Connect with us

Domaće

Ujedinjeni Arapski Emirati razmatraju valutni swap sa SAD zbog rizika od sukoba sa Iranom

Guverner centralne banke UAE pokrenuo razgovore o pristupu dolarskoj likvidnosti radi zaštite finansijskog sistema

Published

2 hours ago

on

pexels-photo-9724831

Guverner centralne banke UAE pokrenuo razgovore o pristupu dolarskoj likvidnosti radi zaštite finansijskog sistema

Ujedinjeni Arapski Emirati započeli su pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama o mogućem finansijskom “backstopu” u slučaju dalje eskalacije sukoba sa Iranom, objavljeno je 22. aprila 2026. godine. Guverner Centralne banke UAE Khaled Mohamed Balama predložio je uspostavljanje valutne swap linije sa američkim Federalnim rezervama i Ministarstvom finansija SAD, što bi omogućilo Emiratima pristup dolarskoj likvidnosti u kriznim uslovima i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema.

O mogućem aranžmanu razgovaralo se prethodne sedmice u Vašingtonu, na sastanku sa američkim ministrom finansija Scottom Bessentom. Iako su lideri UAE do sada uspeli da izbegnu najteže ekonomske posledice sukoba, priznaju da bi im u slučaju eskalacije bila potrebna dodatna finansijska sigurnost.

Postoji zabrinutost da bi rat mogao ugroziti poziciju UAE kao globalnog finansijskog centra, izazvati odliv kapitala i iscrpeti devizne rezerve zemlje. Prema dostupnim informacijama, formalni zahtev za swap liniju još nije upućen američkim vlastima.

Rat već ima konkretne posledice na ekonomiju Emirata – energetska infrastruktura je oštećena, isporuke nafte kroz Ormuski moreuz su blokirane, a smanjen je i ključni priliv dolara od izvoza nafte. Ove okolnosti dodatno pojačavaju pritisak na fiskalnu i monetarnu stabilnost UAE.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Erste Banka Srbija ističe značaj racionalnih navika za očuvanje resursa i lične finansije

Planiranje obroka i izbor sezonskih namirnica doprinose smanjenju otpada i optimizaciji kućnog budžeta

Published

3 minutes ago

on

April 22, 2026

By

Planiranje obroka i izbor sezonskih namirnica doprinose smanjenju otpada i optimizaciji kućnog budžeta

Povodom Dana planete Zemlje, Erste Banka Srbija naglašava važnost svakodnevnih navika koje utiču na očuvanje prirodnih resursa i povezane su sa ličnim finansijama. U uslovima sve većeg pritiska na resurse kao što su voda, energija i obradivo zemljište, značajna količina proizvedene hrane ostaje neiskorišćena, a bacanje hrane donosi ne samo ekološke, već i direktne finansijske gubitke zbog troškova njene proizvodnje i distribucije.

Jedna od preporuka Erste Banke odnosi se na planiranje obroka, što omogućava racionalniju kupovinu i smanjuje impulsivne odluke. Građani koji unapred pripreme nedeljni plan ishrane i kupuju prema stvarnim potrebama, efikasnije raspolažu sredstvima i smanjuju količinu otpada. Takođe, korišćenje sezonskih namirnica pozitivno utiče na kvalitet ishrane i pomaže u optimizaciji troškova.

Priprema obroka u kućnim uslovima smatra se preporučenom praksom, jer omogućava bolju kontrolu nad troškovima i smanjuje upotrebu jednokratne ambalaže i otpada. Efikasnije korišćenje postojećih namirnica i planiranje obroka prema onome što je već dostupno u domaćinstvu doprinosi smanjenju nepotrebnih izdataka i racionalnijem upravljanju resursima.

Erste Banka Srbija podseća da održiv pristup svakodnevnim navikama ne zahteva složene promene, već doslednu primenu jednostavnih principa koji dugoročno doprinose očuvanju životne sredine i stabilnijem upravljanju ličnim finansijama. Razvijanje svesti o potrošnji pomaže u donošenju promišljenijih odluka i smanjenju rasipanja resursa.

Na ovaj način, građani lakše sagledavaju sopstvene potrebe i prioritete, kako u potrošnji, tako i pri planiranju budžeta. Male promene u navikama mogu imati kumulativni efekat na očuvanje životne sredine i finansijsku stabilnost domaćinstava, čime odgovorno upravljanje resursima postaje deo svakodnevice.

Pročitaj još

Domaće

Lufthanza ukida 20.000 letova do oktobra, Beograd ostaje povezan sa Minhenom i Frankfurtom

Nemačka avio-kompanija procenjuje uštedu od 40.000 tona kerozina, dok cene goriva rastu, a Beograd ostaje na mreži

Published

18 minutes ago

on

April 22, 2026

By

Nemačka avio-kompanija procenjuje uštedu od 40.000 tona kerozina, dok cene goriva rastu, a Beograd ostaje na mreži

Nemačka avio-kompanija Lufthanza saopštila je da će do oktobra 2026. godine otkazati oko 20.000 kratkih letova, kao deo mera smanjenja troškova usled rasta cena goriva i radnih sporova. Ova odluka dolazi nakon prevremenog zatvaranja regionalne podružnice Sitilajn, čime će kompanija ostvariti uštedu od oko 40.000 tona kerozina, čija se cena udvostručila od početka iransko-iračkog rata.

Prema planu optimizacije letnjeg reda letenja, Lufthanza će smanjiti broj letova na svojih šest glavnih čvorišta – u Frankfurtu, Minhenu, Cirihu, Beču, Briselu i Rimu, ali će putnicima i dalje biti omogućeno povezivanje sa globalnom mrežom destinacija. Kompanija je najavila privremenu suspenziju članova pilotske kabine i posade pogođenih letovima, dok je 27 starijih aviona tipa “kanader crj” već povučeno iz upotrebe.

Od ponedeljka je pokrenuto oko 120 otkazivanja letova dnevno, što će trajati do kraja maja, a svi pogođeni putnici su obavešteni. Privremeno su obustavljene rute iz Frankfurta ka Poljskoj i Stavangeru u Norveškoj, dok će deset linija unutar Lufthanza grupe biti preusmereno preko drugih aerodroma, uključujući Heringsdorf, Kork, Gdanjsk, Ljubljanu, Rijeku, Sibiu, Štutgart, Trondhajm, Tivat i Vroclav.

Lufthanza je najavila da će detalji revidiranog plana ruta za srednjoročni period biti objavljeni krajem aprila ili početkom maja, uz očekivanje stabilnog snabdevanja gorivom tokom letnje sezone.

Letovi između Beograda i Minhena, kao i Frankfurta, ostaju na redu letenja Lufthanze, koja je jedna od najfrekventnijih inostranih avio-kompanija u Srbiji. Kompanija trenutno svakodnevno nudi više polazaka iz Beograda ka dva najveća grada u Nemačkoj.

Pročitaj još

Domaće

Stručnjaci za bezbednost na radu ostvaruju zarade od 100.000 do 150.000 dinara

Potražnja za ovim kadrovima raste, dok iskusni stručnjaci u velikim firmama mogu da zarade i nekoliko hiljada evra mesečno

Published

33 minutes ago

on

April 22, 2026

By

Potražnja za ovim kadrovima raste, dok iskusni stručnjaci u velikim firmama mogu da zarade i nekoliko hiljada evra mesečno

Stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu u Srbiji postaju sve traženiji, a prosečne zarade u ovom sektoru kreću se od 100.000 do 150.000 dinara, prema podacima iz aprila 2026. godine. Iskusni kadrovi u većim kompanijama mogu ostvariti mesečne prihode od nekoliko hiljada evra, dok početnici u ovom poslu obično zarađuju oko prosečne zarade u privredi, navodi se u analizama stručnjaka iz branše.

Za obavljanje ovog posla u Srbiji su najčešće neophodni formalno obrazovanje, položen stručni ispit i praktično iskustvo. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu prepoznaje dve kategorije stručnih lica: savetnike sa završenim VII ili najmanje VI-2 stepenom tehničko-tehnološke, biološke ili medicinske struke i položenim stručnim ispitom, i saradnike sa nižim stepenom stručne spreme koji mogu biti angažovani u niskorizičnim delatnostima. Najvažnija znanja, međutim, stiču se kroz rad u kompanijama.

Radni dan stručnjaka za bezbednost na radu je dinamičan i obuhvata praćenje i kontrolu primene mera, izradu Akta o proceni rizika, sprovođenje obuka zaposlenih, organizaciju lekarskih pregleda i vođenje evidencija. Posao uključuje rad i na terenu i u kancelariji, gde je važno usklađivanje sa zakonskim propisima i izrada potrebne dokumentacije. Ključna uloga stručnjaka jeste prevencija, odnosno prepoznavanje i otklanjanje rizika pre nego što dođe do problema.

Poznavanje propisa i dobra komunikacija sa zaposlenima su osnov za sprovođenje mera bezbednosti. Najuspešniji stručnjaci kombinuju tehničko znanje, razvijene komunikacione veštine i odgovornost, dok su analitičke sposobnosti i zapažanje detalja presudni za prepoznavanje potencijalnih opasnosti. Lične osobine kao što su odgovornost, integritet i strpljenje omogućavaju doslednost i u zahtevnim situacijama.

Potreba za ovim kadrovima naročito raste u građevinarstvu, industriji i proizvodnji, ali i u uslužnim delatnostima. Osim zbog zakonskih obaveza, interesovanje za ovo zanimanje raste i zbog sve većeg usklađivanja sa evropskim standardima i povećane svesti poslodavaca o značaju bezbednosti zaposlenih.

Pročitaj još

U Trendu