Kompanija Mars kroz partnerstvo sa Tanagerom okuplja više od 24.000 farmera u Utar Pradešu, smanjuje troškove proizvodnje nane za 20 odsto

Kompanija Mars značajno ulaže u održivu proizvodnju mentola, ključnog sastojka žvakaćih guma sa ukusom mentola. Čak 80 odsto svetske nane, iz koje se dobija prirodni mentol, dolazi iz indijske države Utar Pradeš. Ova koncentracija čini globalni lanac snabdevanja posebno osetljivim na klimatske promene i rast troškova, saopšteno je iz kompanije.

Zbog toga je Mars još 2017. godine pokrenuo program Shubh Mint u partnerstvu sa organizacijom Tanager. Program sada okuplja više od 24.000 farmera u Indiji. Kroz obuke i unapređene metode uzgoja, farmeri su uspeli da više nego udvostruče prihode od proizvodnje nane, dok su troškovi smanjeni za oko 20 odsto. S druge strane, klimatske promene i nestašica vode i dalje predstavljaju izazov za lokalne proizvođače i globalni lanac snabdevanja mentolom.

Mentol iz Utar Pradeša kao ključ za globalnu industriju

Prirodni mentol je nezamenjiv u proizvodnji žvakaćih guma, a njegova dostupnost zavisi od uzgoja nane u Utar Pradešu. Iako se sintetički mentol koristi u prehrambenoj industriji, Mars daje prednost prirodnom mentolu zbog njegovih svojstava i održivosti. Kao rezultat, kompanija nastoji da izgradi otporniji lanac snabdevanja koji koristi i proizvođačima i potrošačima na globalnom nivou.

Program Shubh Mint započet je kao pilot-projekat na oglednim parcelama. Farmeri su testirali nove metode i razmenjivali iskustva pre nego što su ih primenili na svojim gazdinstvima. Vremenom je program prerastao u širu inicijativu koja obuhvata čitave zajednice. Poseban akcenat stavljen je na osnaživanje žena — više od 8.500 žena prošlo je obuke iz klimatski prilagođene poljoprivrede, a više od 1.000 je pokrenulo sopstveni posao.

Uticaj održive proizvodnje na lanac snabdevanja i lokalnu zajednicu

Mentol iz Shubh Mint programa već je uveden u proizvodnju žvakaćih guma u fabrikama Marsa u Poljskoj i Velikoj Britaniji. Kompanija proširuje program na koncept „cela farma“, sa ciljem da se održive prakse primene i na druge useve. Na taj način, poljoprivredna domaćinstva mogu ostvariti stabilnije prihode tokom cele godine i biti otpornija na klimatske i tržišne izazove.

Klimatske promene, poput toplotnih talasa i nestašice vode, direktno ugrožavaju proizvodnju nane u Indiji. Kao rezultat, stabilnost snabdevanja mentolom postaje važan faktor za prehrambenu industriju širom sveta. Osim toga, unapređenje održivih praksi u poljoprivredi jača otpornost lokalnih zajednica na ekonomske i ekološke izazove.

Povezanost između poljoprivrede u Utar Pradešu i globalne industrije žvakaćih guma ističe važnost održivih inicijativa kao što je Shubh Mint. Put mentola od indijskih polja do evropskih fabrika pokazuje kako klimatske promene, poljoprivreda i globalni lanci snabdevanja ostaju tesno povezani. Održiva proizvodnja mentola, koju razvija Mars, tako postaje deo rešenja za stabilnost sektora.

Ažuriranja i interna pravila utiču na odgovore, dok naučna istraživanja potvrđuju promenljivost performansi modela

Veliki jezički modeli sve češće pokazuju promene performansi koje korisnici primećuju kroz različite rezultate za iste upite. Ove promene performansi velikih jezičkih modela postaju očigledne kada isti prompt ili instrukcija danas daje drugačiji odgovor nego pre nekoliko meseci. Korisnici primećuju da odgovori mogu biti formalniji, kraći ili manje kreativni, a promene se odnose i na kvalitet logičkog zaključivanja, brzinu i formulaciju odgovora.

Promene performansi velikih jezičkih modela

Korisnici često misle da su promene performansi velikih jezičkih modela subjektivne ili posledica drugačijeg konteksta. Međutim, ovi sistemi nisu statični. Proizvođači uvode nova ažuriranja, menjaju interna pravila ponašanja i unapređuju bezbednosne mehanizme. Nove verzije modela poboljšavaju logičko zaključivanje, izvršavanje instrukcija i brzinu generisanja odgovora, ali takođe smanjuju broj halucinacija i optimizuju troškove rada. Većina manjih ažuriranja prolazi nezapaženo, jer kompanije ne saopštavaju detalje, pa korisnici često nisu svesni promena.

Dodatno, interna pravila određuju kako model odgovara, odbija zahteve ili procenjuje rizike. Kod kompanije OpenAI, ova pravila su dokumentovana u Model Spec specifikaciji, dok ostali proizvođači primenjuju slične sisteme. Takve izmene mogu učiniti model opreznijim ili formalnijim, bez potrebe za novim treniranjem. Bezbednosni i pravni zahtevi, kao što je Evropski akt o veštačkoj inteligenciji, utiču na to da modeli češće odbijaju zahteve ili formulišu odgovore uz veći oprez.

Naučna istraživanja i razlike između modela

Prema istraživanju koje su 2023. godine sproveli Lingdžao Čen, Matei Zaharija i Džejms Zou sa Univerziteta Stanford i Univerziteta Kalifornije u Berkliju, performanse modela GPT-3.5 i GPT-4 značajno variraju tokom vremena. Analiza je pokazala da su na nekim zadacima modeli ostvarili bolje rezultate, dok je na drugim zabeležen pad, posebno u praćenju instrukcija, rešavanju matematičkih zadataka i generisanju koda. S druge strane, optimizacija infrastrukture omogućava brži rad i efikasnije korišćenje resursa, ali može dovesti do razlika u rezultatima i između korisnika istog modela.

Postoji suštinska razlika između zatvorenih i otvorenih modela. Zatvoreni modeli, poput GPT-a, Claude-a, Gemini-ja i Grok-a, funkcionišu kao usluge na serverima kompanija i njihovo ponašanje se može promeniti bez znanja korisnika. Otvoreni modeli, kao što su Llama, Mistral, Qwen ili Gemma, omogućavaju korisnicima da lokalno pokreću model i zadrže istu verziju. To je posebno važno za naučna istraživanja, gde je ponovljivost rezultata ključna.

Implikacije za korisnike i tržište

Stabilnost lokalnih modela daje korisnicima veću kontrolu, jer sami odlučuju kada će ažurirati sistem. S druge strane, komercijalni modeli često menjaju ponašanje bez najave, što može biti izazov za profesionalnu primenu. Promene performansi velikih jezičkih modela posebno utiču na industrije koje zavise od tačnosti i konzistentnosti odgovora, kao što su finansije, zdravstvo i pravne usluge. U tom kontekstu, kontinuirana optimizacija i usklađivanje sa propisima ostaju ključni faktori za razvoj tržišta.

Anonimna anketa privrednika o minimalnoj ceni rada biće osnova za pregovore Unije poslodavaca Srbije za 2027. godinu

Unija poslodavaca Srbije pokrenula je anonimnu anketu među privrednicima povodom minimalne cene rada pred početak pregovora zakazan za 10. avgust, objavljeno je na zvaničnom sajtu ove organizacije. Minimalna cena rada predstavlja najniži iznos koji poslodavci po zakonu mogu da isplate zaposlenima, a njen iznos ključno utiče na ukupne troškove poslovanja i konkurentnost domaće privrede. Prvi sastanak pregovaračkog tima za utvrđivanje minimalne cene rada za sledeću godinu, prema podacima Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, biće održan 10. avgusta.

Minimalna cena rada i stavovi privrednika

Anketa Unije poslodavaca Srbije ima za cilj da prikupi informacije o uticaju povećanja minimalne cene rada na troškove poslovanja, zarade zaposlenih, zapošljavanje, investicije i konkurentnost preduzeća. Kao rezultat, odgovori iz ankete poslužiće kao osnova za kreiranje stavova i inicijativa Unije u predstojećim pregovorima. Pored toga, iz ove poslodavačke asocijacije ističu da će rezultati ankete pomoći da se identifikuju uslovi i mere koji mogu omogućiti održiv rast zarada uz očuvanje stabilnosti poslovanja privrednih subjekata. S druge strane, kompanije će kroz ovu anketu imati priliku da iznesu konkretne izazove sa kojima se suočavaju u vezi sa minimalnom cenom rada.

Pregovori i značaj za privredu Srbije

Pregovori o minimalnoj ceni rada okupljaju predstavnike poslodavaca, sindikata i države, a njihov ishod direktno utiče na standard zaposlenih i ukupnu konkurentnost srpske privrede. Takođe, odluka o visini minimalne zarade za 2027. godinu biće doneta na osnovu relevantnih podataka iz privrede i potreba zaposlenih. U međuvremenu, Unija poslodavaca Srbije naglašava da je važno sagledati sve aspekte poslednjeg povećanja minimalne cene rada i njegov uticaj na poslovanje i zapošljavanje. Na taj način, dijalog između svih socijalnih partnera treba da doprinese pronalaženju održivog rešenja koje balansira interese radnika i poslodavaca. Minimalna cena rada, kao jedan od ključnih makroekonomskih pokazatelja na tržištu rada, ima dugoročan uticaj na investicioni ambijent i ekonomski rast u Srbiji.