U junu zabeležen drugi uzastopni pad potrošačkih cena, transport i odeća najviše doprineli smanjenju inflacije

Inflacija u Bosni i Hercegovini usporila je na 4,2 odsto u junu 2026. godine, prema podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS). Ovo predstavlja značajno smanjenje u odnosu na maj, kada je međugodišnja inflacija iznosila 5,6 odsto. Pad inflacije u Bosni i Hercegovini zabeležen je drugi mesec zaredom, što predstavlja promenu trenda posle osam meseci rasta.

Pad cena hrane i odeće ključan za inflaciju u Bosni i Hercegovini

Najveći doprinos usporavanju inflacije u Bosni i Hercegovini dali su niže cene hrane i bezalkoholnih pića, koje su u junu pale za 0,5 odsto na godišnjem nivou. U maju su ove cene beležile rast od 0,6 odsto. S druge strane, cene odeće i obuće nastavile su pad i u junu, i to za 7,2 odsto. Ovaj trend je dodatno uticao na ukupnu međugodišnju inflaciju.

Rast cena stanovanja usporio, troškovi transporta znatno niži

Cene stanovanja i komunalnih usluga u Bosni i Hercegovini porasle su za 10,5 odsto na godišnjem nivou. Ipak, taj rast je niži nego u maju, kada je iznosio 11,5 odsto. Najizraženije usporavanje zabeleženo je kod troškova transporta, gde je rast u junu iznosio 17,5 odsto, dok je mesec ranije bio 23,7 odsto. Kao rezultat, sektor transporta je najviše uticao na pad mesečnog indeksa potrošačkih cena, beležeći pojeftinjenje od 4,2 odsto.

Drugi uzastopni pad potrošačkih cena na mesečnom nivou

Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Bosni i Hercegovini pale su za 1,1 odsto u junu, nakon što su u maju pale za 0,9 odsto. Ovo je drugi uzastopni mesec sa padom cena, što je prekinulo prethodni period od osam meseci kontinuiranog rasta. Osim transporta, sezonska sniženja u sektoru odeće i obuće, sa padom od 1,5 odsto, doprinela su ukupnom smanjenju cena. Takođe, hrane i bezalkoholna pića pojeftinili su za 1,2 odsto, dok su troškovi stanovanja i obrazovanja zabeležili blagi pad.

Širi ekonomski kontekst i značaj za domaćinstva

Usporavanje inflacije u Bosni i Hercegovini posebno je važno za domaćinstva, s obzirom na to da su cene osnovnih životnih namirnica i transporta u prethodnom periodu predstavljale glavni izvor pritiska na budžet građana. Pre svega, pad potrošačkih cena u dva uzastopna meseca mogao bi da doprinese stabilizaciji troškova za potrošače. Istovremeno, deo sektora stanovanja i komunalnih usluga i dalje beleži dvocifren rast, što ostaje izazov za većinu domaćinstava. Ipak, trenutni podaci pokazuju da je inflacija u Bosni i Hercegovini u silaznoj putanji, što može pozitivno uticati na ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje.

Vozače u Hrvatskoj od ponoći očekuje značajan rast cena goriva, dok dizel beleži najveće poskupljenje

Hrvatska je od ponoći uvela novo povećanje maloprodajnih cena goriva na pumpama gde je cena pod kontrolom države. Ključni podatak je da „cene goriva u Hrvatskoj“ rastu od 8 do čak 19 centi u zavisnosti od vrste. Vlada Hrvatske je ovu odluku donela na telefonskoj sednici, a nove cene važiće naredne dve sedmice.

Detaljna struktura poskupljenja goriva

Prema novim cenama, benzin će poskupeti za 8 centi i prodavaće se po 1,62 evra za litar. S druge strane, dizel gorivo će biti skuplje za 16 centi i koštaće 1,75 evra po litru. Plavi dizel, koji se koristi u poljoprivredi, beleži najveće povećanje cene za čak 19 centi. Nova cena plavog dizela iznosi 1,21 evro po litru. Gas za rezervoare poskupljuje za 6 centi i dostiže 1,28 evra, dok će se gas u bocama prodavati po 1,86 evra, što je takođe poskupljenje od 6 centi.

Uticaj na vozače i regionalno poređenje

Ovo povećanje dolazi nakon što su cene goriva u Srbija porasle za dva dinara (1,7 centi) u petak. Trenutno benzin BMB95 u Srbiji košta 200 dinara (1,7 evra), evrodizel 224 dinara (1,9 evra), a gorivo za poljoprivrednike 184 dinara (1,6 evra). Važno je istaći da, iako je povećanje u Srbiji bilo minimalno, u regionu su zabeležena mnogo veća poskupljenja, čak i uz smanjene akcize.

Kontekst tržišta i istorijska perspektiva

Poskupljenja goriva u Hrvatskoj približavaju njihove cene onima u Srbiji, što je značajno s obzirom na prethodne razlike u cenama. Krajem juna 2025. godine, rekordna cena dizela u Srbiji iznosila je 225 dinara, dok je benzin početkom jula 2022. dostigao 205 dinara. Ipak, trenutne cene u Srbiji su i dalje više nego u regionu, ali razlika se smanjuje zbog aktuelnih poskupljenja u Hrvatskoj.

Regulatorne odluke i trajanje novih cena

Vlada Hrvatske je nove cene uvela na pumpama gde je cena pod njihovom kontrolom, dok na autoputevima cene ostaju slobodne. Ove izmene će važiti naredne dve sedmice, nakon čega se očekuje nova procena u skladu sa stanjem na svetskom tržištu i promenama u akcizama.

Zaključak: Tržišni pritisci i regionalni trendovi

Ovakva kretanja u cenama goriva odražavaju rastuće pritiske na tržištu nafte i derivata u celoj Evropi. Kao rezultat, vozači u Hrvatskoj i regionu moraju da se prilagode novim, višim troškovima, što može uticati i na druge sektore privrede, posebno na transport i poljoprivredu.

Vlada Srbije u 2026. godini više puta smanjivala akcize do zakonske granice, predlog zakona otvara mogućnost fleksibilnije fiskalne politike

Ministarstvo finansija predložilo je ukidanje limita od 20% za smanjenje akciza na naftne derivate u posebnim okolnostima. Prema važećem Zakonu o akcizama, Vlada Srbije može da smanji akcize maksimalno 20% kada rast cena sirove nafte ugrožava makroekonomsku stabilnost. Ova izmena predviđena je nacrtom zakona o izmenama Zakona o akcizama, koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija.

Smanjenje akciza i novi predlozi zakona

Novi predlog ukida odredbu da umanjenje akciza ne može biti veće od 20 procenata. Time bi Vlada dobila širu diskreciju u određivanju fiskalnih mera kada rast cena energenata utiče na domaće tržište. Takođe, nacrt zakona predviđa promenu načina usklađivanja dinarskih iznosa akciza sa godišnjom inflacijom, kao i mehanizam prilagođavanja u slučaju pada cene sirove nafte na svetskom tržištu. Ove promene ciljaju na veću fleksibilnost poreske politike i bržu reakciju na međunarodne energetske šokove.

Dosadašnja praksa smanjenja akciza

Tokom 2026. godine, Vlada Srbije je više puta smanjivala akcize, najčešće za 10% ili maksimalnih 20% u skladu sa zakonom. U periodu od 10. aprila do 8. maja došlo je i do smanjenja od 25%, što je premašilo važeći zakonski limit. U tom slučaju, Vlada se pozvala na druge propise koji uređuju ograničavanje cena u vanrednim okolnostima. Pored toga, predložene izmene omogućavaju kontinuirano usklađivanje akciza sa inflacijom, što može doprineti stabilnosti fiskalnih prihoda i smanjenju pritiska na budžet u vreme volatilnosti na globalnom tržištu.

Javne konsultacije i naredni koraci

Ministarstvo finansija je pozvalo stručnu i širu javnost da dostavi sugestije i primedbe na predložena rešenja do četvrtka, 30. jula. Sugestije se mogu poslati poštom na adresu Ministarstva finansija – Sektor za fiskalni sistem, Kneza Miloša 20, Beograd, ili elektronski na fiskalni.sektor@mfin.gov.rs. Tekstovi nacrta i relevantne odredbe objavljeni su javno radi transparentnosti procesa. Ovaj potez ukazuje na težnju države da fiskalnu politiku učini fleksibilnijom, što je važno u uslovima čestih promena cena sirovina.

Važnost akciza za fiskalnu stabilnost

Akcize na naftne derivate predstavljaju značajan deo javnih prihoda, dok njihova visina direktno utiče na cene goriva i transporta. Promene u politici akciza mogu imati uticaj na poslovanje privrede i standard građana. Štaviše, usklađivanje sa inflacijom pomaže u očuvanju realne vrednosti prihoda budžeta. S obzirom na volatilnost svetskog tržišta nafte i energetsku zavisnost Srbije, predložene izmene mogu doprineti efikasnijem upravljanju fiskalnim rizicima. Konačno, javna rasprava o nacrtu zakona omogućiće uključenost različitih interesnih grupa i transparentnost procesa donošenja odluka.