Porodica bivšeg američkog predsednika prihodovala milijarde dolara posle 2024, dok su mali ulagači izgubili približno isti iznos

Porodica bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa ostvarila je najmanje 2,3 milijarde dolara (oko 248,4 milijarde dinara) prihoda kroz kripto-projekte koje je promovisala nakon predsedničkih izbora 2024. godine, dok su mali ulagači u tim projektima izgubili približno isti iznos, prema analizi zasnovanoj na blokčejn podacima, korporativnoj dokumentaciji i izjavama stručnjaka iz oblasti računovodstva i kriptovaluta.

U fokusu analize nalaze se četiri projekta: World Liberty Financial, token $TRUMP, American Bitcoin i AI Financial Corp (ranije ALT5 Sigma). U svim slučajevima, porodica Tramp nije ulagala značajniji sopstveni kapital, već je projekte promovisala koristeći političku prepoznatljivost i lični brend, ostvarujući značajnu zaradu dok su mali ulagači kupovali imovinu koja je kasnije izgubila veliki deo vrednosti.

Bela kuća nije direktno odgovorila na ove navode, dok je portparolka Ana Keli izjavila da se „sve radnje predsednika Trampa i njegove administracije preduzimaju u najboljem interesu američkog naroda“.

Među ulagačima koji su pretrpeli gubitke je i Fatima Elrgdavi iz Kalifornije, koja je početkom 2025. godine investirala 2.000 dolara u meme token $TRUMP nakon što je videla Trampovu objavu na internetu. Krajem maja njeno ulaganje vredelo je manje od 120 dolara, što predstavlja pad vrednosti od preko 94 odsto. Rojters navodi da je vrednost tokena $TRUMP od januarskog vrhunca pala za 97 odsto.

Meme tokeni, kakav je $TRUMP, spadaju u najrizičnije oblike kriptoimovine jer im vrednost zavisi od popularnosti na društvenim mrežama, a ne od poslovnog modela ili imovine. Elrgdavi danas smatra da za njeno ulaganje više nema izgleda za oporavak i vidi ceo projekat kao šemu „pumpaj i prodaj“.

Analiza obuhvata izjave 27 ulagača povezanih sa Trampovim kripto-projektima. Većina nije sprovela ozbiljniju analizu pre ulaganja, oslanjajući se na Trampovo ime, politički položaj i reputaciju. Jedan softverski inženjer iz Minesote izgubio je 60.000 dolara, dok je hotelski menadžer iz Vijetnama ostao bez višegodišnje zarade. Met, mašinista iz Indijane, uložio je 40.000 dolara u akcije ALT5 Sigme, a vrednost njegovog ulaganja pala je za 79 odsto, odnosno za oko 32.700 dolara. I pored gubitka, izjavio je: „Smatram se gubitnikom, ali još nisam odustao.“

Neki ulagači ne smatraju Trampovu porodicu odgovornom za svoje gubitke. Preduzetnik iz Teksasa uložio je 5.000 dolara u American Bitcoin, a kasnije je prodao deonice uz gubitak od 800 dolara, ocenjujući da „sve kriptovalute trenutno padaju, tako da ne možete direktno kriviti Trampa“.

Najveći finansijski uspeh za porodicu Tramp predstavlja World Liberty Financial, projekat čiju su prodaju tokena započeli u oktobru 2024. godine, a među najistaknutijim promoterima bili su Erik Tramp i Donald Tramp Mlađi. Vlasnici tokena dobili su ograničena prava glasa, ali ne i pravo na udeo u dobiti, dok je Donald Tramp pozivao pratioce na društvenim mrežama da kupe tokene pre početka prodaje.

Dve kompanije iz Srbije među deset nagrađenih, događaj održan u Milanu, ključne firme iz sektora optike i agroindustrije

Deset međunarodnih kompanija, uključujući dve iz Srbije, nagrađeno je na petnaestom događaju programa Imprese Vincenti, koji realizuje Intesa Sanpaolo sa ciljem promocije malih i srednjih preduzeća. Ovaj događaj je označio završetak roadshow turneje šestog izdanja programa, sa posebnim fokusom na kompanije iz Centralne i Istočne Evrope i Egipta.

Na događaju u sedištu Intesa Sanpaolo u Milanu predstavljeno je deset pobedničkih kompanija iz osam zemalja u kojima ova bankarska grupacija posluje kroz mrežu međunarodnih banaka. Srbiju su predstavljale kompanije Diopta, sa skalabilnim poslovnim modelom u optičkom sektoru, i Agroitaly, agroindustrijsko preduzeće koje se usmerava ka kulturama visoke dodate vrednosti.

Pored kompanija iz Srbije, među nagrađenima su bili i Italcostruzioni iz Albanije (precizna mehanička obrada), Aircash iz Hrvatske (fintech i digitalne platne usluge), Salcef iz Egipta (održiva rešenja za mobilnost i infrastrukturu), Rekord iz Rumunije (tehnička outdoor obuća), Incom iz Slovenije (prehrambena industrija i internacionalizacija), Minit Slovakia (pekarstvo i evropska mreža), te mađarske kompanije Prolan (IT rešenja za železničku automatizaciju i upravljanje energijom) i Catone (logistički i proizvodni centar za agroprehrambeni sektor).

Kompanije su prepoznate po inovacijama, rastu i doprinosu razvoju i integraciji proizvodnih i logističkih lanaca. Fokus je bio na njihovoj ulozi u trendovima nearshoringa i ESG tranzicije, kao i na jačanju međunarodne konkurentnosti i vrednosti brenda Made in Italy.

Paola Papanikolau, direktorka Divizije međunarodnih banaka Intesa Sanpaolo, izjavila je: „Današnji događaj odražava geoekonomski trend koji je sada postao strukturni: rastuću integraciju između Italije, Centralne i Istočne Evrope i Egipta duž sve povezanijih industrijskih, komercijalnih i finansijskih ruta. U svetu u kojem lanci vrednosti postaju kraći, regionalizovaniji i sve više usmereni na otpornost, uloga Grupe poput naše jeste i da gradi industrijske, a ne samo finansijske veze. Za Intesa Sanpaolo, saradnja među različitim divizijama i naše međunarodno prisustvo predstavljaju stratešku polugu za podršku kompanijama na tržištima sa najvećim potencijalom, jačajući njihovu konkurentnost, investicioni kapacitet i prisustvo u italijanskim i evropskim lancima dobavljača. Među mnogim izuzetnim kompanijama koje smo upoznali, deset izabranih u okviru Imprese Vincenti inicijative oličavaju ovaj put: to su kompanije snažno ukorenjene u svojim lokalnim sredinama, ali već sposobne da posluju unutar šire industrijske geografije. Podrška njihovom rastu znači doprinos integrisanijem, međunarodnijem i konkurentnijem proizvodnom ekosistemu.”

Volonterska akcija obuhvatila sadnju bagremove šume, farbanje 120 metara ograde i edukaciju dece povodom Svetskog dana zaštite životne sredine

Skoro 250 volontera Erste Banke Srbija učestvovalo je proteklog vikenda u akciji uređenja Specijalnog rezervata prirode Zasavica, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine. Tokom volonterske aktivnosti zasađena je Erste bagremova šuma sa 300 sadnica, uređivan je prostor rezervata, ofarbana ograda u dužini od 120 metara i uklonjene su invazivne biljne vrste sa pašnjaka.

Volonteri su takođe postavili dve velike informativne table za posetioce, dok je deo programa bio posvećen edukativnim radionicama za decu, kao i timarenju i hranjenju magaraca, po kojima je Zasavica prepoznatljiva. Ove godine, akcija je doprinela obeležavanju Međunarodne godine volontiranja (UN IVY 2026), a zaposleni su kroz zajednički rad dali doprinos očuvanju jednog od najvažnijih prirodnih rezervata u Srbiji.

Fokus aktivnosti bio je na očuvanju biodiverziteta i unapređenju staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta karakterističnih za ovo područje. Uklanjanje invazivnih biljaka i sadnja novih stabala doprinose dugoročnom očuvanju ekosistema rezervata i stvaranju kvalitetnijih uslova za njegov razvoj i zaštitu.

„Zaista smo ponosni na sve strateške aktivnosti koje u Erste Banci, sada već preko 20 godina, sprovodimo u oblasti društveno odgovornog i održivog poslovanja. Pored radnog dela kroz konkretne aktivnosti na terenu, i ove godine naša volonterska akcija imala je i snažan edukativni i timski karakter – važno nam je da putem ovakvih inicijativa zajedno jačamo timski duh i razvijamo svest o ličnoj i kolektivnoj odgovornosti kada je reč o očuvanju naše planete“, izjavila je Sonja Konakov Svirčev, menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, diverzitet i inkluziju u Erste Banci.

Erste klub volontera okuplja gotovo četvrtinu zaposlenih banke, koji su od 2008. godine realizovali više od 50 volonterskih akcija širom Srbije. Kroz ovakve inicijative banka kontinuirano podstiče kulturu zajedništva, solidarnosti i odgovornog odnosa prema zajednici i životnoj sredini.