Kamiondžije iz Srbije i Zapadnog Balkana suočene sa strogim pravilima o 90 dana boravka, dok štete kompanijama dostižu 92 miliona evra dnevno

Prevoznici sa Zapadnog Balkana, posebno iz Srbije, od 10. aprila 2026. godine suočavaju se sa punom primenom novog sistema kontrole ulaska i izlaska u Evropsku uniju (EES), što direktno utiče na njihovo poslovanje. Prema aktuelnim pravilima, vozačima teretnih vozila nije dozvoljen ulazak u Šengen zonu ukoliko su u poslednjih 180 dana boravili više od 90 dana, a digitalna evidencija EES-a omogućava strogu kontrolu ovih ograničenja.

Tokom blokade graničnih prelaza za teretni saobraćaj od 26. do 30. januara, prevoznici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije upozorili su na ozbiljne posledice ovakve regulative. Prema podacima Privredne komore Srbije, šteta za kompanije iz regiona i njihove partnere u EU tada je iznosila čak 92 miliona evra dnevno.

U sektoru transporta trenutno se nezvanično razmatra mogućnost “resetovanja brojača” u okviru EES sistema, što bi, ukoliko bude odobreno na nivou cele Šengenske zone, privremeno omogućilo vozačima sa Balkana da nastave sa radom. Aleksandar Spasić, direktor Poslovnog udruženja Međunarodni transport (PUMEDTRANS), potvrdio je da bi ovakvo privremeno rešenje značilo četiri meseca nastavka poslovanja za većinu vozača, koji su blizu popunjavanja limita od 90 dana.

“I mi smo čuli za takvu mogućnost ali sve je to i dalje nezvanično i na nivou priče. Pominje se Hrvatska kao zemlja koja bi to primenila ali mislim da to nije moguće uraditi na nivou jedne zemlje, jer EES je jedinstven informacioni sistem EU. Ako bi se tako nešto uradilo, bilo bi to na nivou celog Šengena. Jeste privremeno rešenje, ali nama bi i to značilo četiri meseca života jer većina vozača je već blizu popunjavanja limita a zamene nema”, izjavio je Spasić.

Ukoliko Evropska komisija ostane pri stavu da “propisi ostaju jasni” i da nema izuzetaka, prevoznici najavljuju nove blokade graničnih prelaza prema EU, poput one iz januara, a protesti su već zabeleženi i u Bosni i Hercegovini. Sledeći sastanak Upravnog odbora prevoznika zakazan je za narednu nedelju, a kao mogući datum novog protesta navodi se 14. april, odmah nakon Uskrsa.

Ograničenje od 90 dana boravka vozača u Šengenu, iako prisutno decenijama, tek sada se strogo sprovodi zahvaljujući EES sistemu. Prevoznici ističu da je reč o regionalnom, ali i evropskom problemu, budući da poremećaji u lancima snabdevanja štete celoj privredi EU.

Pad proizvodnje u rudarstvu 9 odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila rast od 1,2 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji smanjena je za 0,3 odsto u februaru 2026. godine u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. U odnosu na prosek iz 2025. godine, industrijska proizvodnja bila je manja za 3 odsto.

Za period januar–februar 2026. godine, ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji zabeležila je pad od 4,7 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Posmatrano po sektorima, u februaru 2026. godine, u poređenju sa februarom 2025, sektor rudarstva zabeležio je pad proizvodnje od 9 odsto. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom imao je smanjenje od 1,6 odsto, dok je preradjivačka industrija ostvarila rast od 1,2 odsto.

Podaci pokazuju da je obim industrijske proizvodnje u februaru 2026. bio manji u 19 oblasti, koje ukupno učestvuju sa 72 odsto u strukturi industrijske proizvodnje Srbije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pad industrijske proizvodnje u februaru nastavlja trend iz prethodnog perioda, uz značajne razlike u performansama pojedinih sektora industrije.

Maloprodajna cena dizela premašila 5,45 dolara po galonu, rast prouzrokovan ratom u Iranu utiče na globalno tržište

Prosečna cena regularnog benzina u Sjedinjenim Američkim Državama premašila je 4 dolara po galonu (oko dolar po litru) prvi put od avgusta 2022. godine, pokazuju podaci Američke automobilske asocijacije. Prema objavljenim informacijama, maloprodajna cena benzina iznosi 4,018 dolara, što je povećanje od više od jednog dolara u odnosu na period pre početka rata, kada je cena bila 2,98 dolara po galonu (0,8 dolara po litru).

Rast cena goriva direktno je povezan sa ratom u Iranu, koji je izazvao poremećaje u globalnom transportu naftnih i gasnih resursa, uključujući gotovo potpuno zatvaranje strateškog Ormuskog moreuza. Kao posledica ovih dešavanja, cena sirove nafte u SAD premašila je 100 dolara po barelu, dok su rafinisani proizvodi, uključujući benzin i dizel, beležili još značajniji rast cena.

Maloprodajna cena dizela sada iznosi više od 5,45 dolara po galonu (1,4 dolara po litru), što dodatno povećava inflatorne pritiske u američkoj ekonomiji. Ovaj porast cena goriva ima ozbiljne političke posledice za administraciju predsednika Donalda Trampa u izbornoj godini, a istovremeno otežava zadatak Federalnih rezervi u održavanju inflacije pod kontrolom i očuvanju zaposlenosti.

Negativni efekti rata na Bliskom istoku osećaju se i globalno. Indija se suočava sa hroničnim nedostatkom kuhinjskog gasa, Japan je zabeležio rekordne cene benzina ranije ovog meseca, dok su benzinske stanice u Australiji ostale bez goriva.

Povećanje cena energenata i poremećaj u snabdevanju upućuju na nastavak ekonomske neizvesnosti širom sveta.