Evropska centralna banka predviđa postepeno usporavanje inflacije i blagi pad nezaposlenosti do 2028. godine

Evropska centralna banka očekuje da privreda Evrozone nastavi sa umirenim rastom tokom narednih godina. Prema najnovijim projekcijama, realni BDP Evrozone porašće 0,9 odsto u 2026. godini, dok će inflacija iznositi 3 odsto, navodi se u izveštaju koji je predstavio član Izvršnog odbora ECB Filip R. Lejn. Ove prognoze pokazuju da će inflacija u Evrozoni ostati iznad ciljanog nivoa tokom 2026, ali da se očekuje njeno postepeno smanjenje do 2,1 odsto u 2028.

Privredni rast i kretanje inflacije

Rast privrede Evrozone u 2026. godini biće 0,9 odsto, nakon 1,3 odsto u 2025. godini. Prognoze pokazuju da bi taj tempo mogao da ubrza na 1,4 odsto u 2027. i 1,5 odsto u 2028. Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) očekuje se da poraste na 3 odsto u 2026, posle 2,1 odsto u 2025. Takođe, Evropska centralna banka predviđa usporavanje inflacije na 2,5 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini. Najveći doprinos rastu inflacije u 2026. očekuje se od energenata, čije cene bi mogle biti 9,3 odsto više nego prethodne godine. Već u 2027. predviđa se naglo usporavanje ovog rasta na 1 odsto. Bazna inflacija, koja isključuje energiju i hranu, ostaje stabilna između 2,4 i 2,6 odsto tokom celog perioda do 2028.

Uticaj kamatnih stopa i fiskalne politike

Kratkoročne i dugoročne kamatne stope porasle su krajem 2025. godine. Kao rezultat, troškovi finansiranja su veći za banke, domaćinstva i kompanije. Očekuje se da stroži finansijski uslovi ograniče privredni rast i doprinesu smanjenju inflacije u periodu od 2026. do 2028. Fiskalni položaj Evrozone trebalo bi postepeno da se poboljšava, ali se budžetski deficit očekuje iznad 3 odsto BDP-a sve do 2028. godine. U isto vreme, rast javnih investicija usporava, sa oko 7 odsto u 2026. na 2 odsto u 2028. godini.

Nezaposlenost i rast plata

Stopa nezaposlenosti u Evrozoni, prema procenama ECB, smanjiće se sa 6,3 odsto u 2025. na 5,9 odsto u 2028. Pored toga, rast naknada po zaposlenom usporiće sa 3,8 odsto u 2025. na 3,3 odsto u 2028. Ove prognoze ukazuju na stabilizaciju tržišta rada, ali i na postepeno smanjenje pritiska na rast plata.

Rizici i izvori neizvesnosti

Evropska centralna banka posebno ističe kretanje cena energenata i sirovina kao ključne izvore neizvesnosti za inflaciju. Osim toga, globalna trgovina i razvoj tržišta veštačke inteligencije mogu dodatno uticati na ekonomske trendove u Evrozoni. S druge strane, fiskalna politika se blago pooštrava, što u kombinaciji sa strožim finansijskim uslovima može ograničiti rast, ali i doprineti bržoj stabilizaciji inflacije. Ove prognoze ukazuju na period prilagođavanja za privredu Evrozone, sa postepenim povratkom inflacije ka ciljanom nivou i održivim, mada skromnim rastom.

Tehnološka kompanija predstavila Meta VR Glasses i Muse Charm uređaj, dok nove Ray-Ban Meta Audio naočare stižu za 349 dolara

Meta Platforms, američka tehnološka kompanija, najavila je izlazak novih VR naočara po ceni od 1.300 dolara, čime ulazi u novu fazu razvoja proizvoda iz oblasti virtuelne realnosti. Uređaj pod nazivom Meta VR Glasses biće dostupan korisnicima u proleće 2027. godine, prema zvaničnom saopštenju kompanije. Ključni podatak je da su procesor i baterija smešteni u poseban uređaj, što omogućava da naočare teže oko 100 grama, približno kao špil karata.

Meta VR naočare od 1.300 dolara: nove funkcije i AI integracija

Na godišnjoj konferenciji Meta Connect 2026, Mark Zakerberg, direktor kompanije, istakao je da su Meta VR Glasses namenjene za gledanje filmova u 3D formatu, igranje video-igara, praćenje sportskih događaja i upotrebu kao virtuelnog radnog prostora. Uređaj podržava upravljanje glasom, pokretima očiju i prirodnim pokretima ruku, pa nisu potrebni klasični kontrolori. Kao rezultat toga, korisnici mogu intuitivno da interaguju sa sadržajem.

Posebno je značajna integracija ličnog AI agenta Muse, koji omogućava korisnicima da glasom pokreću aplikacije, dobijaju informacije ili organizuju svakodnevne obaveze, sve bez potrebe za korišćenjem telefona. Kompanija naglašava da Muse može da pomogne u pretvaranju dugoročnih ciljeva u konkretne aktivnosti.

Širenje ponude pametnih naočara i tržišna pozicija

Pored glavnog proizvoda, Meta je predstavila i novi uređaj Muse Charm, mali ručni dodatak namenjen brzom pristupu AI agentu Muse. Ovaj uređaj biće ponuđen korisnicima pred prazničnu sezonu, što može dodatno podstaći interesovanje za inovativne tehnologije u segmentu potrošačke elektronike.

Osim toga, kompanija je proširila saradnju sa brendom Ray-Ban, lansirajući novu generaciju pametnih naočara Ray-Ban Meta i prvi model Ray-Ban Meta Audio. Ove audio naočare nemaju kameru, a početna cena iznosi 349 dolara, sa planiranim početkom isporuka od 13. oktobra. Na taj način, Meta želi da učvrsti poziciju lidera u razvojnom pravcu povezivanja nosivih uređaja i veštačke inteligencije.

Kada se posmatra tržište VR i AI uređaja, ovakvi potezi ukazuju na jačanje konkurencije i ubrzanje inovacija u sektoru nosive tehnologije. Ulaganja u ovakve proizvode podstiču digitalizaciju i otvaraju nova tržišta za kompanije iz tehnološkog sektora.

Data centar od 100 MW povećava godišnju potrošnju struje za 2%, dok biogas osigurava neprekidno snabdevanje i smanjuje troškove.

Srbija bi modelom povezivanja data centara i postrojenja na biogas mogla da reši izazove koje donosi rast digitalne infrastrukture. Prema analizi Warmico Grupe, izgradnja data centara, čija je potrošnja električne energije planirana da poraste sa 27 MW na 1 GW do 2035. godine, može značajno opteretiti elektroenergetsku mrežu. Data centar snage 100 megavata podigao bi godišnju potrošnju električne energije za oko 2 odsto, što je ključni podatak za energetsku stabilnost zemlje.

Biogas kao rešenje za napajanje data centara

Upravo napajanje data centara u Srbiji predstavlja izazov zbog visokih energetskih zahteva koje donosi razvoj AI i digitalnih servisa. Međutim, gradnja data centra zajedno sa postrojenjem na biogas omogućava da se toplota koju oslobađaju serveri iskoristi za zagrevanje bioreaktora. Na taj način smanjuju se pogonski troškovi, jer je zagrevanje jedan od stalnih troškova svakog biogasnog postrojenja. Srbija već ima osnovu za ovakav model, pošto data centri oslobađaju toplotu koju bi inače morali da odvedu kao otpad — sada ona može pokrivati deo energetskih potreba biogasnog postrojenja.

Stabilnost snabdevanja i šira tržišna perspektiva

Za razliku od vetra i sunca, postrojenje na biogas proizvodi električnu energiju neprekidno, nezavisno od vremenskih uslova i doba dana. Data centar povezan direktno na biogasno postrojenje osiguran je i od ispada u opštoj mreži, dok energija iz više postrojenja može objedinjeno napajati veće objekte. Osim toga, postrojenja na biogas u Srbiji pokrivaju i potrebe za hlađenjem servera, pa time dodatno unapređuju energetsku efikasnost digitalnog sektora.

Udeo biogasa i razvoj infrastrukture

U maju 2026. godine u Srbiji je radilo 45 postrojenja na biogas ukupne snage oko 44 megavata, dok je još 55 bilo u izgradnji. Više od 80 odsto ovih objekata nalazi se u Vojvodini, blizu velikih farmi i izvora biomase, što smanjuje troškove dopreme sirovine. Udeo biomase i biogasa u proizvodnji električne energije porastao je sa 0,86 odsto u 2024. na 0,96 odsto u 2025. godini. Ipak, za proizvodnju biogasa koristi se samo deset odsto poljoprivrednog potencijala zemlje.

Uticaj na tržište i pozicija Srbije

Prema analitičkom centru Ember, očekuje se da godišnja potrošnja električne energije evropskih data centara poraste sa 96 TWh u 2024. na 168 TWh do 2030. godine. U Evropi, data centri na priključak na mrežu čekaju od pet do 15 godina, dok bi povezivanje sa biogasnim postrojenjima moglo značajno skratiti taj proces i smanjiti troškove čekanja. Istraživanje pokazuje da 67 odsto evropskih operatera data centara ističe pristup električnoj energiji kao najveći izazov, a 38 odsto rešenje vidi u autonomnoj proizvodnji energije. Dok evropska čvorišta poput Frankfurta, Londona i Pariza uvode moratorijume zbog preopterećenih mreža, Srbija s modelom biogasnih ekosistema može iskoristiti svoje poljoprivredne resurse i postati vodeće regionalno čvorište za zelene data centre.