Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije organizovao kamp, obezbeđen prevoz, smeštaj i ishrana za učesnike uz podršku Ministarstva

Inkluzivni kamp za decu sa cerebralnom paralizom u Bogovađi uspešno je završen, okupivši 20 dece uzrasta do 15 godina, njihove pratioce i stručni tim. Kamp je održan od 6. do 11. jula 2026. godine u odmaralištu Crvenog krsta. Za realizaciju kampa izdvojeno je 734.000 dinara, što je omogućilo pokrivanje troškova prevoza, smeštaja i ishrane za sve učesnike.

Podrška ministarstva i značaj inkluzivnih kampova

Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije realizovao je ovaj kamp u saradnji sa Savezom iz Beograda, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ovo je prvi put da kamp dobija sredstva kroz Javni konkurs Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom. Kao rezultat, deca su imala priliku da letnji raspust provedu kroz druženje, igru i brojne aktivnosti. Tokom kampa organizovani su sportski i rekreativni programi, kao što su boćanje, fudbal, košarka, šetnje stazom zdravlja, kao i kreativne radionice i muzičke večeri. Pored toga, roditelji su učestvovali u edukativnim radionicama namenjenim razmeni iskustava i međusobnoj podršci.

Uticaj na decu i porodice

Pre svega, kamp je pokazao koliko ovakvi programi doprinose fizičkom razvoju učesnika i njihovoj socijalizaciji. Deca su stekla nova prijateljstva, podelila iskustva i provela dane u okruženju koje podstiče prihvatanje i ravnopravnost. Takođe, organizacija inkluzivnih kampova predstavlja jednu od ključnih aktivnosti Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije, koji danas okuplja 51 članicu i više od 5.000 osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom širom Srbije.

Finansijski okvir i širi društveni značaj

Za realizaciju ovogodišnjeg inkluzivnog kampa u Bogovađi, sredstva od 734.000 dinara omogućila su ravnopravno učešće dece iz različitih delova Srbije. Pored direktnog benefita za decu i porodice, ovakvi programi doprinose razvoju društvene inkluzije i podizanju svesti o potrebama osoba sa invaliditetom. Na taj način, Savez kontinuirano unapređuje kvalitet života dece sa cerebralnom paralizom i njihovih porodica. Najveća vrednost leži u poverenju i osećaju pripadnosti koji ostaju i nakon završetka kampa. Konačno, kamp u Bogovađi potvrđuje važnost sistemske i finansijske podrške za razvoj ovakvih inicijativa na nacionalnom nivou.

Država prodala 34% udela u Energoprojektu po ceni od 452 dinara, uz prinudni otkup manjinskih akcionara i nisku likvidnost tržišta

Energoprojekt akcije prodate su za 42 miliona evra, dok je ukupni promet na domaćem finansijskom tržištu pao ispod 6 miliona evra u prvoj polovini godine. Fokus_keyphrase „Energoprojekt akcije prodate“ potvrđuje centralni ekonomski događaj na Beogradskoj berzi. Država je pristala da proda 34% vlasničkog udela u Energoprojekt holdingu, što je izazvalo značajnu reakciju investitora i akcionara.

Detalji prodaje Energoprojekt akcija i posledice po berzu

Prodaja je realizovana po ceni od 452 dinara po akciji, čime je vrednost Energoprojekta procenjena na oko 42 miliona evra. Ova transakcija uključila je i prinudni otkup preostalih manjinskih akcionara, s obzirom na to da je kompanija Napred prešla prag od 90% vlasništva. Zanimljivo je da samo zemljište Energoprojekta u Bloku 26 u Beogradu, koje se nalazi preko puta Palate Srbija, vredi višestruko više od ukupne iznosa za koji je kompanija kupljena.Odabrana cena značajno je niža od one iz 2017. godine, kada je Napred preuzeo Energoprojekt po ceni od 1.501 dinar po akciji. Tada država nije prodala svoj udeo, iako je akvizicija podržana sa strane. Sada nije ni pokušano da se akcije ponude po višoj ceni na berzi, poput 500, 600 ili 700 dinara, čime su propuštene dodatne budžetske koristi.

Niska likvidnost i poređenje sa regionalnim tržištima

Kao rezultat ovakve odluke, domaće finansijsko tržište beleži veoma nizak promet. U prvoj polovini godine ostvareno je manje od šest miliona evra prometa na čitavom tržištu kapitala u Srbiji. Uporedo sa tim, samo na berzi u Zagrebu zabeleženo je 5,4 miliona evra prometa u jednom danu.Ova situacija dodatno učvršćuje „zid nepoverenja“ među investitorima i tržišnim učesnicima, što utiče na smanjenu spremnost za ulaganje i trgovinu. Nepovoljni uslovi i odsustvo transparentne prodaje akcija smanjuju atraktivnost tržišta kapitala u Srbiji za domaće i strane investitore.

Imovina kompanije i značaj za tržište kapitala

Zemljište Energoprojekta u Bloku 26 smatra se jednom od najvrednijih nekretnina u Beogradu, što je bio ključni motiv za kupovinu. Ipak, vrednovanje cele kompanije na 42 miliona evra izazvalo je dodatna pitanja o načinu procene i procesu prodaje. Ovime je, prema mišljenju analitičara, tržište kapitala u Srbiji suočeno sa još jednim udarcem po poverenje učesnika.Prodaja Energoprojekta po nižoj ceni, bez pokušaja povećanja prihoda za budžet, i odluka o povlačenju kompanije sa berze, mogu imati dugoročne posledice po razvoj domaćeg tržišta kapitala. Potencijal za rast i privlačenje investicija ostaje ograničen dok se ne uspostave transparentniji i efikasniji mehanizmi prodaje i trgovine akcijama.

OECD: Globalni minimalni porez nije izazvao otpuštanja niti pad investicija, već je doneo dodatne poreske prihode

OECD je objavio da je globalni minimalni porez od 15% za multinacionalne kompanije doneo dodatne poreske prihode od 79 do 109 milijardi evra tokom 2024. godine. Ova mera, poznata kao globalni porez od 15%, uvedena je kako bi se sprečilo prebacivanje dobiti u zemlje sa niskim poreskim stopama. Prema analizi OECD-a, efekti su suprotni od pesimističkih očekivanja: nije došlo do otpuštanja radnika niti smanjenja investicija.

Globalni porez od 15% stabilizuje poresku osnovicu

Analiza pokazuje da je globalni porez od 15% u prvoj godini primene povećao ukupne državne prihode od poreza na dobit između 2,4 i 3,4% u odnosu na raniji period. Pravila se odnose na kompanije sa godišnjim prihodima većim od 750 miliona evra i obezbeđuju da efektivna poreska stopa ne padne ispod 15%, nezavisno od lokacije poslovanja. Kao rezultat, multinacionalne kompanije su zaista plaćale više efektivne poreze, ali nije pronađen dokaz o smanjenju ulaganja ili broja zaposlenih.

Osim toga, OECD naglašava da je ova analiza zasnovana na stvarnim podacima iz prve godine primene, dok su ranije prognoze koristile ekonomske modele bez empirijskog učinka. Prethodne projekcije OECD-a govorile su o potencijalnih 155 do 192 milijarde dolara godišnjih dodatnih prihoda, ali aktuelni izveštaj obuhvata samo prvu godinu sprovođenja reforme.

Pravila, izuzeci i širi ekonomski kontekst

Globalni porez od 15% uveden je sa ciljem da se eliminišu poreski raj i agresivna poreska optimizacija. Pravila obuhvataju samo velike multinacionalne kompanije, što znači da mala i srednja preduzeća nisu pogođena ovom reformom. U međuvremenu, sporazum američke administracije sa OECD-om omogućio je da kompanije sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama budu izuzete iz ključnih delova režima, kroz specijalni aranžman koji priznaje američki sistem minimalnog oporezivanja.

S druge strane, OECD navodi da su dodatni poreski prihodi ostvareni bez negativnog uticaja na zapošljavanje ili investicije. Ova činjenica potvrđuje da globalni porez od 15% doprinosi stabilnosti fiskalnih prihoda i smanjuje nelojalnu konkurenciju među državama.

Uporedo sa tim, izveštaj ističe da je ovo samo početna faza i da se očekuju dodatne analize kada reforma obuhvati više zemalja i kada podaci za naredne godine budu dostupni. OECD napominje da su globalni porez od 15% i slične fiskalne mere deo šire borbe protiv erozije poreske osnovice, što je ključno za održivost javnih finansija na međunarodnom nivou.