Telekomunikaciona kompanija koristi mini obveznice za dve akvizicije i proširenje poslovanja, sa sedmogodišnjim rokom dospeća

Banca Intesa, članica međunarodne grupacije Intesa Sanpaolo, finansira širenje Sat-Trakta emisijom mini obveznica od 410 miliona dinara. Ova emisija mini obveznica bez kolaterala deo je strategije podrške razvoju Sat-Trakta, vodećeg distributera opreme i sistem integratora za kablovsko distributivne sisteme (KDS) u regionu. Obveznice imaju rok dospeća od sedam godina, uključujući grejs period od 24 meseca, a Banca Intesa je otkupila celu emisiju, saopštili su iz kompanije.

Detalji finansiranja mini obveznicama

Emisija mini obveznica u iznosu od 410 miliona dinara rezultat je detaljne analize finansijskih pokazatelja i poslovnog modela kompanije Sat-Trakt. Prikupljena sredstva namenjena su finansiranju dve akvizicije koje će omogućiti diversifikaciju poslovanja i pokretanje novih biznis segmenata. Kao rezultat toga, kompanija planira da proširi svoje prisustvo na tržištu telekomunikacija i ojača tehnološki potencijal. Sat-Trakt iz Bačke Topole bavi se i veleprodajom telekomunikacionih servisa za prenos signala, namenjenih internet provajderima, kablovskim i VoIP operaterima, kao i poslovnim klijentima. Takođe, kompanija je vodeći distributer kablovske televizije i jedan od najznačajnijih internet provajdera u Vojvodini.

Tržišni kontekst i izjave rukovodstva

Mini obveznice predstavljaju moderan finansijski instrument koji omogućava malim i srednjim preduzećima pristup kapitalu bez potrebe za kolateralom. Banca Intesa je ovaj proizvod uvela na tržište Srbije 2025. godine kao deo Minibonds inicijative, a do sada je realizovala sedam emisija ukupne vrednosti 5,4 milijarde dinara. „Razvoj tržišta korporativnih obveznica u Srbiji ide ruku pod ruku sa rastućom zrelošću domaće privrede i potrebom kompanija za alternativnim izvorima finansiranja. Ovom emisijom nastavljamo da podstičemo širu upotrebu ovog instrumenta kao podršku Sat-Traktu u ključnom trenutku razvoja,“ izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

Implicije za sektor i dalji razvoj

Prema rečima vlasnika kompanije, János Zsemberi, sredstva iz emisije mini obveznica biće usmerena na akvizicije i diversifikaciju poslovanja, čime će Sat-Trakt obezbediti tehnološku i tržišnu prednost. „Poverenje i podrška renomirane bankarske institucije potvrda su stabilnosti našeg poslovanja. Zahvaljujemo se Banca Intesa koja je prepoznala viziju rasta i omogućila realizaciju razvojnih planova,“ naveo je Zsemberi. Kao rezultat ovih aktivnosti, Sat-Trakt očekuje veću stabilnost i konkurentnost na tržištu telekomunikacija, dok razvoj mini obveznica doprinosi izgradnji otpornije privrede u Srbiji.

Prihodi budžeta premašili očekivanja, dok su rashodi za zaposlene i kapitalne izdatke ostali kontrolisani, navodi Ministarstvo finansija

Republika Srbija zabeležila je deficit budžeta Srbije u prvom polugodištu od 51,6 milijardi dinara. Ovaj rezultat je bolji od plana za 96,8 milijardi dinara, jer je budžetom bio predviđen deficit od 148,4 milijarde dinara. Ministarstvo finansija saopštilo je ove podatke za prvih šest meseci ove godine.

Deficit budžeta Srbije i struktura prihoda

U junu je ostvaren suficit od 48,1 milijardu dinara. Prihodi su iznosili 276,9 milijardi dinara. Najveći deo prihoda čine poreski prihodi, koji su dostigli 233,2 milijarde dinara. Prihodi od PDV-a su bili 93,4 milijarde dinara, dok je porez na dobit doneo budžetu 74,8 milijardi dinara.

Prihod od akciza iznosio je 43,4 milijarde dinara. Neporeski prihodi su ostvareni u iznosu od 42 milijarde dinara. Priliv od donacija bio je 1,7 milijardi dinara. Kao rezultat toga, ukupni prihodi su premašili očekivanja, što je pozitivno uticalo na deficit budžeta Srbije.

Rashodi i fiskalni pokazatelji

Rashodi su iznosili 228,8 milijardi dinara u junu. Rashodi za zaposlene bili su 55,6 milijardi dinara, dok su kapitalni izdaci dosegnuli 41,2 milijarde dinara. Transferi za obavezno socijalno osiguranje, uključujući Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalnu službu za zapošljavanje i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, iznosili su 30,7 milijardi dinara. Takođe, rashodi za isplatu subvencija bili su 28,8 milijardi dinara, dok su rashodi za robu i usluge iznosili 21 milijardu dinara.

Na nivou sektora države, u prvoj polovini godine ostvaren je fiskalni deficit od 55,8 milijardi dinara. Primarni fiskalni suficit iznosio je 31,4 milijarde dinara, navodi Ministarstvo finansija.

Analiza rezultata i širi ekonomski kontekst

Smanjenje deficita budžeta Srbije u odnosu na planirani nivo rezultat je viših prihoda i kontrolisanih rashoda. Važno je istaći da je naplata PDV-a i poreza na dobit bila ključna za ovakav rezultat. Uporedo sa tim, rashodi za zaposlene i kapitalne investicije ostali su u okvirima planiranih iznosa.

Deficit budžeta Srbije ima direktan uticaj na fiskalnu stabilnost zemlje. Fiskalni deficit predstavlja razliku između ukupnih prihoda i rashoda države. Kada su prihodi veći od rashoda, nastaje suficit, dok je deficit znak potrebe za dodatnim zaduživanjem ili restriktivnijom potrošnjom. U ovom slučaju, deficit je niži od plana, što pozitivno utiče na ocenu finansijske discipline.

Kao rezultat toga, bolji fiskalni pokazatelji mogu doprineti povoljnijim uslovima zaduživanja na međunarodnom tržištu. Takođe, održavanje deficita budžeta Srbije ispod planiranog nivoa šalje pozitivan signal investitorima i međunarodnim institucijama.

Sektor socijalnog osiguranja i nastavak fiskalne politike

Rashodi za socijalno osiguranje i subvencije ostali su stabilni tokom prvih šest meseci. To pokazuje da država nastavlja da podržava ključne socijalne fondove bez prekoračenja budžeta.

Izveštaji Ministarstva finansija ukazuju na to da je fiskalna politika u prvoj polovini godine bila usmerena na očuvanje stabilnosti i kontrolu troškova. Takođe, struktura prihoda i rashoda ukazuje na nastavak trenda fiskalne odgovornosti, što je važno za održivi ekonomski rast.

Britanska banka premašila očekivanja analitičara sa dobiti od 19,5 milijardi dolara i najavila proširenje poslovanja u Aziji

HSBC, najveća britanska banka po aktivi, objavila je rast profita pre oporezivanja od 23 odsto u prvih šest meseci 2026. godine. Neto profit dostigao je 19,5 milijardi dolara, što premašuje procene analitičara sa Volstrita i iz Londona. Banka je istovremeno najavila nastavak otkupa sopstvenih akcija u vrednosti od jedne milijarde dolara.

Prihodi HSBC porasli zahvaljujući rastu kamata i naknada

U prvom polugodištu 2026. godine, HSBC je ostvario snažan rast prihoda od kamata i naknada, posebno u sektoru upravljanja imovinom. Kao rezultat toga, banka je podigla svoja očekivanja za neto prihode od kamata u 2026. godini na više od 46 milijardi dolara. Ovaj rezultat ukazuje na jačanje osnovnog poslovanja banke i povećanu profitabilnost u ključnim segmentima.

Fokus na Aziju i pojednostavljenje poslovanja

Kao deo strategije pojednostavljenja poslovanja, HSBC se povlači sa tržišta na kojima ne drži vodeću poziciju. Tokom proteklog perioda banka je prodala osiguravajuću filijalu u Singapuru, poslovanje sa stanovništvom u Egiptu i hipotekarni portfelj u Australiji. S druge strane, banka se intenzivno fokusira na tržište Azije, gde je grupa u Hong Kongu, uključujući brendove HSBC i Hang Seng, uspela da privuče 640.000 novih klijenata u prvih šest meseci 2026. godine. Time je dodatno učvršćena vodeća pozicija banke u regionu.

Otkup akcija i uticaj na akcionare

Banka je privremeno pauzirala otkup sopstvenih akcija krajem prošle godine zbog procesa privatizacije i potpunog preuzimanja banke Hang Seng u Hongkongu. S obzirom na ostvarene rezultate, HSBC nastavlja program otkupa u vrednosti od jedne milijarde dolara, što će, prema najavi, doprineti vrednosti za akcionare i povećati atraktivnost akcija na tržištu.

Izjave rukovodstva i tržišni kontekst

Glavni izvršni direktor banke, Žorž Elhediri, nastavak strategije pojednostavljenja poslovanja vidi kao ključan za dalji rast. U proteklom periodu, ova strategija je omogućila bolje pozicioniranje banke u Aziji i prodaju delova poslovanja u segmentima sa slabijom profitabilnošću. Tržišni analitičari ocenjuju da je rast dobiti HSBC rezultat povoljnih kamatnih stopa i uspešne regionalne ekspanzije. Kao rezultat, banka je dodatno povećala očekivanja za neto prihode od kamata. Osim toga, stabilan rast broja klijenata i fokus na azijsko tržište pozicioniraju HSBC kao jednog od lidera globalnog bankarstva u 2026. godini.