Upravno veće ECB ostavilo sve ključne stope nepromenjene, dok se u 2026. očekuje prosečna inflacija od 2,6 odsto zbog viših cena energije

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da u martu 2026. ne menja ključne kamatne stope, zadržavajući kamatnu stopu za glavne operacije refinansiranja na 2,15 odsto, depozitnu stopu na 2,00 odsto i stopu na mogućnost pozajmljivanja na 2,40 odsto. Ova odluka usledila je nakon procene da su inflaciona očekivanja stabilna i da se privreda evrozone pokazala otpornom u poslednjim tromesečjima, uprkos pojačanoj neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku.

Iz ECB su saopštili da ostaju posvećeni stabilizaciji inflacije na ciljnom nivou od dva odsto u srednjoročnom periodu. Međutim, zbog viših cena energije, ukupna inflacija je revidirana naviše u odnosu na decembarske projekcije, pa se u osnovnom scenariju za 2026. godinu očekuje prosečna stopa inflacije od 2,6 odsto, za 2027. od dva odsto, dok je za 2028. projekcija 2,1 odsto. Kada je reč o inflaciji bez energije i hrane, stručnjaci ECB predviđaju prosečne stope od 2,3 odsto u 2026, 2,2 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini.

Privredni rast u evrozoni procenjuje se na 0,9 odsto u 2026, 1,3 odsto u 2027. i 1,4 odsto u 2028. godini, što predstavlja reviziju naniže za 2026. zbog globalnog uticaja rata na tržišta sirovina, realne dohotke i poverenje potrošača. Kako se navodi, rast bi trebalo da podržavaju niska nezaposlenost, stabilni bilansi privatnog sektora i javna potrošnja na odbranu i infrastrukturu.

“Upravno veće ECB je u dobrom položaju da prevaziđe tu neizvesnost. Inflacija se kreće oko ciljnog nivoa od dva odsto, dugoročnija inflaciona očekivanja čvrsto su usidrena i privreda se pokazala otpornom u poslednjim tromesečjima. Informacije koje Upravno veće dobije u narednom periodu pomoći će mu da proceni uticaj rata na inflacione izglede i povezane rizike. Upravno veće pažljivo prati situaciju i njegov pristup zasnovan na podacima pomoći će u oblikovanju odgovarajuće monetarne politike”, navodi se u zvaničnom saopštenju ECB.

Analize ECB pokazuju da bi u slučaju dugotrajnog poremećaja snabdevanja naftom i gasom inflacija bila viša, a privredni rast niži od osnovnih projekcija. Posledice za srednjoročnu inflaciju zavisiće od obima indirektnih efekata i trajanja poremećaja cena energije. Odluke o budućim kamatnim stopama zavisiće od procene inflacionih izgleda i povezanih rizika, na osnovu novih ekonomskih i finansijskih podataka.

Nafta na berzi između 115 i 118 dolara, dizel u Banjaluci već na 3,29 KM, benzin dostiže 3 KM po litru

Cene dizela u Bosni i Hercegovini mogle bi dostići 3,80 KM (1,94 evra) po litru ukoliko se vrednost nafte na svetskim berzama zadrži između 115 i 118 dolara po barelu do sredine naredne sedmice, prema rečima stručnjaka za energetiku Almira Bečarevića. On je naglasio da bi u tom scenariju i benzin mogao koštati oko 3 KM (1,53 evra) po litru, dok su istorijski rekordi zabeleženi 2022. godine kada je dizel dostigao 3,87 KM (1,98 evra).

Bečarević je istakao da će rast cene nafte direktno uticati na rafinerijske cene, a da bi premašivanje nivoa od 3,87 KM bilo moguće ukoliko nafta pređe 120 dolara po barelu. “Sada smo već blizu tog nivoa, a da bismo ga premašili, cena nafte na berzama trebala bi dostići 120 dolara po barelu. U tom slučaju sigurno bismo prešli te cene”, izjavio je Bečarević.

Prema podacima sa terena, cena dizela na pojedinim pumpama u Banjaluci već je 3,29 KM (1,68 evra) po litru, a očekuje se dalji rast, potvrđuje Milovan Bajić, potpredsednik Grupacije za promet nafte i naftnih derivata Privredne komore Republike Srpske i direktor Krajinapetrola. Cena gasa je od početka sukoba na Bliskom istoku porasla za oko 100 odsto.

U poređenju sa tržištem Srbije, gde je cena goriva trenutno između 1,58 i 1,77 evra po litru, predviđa se novi rast administrativne cene već narednog petka, što može dodatno opteretiti budžete domaćinstava i kompanija. Ove promene dolaze u trenutku kada se cene goriva u regionu kreću u rasponu od 1 odsto do 30 odsto rasta, a vlasti prate situaciju i na polju smanjenja akciza i kontrole prodaje.

Konzorcijum Logistika BiH traži povrat dela trošarina i PDV-a, amnestiju zabrana i rešavanje 17 i 18 ugovorenih tačaka

Konzorcijum Logistika BiH uputio je treći i poslednji apel nadležnim institucijama Bosne i Hercegovine i Evropske unije, najavljujući operativne proteste i blokadu granica prema EU koje će početi 23. marta. Kako navode, transportni procesi su dovedeni u stanje potpune neizvodljivosti, a prevoznici iz BiH su faktički onemogućeni da ostvaruju osnovno pravo na rad.

Kao ključan međunarodni problem istaknuto je pravo na rad u EU u režimu 90/180 dana. “Postavljamo jasno i nedvosmisleno pitanje – kako je moguće da profesionalni vozači iz Bosne i Hercegovine do 90 dana nisu sigurnosna pretnja, a od 91. dana postaju – iako poseduju sva potrebna dokumenta, licence i dozvole? Zahtevamo pravo na nesmetano obavljanje međunarodnog transporta, jasno definisan status profesionalnih vozača i amnestiju svih izrečenih zabrana ulaska za vozače iz BiH”, navodi se u saopštenju Konzorcijuma Logistika.

Drugi razlog protesta odnosi se na unutrašnje sektorske zahteve. Nakon 14 meseci obećanja bez realizacije, traži se hitan povrat dela trošarina na gorivo i povrat PDV-a za međunarodni transport, kao i realizacija zaključaka Uprave za indirektno oporezivanje kroz 18 tačaka radi uspostavljanja državne ravnopravnosti, ubrzanja procedura i smanjenja čekanja na granicama. Od Ministarstva komunikacija i transporta BiH očekuje se ispunjenje 17 dogovorenih tačaka, koje su već usaglašene sa predstavnicima sektora, i sprovođenje fiskalnog rasterećenja sektora.

Iz Konzorcijuma napominju da će protest biti demokratski, zakonit i profesionalno organizovan, bez incidenata i uz puno poštovanje naredbi i uputstava policije, graničnih službi i ministarstava. Koordinatori na terenu biće u stalnoj komunikaciji sa nadležnim institucijama i građanima, radi očuvanja reda, sigurnosti i dostojanstva svih učesnika.

“Ovo nije protest protiv države – ovo je borba za pravo na rad, dostojanstvo i opstanak sektora koji nosi ekonomiju Bosne i Hercegovine. Protesti će trajati do potpunog ispunjenja zahteva. Svako dalje ignorisanje problema znači direktnu odgovornost za kolaps transportnog sektora, poremećaj lanaca snabdevanja i ozbiljne ekonomske posledice po Bosnu i Hercegovinu”, poručuju iz Konzorcijuma Logistika.