Četiri kineske banke zajedno upravljaju sa 25,5 biliona dolara, dok azijski sektor čini 49,1 bilion dolara ukupne aktive

Ukupna aktiva 50 najvećih banaka na svetu iznosila je 101,6 biliona dolara na dan 15. april 2026. godine, pokazuju podaci CompaniesMarketCap. Ovaj iznos je gotovo jednak globalnom javnom dugu koji je u 2025. godini dostigao 111 biliona dolara, čime bankarski sektor potvrđuje svoju ključnu ulogu u svetskoj ekonomiji.

Kineske banke predvode globalnu listu, sa četiri najveće državne institucije na samom vrhu: Industrial and Commercial Bank of China (7,3 biliona dolara), Agricultural Bank of China (6,8 biliona dolara), China Construction Bank (6,2 biliona dolara) i Bank of China (5,3 biliona dolara). Zajedno, ove četiri banke poseduju 25,5 biliona dolara aktive, odnosno oko četvrtinu ukupne aktive 50 najvećih banaka.

Najveća američka banka, JPMorgan Chase, nalazi se na petom mestu sa 4,4 biliona dolara aktive, dok Bank of America ima 3,4 biliona dolara. Ipak, JPMorgan Chase je najvrednija banka na svetu po tržišnoj kapitalizaciji, što pokazuje razliku između veličine bilansa i tržišnog vrednovanja institucija.

Među prvih deset nalaze se i evropske banke BNP Paribas, HSBC i Crédit Agricole, kao i japanska Mitsubishi UFJ Financial Group. Evropske banke su značajno prisutne u vrhu, ali su u proseku manje od azijskih konkurenata.

Po regionalnoj raspodeli, azijske banke prednjače sa 49,1 bilion dolara aktive (19 banaka), ispred evropskih sa 28,8 biliona dolara (18 banaka) i severnoameričkih koje imaju 22,1 bilion dolara (11 banaka). Ostale banke izvan ovih regiona čine 1,8 biliona dolara. Kineskih banaka među 50 najvećih ima ukupno 13, a one poseduju oko 39% ukupne aktive ovog segmenta.

Imovina banaka čini se od gotovine, kredita privredi i građanima, investicija u obveznice i akcije, kao i nekretnina i opreme. Regulatori širom sveta zahtevaju značajne rezerve likvidnosti kako bi se očuvala stabilnost u slučaju finansijskih šokova.

Prema ekonomskim analizama, podaci pokazuju dva jasna trenda: globalna bankarska moć sve više prelazi u Aziju, prvenstveno Kinu, dok zapadne banke i dalje zadržavaju dominaciju po tržišnoj vrednosti i uticaju. Finansijski centar sveta se tako postepeno pomera, ali još uvek nije u potpunosti promenio geografsku osnovu.

Istraživanja pokazuju da 24 odsto australijskih sinesteta ima kreativna zanimanja, dok je u opštoj populaciji taj procenat manji od dva odsto

Sinestezija je neurološki fenomen koji pogađa između jedan i četiri odsto ljudi, omogućavajući im da osete ukus reči ili vide boje dok slušaju muziku. Ovo stanje, koje nije bolest niti poremećaj, karakteriše spontano preplitanje čula i često ostaje nepromenjeno tokom života, navodi se u relevantnim analizama.

Sinestete, kako se nazivaju osobe sa ovim fenomenom, mogu imati različite tipove sinestezije – od auditivno-vizuelnih reakcija, kada zvuci izazivaju vizuelne slike, do grafem-boja sinestezije, kod koje slova i brojevi izazivaju osećaj određene boje. Postoji i ogledalna sinestezija dodira, gde osoba oseća senzacije na svom telu kada vidi da je druga osoba dodirnuta.

Naučna istraživanja sugerišu da je sinestezija češća među ženama, ali i da genetika može igrati značajnu ulogu. Iako sinesteti nemaju kontrolu nad ovim iskustvima, većina ih ne doživljava kao ometajuća za svakodnevni život. Međutim, kod pojedinaca koji osete bol kada vide tuđu patnju, određene situacije, poput odlaska u bioskop, mogu biti emotivno zahtevne.

Uzroci sinestezije još nisu potpuno razjašnjeni, ali postoje dve glavne teorije. Prva, poznata kao teorija unakrsne aktivacije, pretpostavlja da sinestete imaju više veza između različitih delova mozga, što može biti rezultat nedovoljno izraženog sinaptičkog orezivanja tokom razvoja. Druga teorija navodi da su neuronske veze kod sinesteta iste kao kod ostalih ljudi, ali su određeni putevi jači ili aktivniji.

Povezanost sinestezije i kreativnosti potvrđuju podaci iz australijske studije: 24 odsto sinesteta radi kao umetnik, muzičar, arhitekta ili grafički dizajner, dok je u opštoj populaciji u takvim zanimanjima manje od dva odsto ljudi. Mada nije sasvim jasno šta uzrokuje ovu razliku, istraživači navode da neobično povezivanje ideja i senzacija može doprineti kreativnijem razmišljanju i jačim sećanjima kod određenih vrsta sinestezije.

Sistem već prebacio 76,7 milijardi kubnih metara vode, koristi ga 185 miliona stanovnika severne Kine

Najveća veštačka reka na svetu, izgrađena u Kini, koštala je 79 milijardi američkih dolara (oko 8.540 milijardi dinara) i prostire se na 2.700 kilometara kanala, tunela i akvadukta. Ovaj gigantski sistem do sada je prebacio 76,7 milijardi kubnih metara vode sa vlažnog juga Kine na sušni sever, čime je transformisana vodna mapa zemlje.

Prema zvaničnim podacima, projekat koristi oko 185 miliona ljudi u gusto naseljenim i industrijalizovanim regionima severne Kine. Severna Kina se suočavala sa ozbiljnom krizom vodosnabdevanja, dok su reke poput Žute reke i reke Hai beležile značajan pad protoka tokom godine. Realizacijom ovog projekta, Kina je implementirala do sada najveći svetski poduhvat u oblasti bezbednosti vode.

Sistem se sastoji iz tri glavne rečne rute: istočne, centralne i zapadne. Ukupni godišnji kapacitet sistema, kada sve rute budu završene, iznosiće 44,8 milijardi kubnih metara vode. Istočna ruta zahvata 1.112 kilometara kanala i tunela, koristi drevni Veliki kanal Peking-Hangdžou i u funkciji je od 2013. godine sa godišnjim kapacitetom od 14,8 milijardi kubnih metara. Na ovoj trasi instalirano je 13 crpnih stanica sa više od 100 kompleta motornih pumpi, ukupne snage koja na pojedinim deonicama prelazi 454 megavata.

Centralna ruta se prostire između 1.264 i 1.400 kilometara od rezervoara Danđiangkou do Pekinga, a protok vode se uglavnom odvija gravitaciono, bez potrebe za pumpanjem. Ova linija prelazi ispod Žute reke kroz dva velika podzemna tunela i obezbeđuje 70% sve vode koja dolazi iz slavina u Pekingu. Zapadna ruta se još uvek nalazi u fazi planiranja i, po završetku, predviđeno je da prenosi 17 milijardi kubnih metara vode godišnje, ali nailazi na tehničke i ekološke izazove.

Đuzepe Vijeira, brazilski nacionalni sekretar za bezbednost vode, tokom tehničke posete izjavio je: „Imali smo priliku da posetimo neke crpne stanice, koje imaju više od 13 instaliranih stanica samo na istočnom kraku. Ukupno, ovih 13 ima više od 100 kompleta motornih pumpi instaliranih i u radu.“

Prema ekonomskim analizama, izgradnja ovog sistema predstavlja najveći infrastrukturni projekat za vodosnabdevanje u svetu, sa jasnim ciljem da obezbedi dovoljnu količinu vode za stanovništvo i industriju severne Kine.