U drugom kvartalu promet nekretnina porastao 8,1 odsto, dok je broj transakcija smanjen 5,4 odsto prema podacima RGZ
Tržište nekretnina u Srbiji zabeležilo je promet od 2,2 milijarde evra u drugom kvartalu 2026. godine. To predstavlja rast od 8,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički geodetski zavod. Međutim, broj zaključenih ugovora o kupoprodaji smanjen je za 5,4 odsto, što ukazuje na pad broja kupaca uprkos rastu ukupne vrednosti transakcija.
Promet nekretnina u Srbiji: detaljna struktura i kretanja cena
Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometa nekretnina čine stanovi, sa 1,3 milijarde evra ili 62 odsto ukupne vrednosti. Za kuće je izdvojeno 175 miliona evra, što predstavlja osam odsto ukupnog iznosa. Građevinsko zemljište dostiglo je 156 miliona evra, poslovni prostori 119 miliona evra, dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 77 miliona evra. Beograd prednjači po prometu, gde je za stanove izdvojeno ukupno 742 miliona evra. Najskuplji stan prodat je na opštini Savski venac za 1,6 miliona evra, dok je najviša cena po kvadratnom metru zabeležena na istoj lokaciji i iznosila je oko 9.300 evra. Najskuplja kuća prodata je na Voždovcu za 1,4 miliona evra. Kada je reč o garažnim mestima, rekordnih 54.000 evra plaćeno je za jedno garažno mesto na Starom gradu.
Kreditno finansiranje i regionalna kretanja na tržištu
Prema saopštenju Republičkog geodetskog zavoda, 15 odsto svih kupovina nekretnina finansirano je kreditima, što je isti nivo kao i prethodne godine. Kod stanova, kreditno finansiranje učestvuje u 34 odsto ugovora, što pokazuje stabilnost u načinu plaćanja na tržištu stanova. Istovremeno, broj zaključenih ugovora o kupoprodaji smanjen je u svim većim gradovima. U Novom Sadu pad iznosi jedan odsto, u Beogradu 1,7 odsto, dok je u Nišu zabeležen pad od 4,3 odsto, a u Kragujevcu čak sedam procenata. Ova kretanja ukazuju na smanjenje interesovanja kupaca, iako ukupna vrednost tržišta nekretnina raste.
Uticaj tržišnih uslova i značaj za sektor nekretnina
Ukupno je zaključeno 30.495 kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu. Od ukupnog prometa, 369,7 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Ove promene odražavaju uticaj makroekonomskih faktora i moguće promene u kupovnoj moći stanovništva. Osim toga, rast cena nekretnina prati trend iz prethodnih godina, dok pad broja kupaca može ukazivati na zahlađenje potražnje ili otežano kreditiranje. Tržište nekretnina u Srbiji ostaje jedno od ključnih pokretača investicija i potrošnje, a stabilan nivo kreditnog finansiranja pokazuje otpornost sektora na šire ekonomske izazove.
