Država smanjila akcize za 61 odsto, privremen pad cene goriva, budžet pod pritiskom zbog gubitka prihoda

Srbija je protekle nedelje smanjila akcize na gorivo za čak 61 odsto, što je dovelo do toga da cena benzina iznosi 188 dinara, a dizela 212 dinara po litru u narednih sedam dana. Ova mera, uz povoljniji dizel za poljoprivrednike i korišćenje robnih rezervi, donela je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da su u pitanju kratkoročna rešenja, a trajanje ovakvog modela zavisi od globalnog tržišta nafte i budžetskih mogućnosti države.

Energetski stručnjak Željko Marković ističe da je smanjenje akciza za 60 odsto donelo efekat od 30 do 40 dinara po litru goriva, ali napominje da je razlika u odnosu na Evropu i dalje značajna i da nema prostora za dalje pojeftinjenje. “To su mere koje u suštini kupuju vreme zbog svetske naftne krize i velikog rasta cena”, izjavio je Marković. On naglašava da trajanje ove politike zavisi od stanja na globalnom tržištu i fiskalnih mogućnosti države: “To sada već država mora da kaže, jer prihodi budžeta zavise od tih mera. Koliko je država spremna i koliko ima rezerve da ima smanjen prihod u budžetu, a da obezbedi normalno funkcionisanje države. To je to vreme.”

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da smanjenje akciza ima visoku cenu za javne finansije. “Ukoliko potraje ova situacija i ukoliko bude moralo više nedelja ili meseci da se odustane od tih prihoda od akciza, moguće je da se desi rebalans budžeta, odnosno izmena zakona o budžetu kako bi se uskladili prihodi i rashodi. Što bi verovatno značilo i povećanje tog deficita koji je za ovu godinu inicijalno planiran na 3 odsto”, izjavio je Stanić. On naglašava da je reč o globalnom šoku, a ne unutrašnjim problemima, i da to neće ugroziti kreditni rejting zemlje.

Pored smanjenja akciza, država je produžila zabranu izvoza i povukla deo goriva iz rezervi, što bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje. “Rezerve se i čuvaju za ovakve situacije kada imate otežano snabdevanje”, kaže Marković, uz upozorenje da se rezerve ne smeju nekontrolisano trošiti dokle god postoji domaća proizvodnja.

Za poljoprivrednike je obezbeđen povoljniji dizel, što može da ublaži posledice krize, ali ne i da reši sistemske probleme u sektoru. “Ovo je mera koja treba da doprinese da ne dođe do otežavanja njihove pozicije na tržištu. Imajući u vidu da su oni prvi na početku tog lanca vrednosti i da najviše trpe i da su najranjiviji u okviru toga”, naglašava Stanić.

U ostatku Evrope, zemlje uvode različite mere poput zabrane da se jedan sam vozi u automobilu, ograničenja brzine na 80 kilometara na sat i prodaje određenih količina goriva, ali stručnjaci ocenjuju da su sve to privremene mere koje služe da ublaže efekte energetske krize. Konačni ishod u Srbiji zavisiće od trajanja globalne energetske krize i mogućnosti države da održava ovakve olakšice.

Nobelovac tvrdio da velike doze vitamina C leče rak i prehladu, medicinska zajednica odbacila stavove kao neosnovane

Nobelovac Linus Poling, jedan od najznačajnijih hemičara 20. veka i dobitnik dve Nobelove nagrade, poznat po pionirskom radu u kvantnoj hemiji i molekularnoj biologiji, tokom svoje karijere je počeo da zagovara terapije megadozama vitamina C za lečenje raka i prehlade. Iako nije izneo naučne dokaze koji bi podržali ove tvrdnje, Poling je ostao pri svom stavu, zbog čega je medicinska zajednica njegove preporuke ocenila kao neosnovane i potencijalno opasne.

Prema analitičarima, ovakvi slučajevi predstavljaju fenomen kada stručnost iz jedne oblasti ne znači automatski i autoritet u drugoj. Filozof Nejtan Balantajn definiše to kao „epistemičko prekoračenje“, odnosno situaciju u kojoj pojedinac sa stručnim znanjem iz jedne oblasti prelazi granice i iznosi sudove u drugim sferama za koje nije ekspert, što može biti štetno po javni interes.

Balantajn navodi da problem nije samo u neznanju, već i u intelektualnom ponosu, gde eksperti veruju da se njihova „prenosiva svetlost“ znanja može primeniti na sve oblasti. U poslovnom okruženju ovaj obrazac često dolazi do izražaja – tehnološki milijarderi pokušavaju da reše političke konflikte ili stručnjaci iz jedne industrije veruju da su svi sistemi podjednako rešivi istom logikom.

Sociološki i psihološki analitičari ističu da je važno razlikovati prenosive veštine, poput analize podataka i logičkog rezonovanja, od specijalizovanog znanja. Iako određene veštine mogu pomoći u različitim kontekstima, one ne garantuju kompetenciju za svako polje. Balantajn upozorava na preterano samopouzdanje kod pojedinaca koji prelaze granice svoje struke: „Van svoje lige, ali i dalje veoma sigurni u sebe, takvi pojedinci deluju neskromno, dogmatično ili arogantno.”

Za organizacije, epistemičko prekoračenje može biti opasno, štetno ili frustrirajuće, naročito kada neko sa autoritetom u jednoj oblasti donosi odluke ili sudi o drugoj, ignorišući relevantne stručnjake. Kao rešenje, preporučuje se intelektualna skromnost i spremnost da se prepozna gde prestaje lična ekspertiza, kao i otvorenost ka savetima drugih stručnjaka.

Sokratove reči „Početak mudrosti je u spoznaji koliko je vaše znanje ograničeno“ često se citiraju kao podsetnik na nužnost profesionalne samokontrole i uvažavanja kolektivnog znanja.

Ekonomisti i psiholozi podvlače da je intelektualna skromnost važna za funkcionalno društvo i sprečavanje skupih grešaka u poslovnom svetu, dok je za pojedince preporuka da ne moraju imati mišljenje o svakoj temi i da nije nužno biti u pravu u svakoj oblasti.

U SAD procenjeno da je minimalna profitabilna cena tri dolara po jajetu, dok ćurke nose jaja znatno ređe od kokošaka

Industrijska proizvodnja ćurećih jaja suočava se sa značajno višim troškovima u poređenju sa proizvodnjom kokošijih jaja, što je dovelo do toga da bi proizvođači morali da naplate čak 36 dolara za tuce ćurećih jaja, odnosno tri dolara po komadu, kako bi ostvarili profit. Prema procenama stručnjaka iz SAD, ćurke nose jaja znatno ređe od kokošaka, a za početak nošenja jaja potrebno im je oko sedam meseci.

Nutritivno, ćureća jaja su bogatija od kokošijih, sa gotovo dvostruko više kalorija i masti, ali i tri puta više holesterola. Ipak, zbog retkog nošenja jaja i dugog perioda sazrevanja, kao i većih potreba za hranom i negom, troškovi uzgoja ćurki su višestruko veći.

Kimon Vilijams iz Nacionalne federacije za ćuretinu ističe: „Ćurke imaju duži životni ciklus, pa moraju da dostignu oko sedam meseci pre nego što mogu da počnu da nose jaja.“ Zbog ovih specifičnosti, ćureća jaja su danas uglavnom dostupna kao delikates i nisu prisutna u redovnoj prodaji poput kokošijih jaja.

Sa druge strane, ćureće meso ostaje popularno jer jedna ptica daje znatno više mesa po komadu u poređenju sa kokoškama, što čini proizvodnju mesa isplativijom. U prošlosti su ljudi češće konzumirali ćureća jaja, ali ih je industrijska proizvodnja i ekonomska računica potisnula sa tržišta.