike je da promena poslovnog imena ne utiče na pravni status banke. Svi računi, platne kartice, ugovori, krediti, depoziti i digitalne usluge ostaju važeći i nakon promene naziva. Klijentima nije potrebna nikakva dodatna akcija niti potpisivanje novih ugovora.

Promena imena i završetak integracije NLB Komercijalna banka

Novi korporativni identitet deo je šireg procesa konsolidacije unutar NLB Grupe, čije su članice sada ujednačene pod zajedničkim brendom. Kao rezultat, NLB Komercijalna banka sada posluje pod imenom NLB Banka i u Srbiji. Pre svega, cilj ovakvog koraka je jačanje prepoznatljivosti i transparentnosti brenda na svim tržištima gde Grupa posluje.

Zbog toga će svi postojeći proizvodi i usluge biti dostupni pod novim imenom. Banka ostaje isto pravno lice, a svi ugovorni odnosi sa klijentima ostaju nepromenjeni. Uporedo sa tim, klijenti mogu nastaviti da koriste sve digitalne servise bez prekida.

Uticaj promene na klijente i pozicioniranje na tržištu

Ova promena imena ne nosi sa sobom nikakve dodatne troškove ili administrativne promene za korisnike. S druge strane, klijenti će imati koristi od ujednačenog nastupa banke na regionalnom nivou i jasnije povezanosti sa NLB Grupom. Osim toga, bankarska infrastruktura, brojevi računa i sve funkcionalnosti ostaju iste, što obezbeđuje kontinuitet u svakodnevnom poslovanju klijenata.

NLB Grupa kroz ovu integraciju dodatno jača svoju poziciju na tržištu Srbije. Istovremeno, proces je deo šire strategije harmonizacije poslovanja banaka članica Grupe u regionu. Kao rezultat, očekuje se veća efikasnost i bolja prepoznatljivost brenda na svim tržištima Zapadnog Balkana.

Srpska poljoprivreda stagnira i pored visokih budžetskih izdvajanja, produktivnost daleko ispod proseka EU, a podrška se troši neefikasno

Fiskalni savet upozorio je da se iz državnog budžeta Srbije godišnje izdvaja oko 1,4 milijarde evra za poljoprivredu, ali da takav model podrške nije doneo rast proizvodnje već više od decenije. U analizi pod nazivom „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: Proizvodnja, cene i agrarna politika“, koja je objavljena 1. septembra 2026. godine, Savet navodi da je produktivnost domaće poljoprivrede na trećini evropskog proseka, dok su prinosi po hektaru niži za četvrtinu.

Kritični podaci iz izveštaja pokazuju da, iako je privreda Srbije porasla za oko 40 odsto u poslednjih 10-15 godina, poljoprivredna proizvodnja nije pratila taj trend. Izdvajanja od 1,4 milijarde evra godišnje uključuju sve subvencije, povraćaj goriva i druga davanja, ali rezultati izostaju.

Struktura ulaganja i izazovi u sektoru

Savet ističe da je čak 90 odsto traktora i tri četvrtine kombajna u Srbiji starije od deset godina, a međunarodna konkurentnost domaćeg sektora slabi. Uvoz poljoprivrednih proizvoda raste brže od izvoza, dok su domaći prinosi i mlečnost značajno ispod evropskog proseka. Zabrinjava i pad radne snage: između dva Popisa poljoprivrede broj zaposlenih smanjen je za više od 20 odsto, a gotovo polovina nosilaca gazdinstava starija je od 65 godina.

„Država Srbija ulaže značajna sredstva, ali model agrarne politike nije savremen niti stabilan“, navodi Fiskalni savet. Za razliku od Evropske unije, kod nas su direktna plaćanja uglavnom vezana za količinu proizvodnje, broj grla i utrošene inpute. S druge strane, zapostavljene su eko-šeme (nagrade za primenu ekoloških praksi) i redistributivna plaćanja za mala i srednja gazdinstva. Takođe, podsticaji za modernizaciju, očuvanje zemljišta i voda čine mali deo ukupne podrške.

Posledice neefikasnog modela i preporuke za reformu

Fiskalni savet naglašava da država pretežno finansira održavanje postojećeg modela poljoprivrede, umesto da sredstva usmeri ka transformaciji sektora. Sistem je i nestabilan: samo u periodu 2023-2025. propisi o raspodeli podsticaja menjani su čak 34 puta, što otežava dugoročno planiranje i obeshrabruje investicije, posebno u stočarstvo i višegodišnje zasade.

Neefikasna agrarna politika doprinosi i visokim cenama hrane. Hrana u Srbiji danas košta oko 96 odsto prosečne cene u Evropskoj uniji, pri čemu su najviše cene upravo u segmentima sa najvećim strukturnim problemima, poput stočarstva. Savet ističe da visoka cena hrane nije isključivo posledica poljoprivrede, ali niska produktivnost domaće proizvodnje jeste deo šireg ekonomskog problema.

Kao rezultat analize, Fiskalni savet preporučuje postepenu, ali temeljnu reformu agrarne politike tokom 6-10 godina. Prvi korak bila bi stabilizacija pravila i uvođenje redistributivnih plaćanja i pilot eko-šema. Smanjivanjem značaja proizvodno vezanih subvencija, a povećanjem ulaganja u modernizaciju i zaštitu resursa, moguće je obezbediti produktivniju i konkurentniju poljoprivredu bez dodatnog opterećenja budžeta.

Najveći doprinos rastu BDP-a zabeležen je u građevinarstvu i uslužnim delatnostima, dok su izdaci za potrošnju domaćinstava povećani za 4 odsto

Republički zavod za statistiku saopštio je da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu 2026. godine iznosio 3,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U poređenju sa prvim kvartalom ove godine, rast BDP-a je iznosio 1,5 odsto, što ukazuje na stabilan ekonomski trend.

BDP Srbije porastao 3,8 odsto: detaljni pokazatelji rasta

Najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren je u sektoru trgovine na veliko i malo, popravci motornih vozila, saobraćaju i skladištenju, kao i uslugama smeštaja i ishrane, uz rast od 4,4 odsto. Sektor stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti, zajedno sa administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, zabeležio je rast od 5,8 odsto. Najveći rast ostvarilo je građevinarstvo, sa impresivnih 9,1 odsto, što dodatno potvrđuje značaj ovog sektora za ukupni ekonomski učinak Srbije.

Rast potrošnje i investicija u Srbiji

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava povećani su za 4 odsto, dok su izdaci neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima porasli za 4,2 odsto. Državna finalna potrošnja zabeležila je rast od 2,5 odsto. Bruto investicije u osnovna sredstva porasle su za 3,3 odsto, što ukazuje na nastavak ulaganja u infrastrukturne i razvojne projekte. Pored toga, izvoz robe i usluga povećan je za 4,1 odsto, dok je uvoz robe i usluga porastao za 5,2 odsto, što oslikava dinamičnu spoljnotrgovinsku razmenu tokom ovog perioda.

Makroekonomski značaj i širi kontekst

Ovi rezultati pokazuju da su ključni sektori privrede, poput građevinarstva i usluga, nastavili da daju snažan doprinos rastu BDP-a Srbije. Povećanje izdataka za potrošnju domaćinstava i investicija u osnovna sredstva ukazuje na rast poverenja potrošača i stabilnost investicionog ambijenta. Uporedo sa tim, rast uvoza i izvoza potvrđuje važnost međunarodne trgovine za srpsku privredu. Srbija zadržava stabilan rast, što je od izuzetnog značaja za privredne subjekte i građane, naročito u kontekstu globalnih ekonomskih izazova. Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, ostvareni rezultat u drugom kvartalu 2026. godine potvrđuje nastavak pozitivnog trenda i pruža osnovu za oprezno optimistična očekivanja u nastavku godine.