Kupovinom propale avio-kompanije, poznati investitor proširuje portfelj u Srbiji, bez dozvole za letenje

Branislav Grujić, poznati srpski biznismen, preuzeo je nekadašnju avio-kompaniju Air Pink za najmanje 14,6 miliona evra. Ova akvizicija uključuje četiri aviona cesna 560XL, kao i dodatnu opremu, ali bez važeće dozvole za letenje. Transakcija je realizovana početkom avgusta 2026. godine, a kompanija je kupljena preko firme PF Aviation, koja posluje u okviru portfolija Grujićevih 26 preduzeća u Srbiji.

Detalji kupovine i struktura imovine

Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, vrednost kompanije Imperial jet, koja je nasledila Air Pink, procenjena je na 1,7 milijardi dinara (14,6 miliona evra). Ova suma obuhvata četiri aviona tipa cesna 560XL, jedno putničko vozilo ford galaksi titanijum 2.2 TDCI, putnički autobus mercedes benz sprinter 516 CDI, tri traktora, specijalizovane mašine, alate i rezervne delove. Međutim, dozvola za letenje nije prenešena na novog vlasnika, jer je Air Pink izgubio operativnu licencu početkom 2024. godine. Kao rezultat, avioni su ostali prizemljeni nakon međunarodnog skandala koji je doveo do brisanja sa liste ovlašćenih operatera Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

Širi kontekst akvizicije i uticaj na sektor avijacije

Imperial jet je prethodnih godina bio suočen sa finansijskim problemima i bio je na ivici gašenja. Kupovina kompanije iz stečaja od strane Branislava Grujića predstavlja značajnu investiciju u srpski avio-sektor. PF Aviation, preko koje je realizovana kupovina, nalazi se u vlasništvu kompanije Merlako Holding Ltd sa Kipra, čiji je jedini vlasnik Grujić. Ova akvizicija proširuje poslovne aktivnosti Grujića, koji je kroz partnerstva sa državom već sagradio stambene i poslovne komplekse poput West 65 i objekata na Prokopu, kao i u izgradnji zgrade Bel Mondo.

Imovina bez operativne dozvole i perspektive

U kupoprodajnu cenu ušli su i drugi vredni resursi, ali bez dozvole za letenje, što ograničava trenutnu upotrebu imovine za vazdušni saobraćaj. Direktorat civilnog vazduhoplovstva izbrisao je Air Pink sa liste ovlašćenih prevoznika početkom 2024. godine, što znači da PF Aviation trenutno ne može koristiti kupljene avione za komercijalni prevoz. Ipak, širenje portfolija na avio-delatnost može signalizirati dugoročnu strategiju diversifikacije Grujićevih investicija. Osim toga, sektor avijacije u Srbiji prolazi kroz period restrukturiranja, što može otvoriti nove prilike za investitore sa značajnim kapitalom i iskustvom u različitim industrijama. Ova akvizicija može imati uticaja na dinamiku tržišta privatnog avio-prevoza u narednim godinama.

Pad indeksa na evropskim berzama prate niže cene nafte, dok je evro ojačao prema dolaru, a zlato beleži rast

Evropski berzanski indeksi danas su zabeležili pad, dok je cena brent nafte pala ispod 87 dolara po barelu. Ključni ekonomski pokazatelji ukazuju na oprez investitora zbog dešavanja na energetskom tržištu. U isto vreme, cena brent nafte pala je četvrti dan zaredom, što utiče na raspoloženje na berzama širom Evrope.

Pad evropskih indeksa i cena nafte brent

U 9.30 časova, cena brent nafte pala je za 1,33 odsto na 86,672 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta zabeležila pad od 1,44 odsto na 81,034 dolara. Ovaj pad je rezultat signala sa Bliskog istoka, gde su Iran i Oman započeli pregovore koji bi mogli dovesti do normalizacije transporta energenata kroz Ormuski moreuz. Tržišta su odmah reagovala smanjenjem geopolitičke premije ugrađene u cenu nafte brent.

Promene na evropskim berzama i valutnim tržištima

Nemački indeks DAX beleži blagi rast od 0,03 odsto, dok je milanski FTSE MIB ojačao za 0,02 odsto. S druge strane, londonski FTSE 100 pao je za 0,53 odsto, francuski CAC 40 za 0,35 odsto, a moskovski MOEX za 0,54 odsto. Ove promene ukazuju na različite reakcije investitora na aktuelnu situaciju. Evropski fjučersi gasa za septembar otvorili su trgovanje na amsterdamskoj berzi TTF po ceni od 66 evra za megavat-sat, što odražava nastavak nestabilnosti na energetskom tržištu.

Kretanja valuta i sirovina

Na valutnom tržištu Foreks, vrednost evra danas iznosi 1,16524 dolara, što pokazuje blago jačanje evropske valute prema američkom dolaru. Cena zlata porasla je na 4.597,03 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice pala na 7,2989 dolara za bušel (jedinica od 27,216 kg). Ova kretanja u cenama sirovina ukazuju na promene u potražnji i ponudi na svetskim tržištima.

Američki indeksi i geopolitički uticaji

Na zatvaranju američkih berzi u sredu, indeks Dow Jones pao je za 0,21 odsto na 53.463,88 poena, S&P 500 za 0,02 odsto na 7.675,70 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 0,08 odsto na 26.130,20 poena. Ovi rezultati pokazuju da su globalna tržišta pod uticajem pregovora između Irana i Omana, ali i neizvesnosti oko transporta energenata kroz Ormuski moreuz.

Brent nafta ispod 87 dolara: širi ekonomski kontekst

S obzirom na to da je brent nafta ispod 87 dolara, investitori pažljivo prate dalji razvoj događaja na Bliskom istoku. Nagoveštaj političkog rešenja doneo je privremeni pad geopolitičke premije u ceni nafte. Iako su Iran i Oman ostvarili određeni napredak u pregovorima, konačni sporazum još uvek nije postignut. Sve ove okolnosti doprinose pojačanoj nestabilnosti na svetskim tržištima energenata i valuta.

Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji premašilo 10 odsto, stabilan kurs dinara i poreske olakšice podstiču rast

Narodna banka Srbije saopštila je da je dinarska štednja isplativija od devizne štednje, a dinarska štednja prvi put premašila dve milijarde evra. Sredinom avgusta iznos dinarske štednje dostigao je 244 milijarde dinara, što je povećanje od 37,9 milijardi dinara ili 18,4 odsto u odnosu na početak 2026. godine. Devizna štednja je u istom periodu porasla na 17 milijardi evra.

Dinarska štednja beleži rekordnu vrednost i veće učešće

Prema analizi Narodna banka Srbije, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji građana prvi put je premašilo 10 odsto tokom prve polovine 2026. godine. Dinarska štednja je u prethodnih 14 godina povećana više od 13 puta, dok je devizna štednja porasla više od dva puta, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. na 16,9 milijardi evra krajem juna 2026. godine. Najveći rast dinarske štednje zabeležen je u segmentu oročavanja od šest do 12 meseci, sa povećanjem od 16,1 milijardu dinara. Ova ročnost čini 56,9 odsto ukupne dinarske štednje. Štednja oročena na tri do šest meseci porasla je za 9,2 milijarde dinara. Na kraju juna 2026. godine, prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je više od 205.000 dinara.

Isplativost dinarske štednje i uticaj kursa dinara

Tokom posmatranog četrnaestogodišnjeg perioda, dinarska štednja bila je isplativija i kratkoročno i dugoročno. Glavni razlozi su relativna stabilnost kursa dinara u odnosu na evro, viši nivo kamatnih stopa na dinare i povoljniji poreski tretman. Prihod od kamate na dinarsku štednju nije oporezovan, dok se porez plaća na kamatu kod devizne štednje. Analiza pokazuje da bi štediša koji je oročio 100.000 dinara u junu 2012. godine i reoročavao štednju svake godine, na kraju perioda u junu 2026. dobio više od 62.600 dinara (533 evra) više od štediše koji bi istu vrednost oročio u evrima. U gotovo 99% godišnjih potperioda dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija od devizne.

Struktura devizne štednje i poređenje sa dinarskom

Devizna štednja je u prvoj polovini 2026. povećana za 735,5 miliona evra, što je rast od 4,6 odsto. Najveći deo rasta odnosi se na štednju oročenu od šest do 12 meseci (443,2 miliona evra) i štednju po viđenju, koja učestvuje sa 64,7 odsto u ukupnoj deviznoj štednji. Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna 2026. bio je preko 4.000 evra. Štednja u dinarima oročena na tri meseca bila je isplativija od evro štednje u više od 92% posmatranih perioda, dok je dinarska štednja oročena na dve godine bila isplativija u svim analiziranim periodima. Oročavanjem 100.000 dinara tokom 2025. godine na godinu dana, štediša bi dobio preko 1.800 dinara više od štediše sa evro oročenjem iste vrednosti. Kao rezultat ovakvih trendova, dinarska štednja dobija na značaju u ukupnom portfoliju štednje građana.