Anonimna anketa privrednika o minimalnoj ceni rada biće osnova za pregovore Unije poslodavaca Srbije za 2027. godinu

Unija poslodavaca Srbije pokrenula je anonimnu anketu među privrednicima povodom minimalne cene rada pred početak pregovora zakazan za 10. avgust, objavljeno je na zvaničnom sajtu ove organizacije. Minimalna cena rada predstavlja najniži iznos koji poslodavci po zakonu mogu da isplate zaposlenima, a njen iznos ključno utiče na ukupne troškove poslovanja i konkurentnost domaće privrede. Prvi sastanak pregovaračkog tima za utvrđivanje minimalne cene rada za sledeću godinu, prema podacima Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, biće održan 10. avgusta.

Minimalna cena rada i stavovi privrednika

Anketa Unije poslodavaca Srbije ima za cilj da prikupi informacije o uticaju povećanja minimalne cene rada na troškove poslovanja, zarade zaposlenih, zapošljavanje, investicije i konkurentnost preduzeća. Kao rezultat, odgovori iz ankete poslužiće kao osnova za kreiranje stavova i inicijativa Unije u predstojećim pregovorima. Pored toga, iz ove poslodavačke asocijacije ističu da će rezultati ankete pomoći da se identifikuju uslovi i mere koji mogu omogućiti održiv rast zarada uz očuvanje stabilnosti poslovanja privrednih subjekata. S druge strane, kompanije će kroz ovu anketu imati priliku da iznesu konkretne izazove sa kojima se suočavaju u vezi sa minimalnom cenom rada.

Pregovori i značaj za privredu Srbije

Pregovori o minimalnoj ceni rada okupljaju predstavnike poslodavaca, sindikata i države, a njihov ishod direktno utiče na standard zaposlenih i ukupnu konkurentnost srpske privrede. Takođe, odluka o visini minimalne zarade za 2027. godinu biće doneta na osnovu relevantnih podataka iz privrede i potreba zaposlenih. U međuvremenu, Unija poslodavaca Srbije naglašava da je važno sagledati sve aspekte poslednjeg povećanja minimalne cene rada i njegov uticaj na poslovanje i zapošljavanje. Na taj način, dijalog između svih socijalnih partnera treba da doprinese pronalaženju održivog rešenja koje balansira interese radnika i poslodavaca. Minimalna cena rada, kao jedan od ključnih makroekonomskih pokazatelja na tržištu rada, ima dugoročan uticaj na investicioni ambijent i ekonomski rast u Srbiji.

Globalni sporazum omogućava kreatorima na Tiktoku legalno korišćenje sadržaja Marvel i Ratovi zvezda, dok Dizni beleži rast prihoda od 7 odsto

Američka kompanija Dizni ostvarila je prihod od 25,25 milijardi dolara u trećem fiskalnom kvartalu 2026. godine. To predstavlja rast od 7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je prilagođena zarada po akciji iznosila 2,06 dolara. Ovi rezultati su objavljeni zajedno sa informacijom da je Dizni postigao globalni sporazum sa platformom Tiktok, omogućavajući kreatorima sadržaja legalno korišćenje isečaka iz Diznijevih franšiza, uključujući Marvel i Ratove zvezda.

Finansijski rezultati Diznija i rast striming segmenta

Kao rezultat, rast prihoda u kvartalu koji je završen 27. juna dostigao je 25,25 milijardi dolara, iako je to ispod očekivanja analitičara od 25,4 milijarde dolara. Prilagođena zarada po akciji bila je 2,06 dolara, što je iznad tržišnih procena od 1,86 dolara. Segment zabave kompanije Dizni ostvario je prihod od 11,35 milijardi dolara, što je rast od 11 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Striming segment, koji obuhvata Dizni plus i Hulu, zabeležio je 5,53 milijarde dolara prihoda. Ovaj rezultat je posledica većeg broja pretplatnika, viših cena i rasta prihoda od oglašavanja. Uspeh filma „Priča o igračkama 5“, koji je premašio milijardu dolara na svetskim blagajnama, dodatno je doprineo rezultatima.

Partnerstvo sa Tiktokom i uticaj na digitalnu strategiju

Sporazum sa Tiktokom omogućava kreatorima da koriste isečke iz stotina Diznijevih naslova u svojim video-snimcima. U prvoj fazi, program će biti dostupan u Sjedinjenim Američkim Državama, uz planirano proširenje na druga tržišta. Odabrani video sadržaji fanova biće prikazani i unutar Dizni plus platforme, što predstavlja prvi slučaj integracije korisničkog sadržaja u Diznijev striming servis. Džoš D’Amaro, izvršni direktor Diznija, istakao je značaj kratkog video-formata za dugoročnu strategiju Dizni plus. On smatra da ovakav sadržaj može povećati angažovanje i zadržavanje korisnika na platformi. Osim toga, kompanija navodi da partnerstvo sa Tiktokom podstiče zajednicu fanova i omogućava publici da otkriva nove formate i priče.

Segment iskustava i sporta beleže stabilan rast

Prihod segmenta iskustava, koji obuhvata tematske parkove Diznija, iznosio je 9,97 milijardi dolara, što je rast od 10 odsto na godišnjem nivou. Sektor sporta zabeležio je prihod od 4,5 milijardi dolara, uz rast od 4 odsto zahvaljujući rekordnoj gledanosti završnica NBA i NHL liga na kanalima ABC i ESPN. Kao rezultat, Dizni je potvrdio lidersku poziciju kako u zabavnom, tako i u sportskom segmentu digitalne industrije.

Implikacije partnerstva za kreatore i Dizni plus

Legalno korišćenje sadržaja Marvel i Ratovi zvezda na Tiktoku otvara nove mogućnosti za kreatore i podstiče inovacije u formatu kratkih video-snimaka. U međuvremenu, integracija fanovskog sadržaja na Dizni plus platformi može doprineti većem angažovanju i diferencijaciji u konkurenciji sa drugim striming servisima. Ovim sporazumom Dizni dodatno jača svoju poziciju na globalnom tržištu digitalne zabave, oslanjajući se na rast prihoda i uspešne filmske naslove.

Javni dug Srbije dostigao 41,29 milijardi evra, evroobveznice ostaju dominantan izvor finansiranja države

Srbija je na kraju juna imala javni dug od 41,29 milijardi evra, prema podacima Uprave za dug Ministarstva finansija. Kupci evroobveznica i dalje su najveći poverioci države, sa ukupnim iznosom potraživanja od 12,41 milijardu evra. Ove brojke potvrđuju da su evroobveznice ključni instrument finansiranja za državu i da su zadržale vodeću poziciju među poveriocima.

Na drugom mestu, kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti potražuju 6,94 milijarde evra. Dug prema poslovnim bankama iznosi 5,30 milijardi evra, dok Kineska Eksport-Import banka drži 2,82 milijarde evra srpskog duga.

Valutna struktura duga Srbije i profil poverilaca

Pored toga, dug prema stranim vladama na ime kredita iznosi 2,58 milijardi evra, a prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 2,24 milijarde evra. Valutna struktura javnog duga Srbije pokazuje visok nivo izloženosti stranim valutama: 79,1 odsto ukupnog duga denominisano je u stranoj valuti. Preciznije, 62,4 odsto javnog duga je u evrima, 11,5 odsto u američkim dolarima, dok 5,1 odsto otpada na posebna prava vučenja (SDR).

S druge strane, dinarski dug čini 20,9 odsto ukupnog javnog duga, što znači da je petina obaveza denominisana u nacionalnoj valuti. Ovakva valuta struktura ima direktan uticaj na fiskalnu stabilnost, jer izlaganje valutnim rizicima zavisi od kretanja kursa evra i dolara. Zbog toga država pažljivo prati odnos domaćeg i stranog duga.

Kupci evroobveznica i uticaj na javne finansije

Kupci evroobveznica, kao najveći poverioci, omogućavaju Srbiji pristup međunarodnim tržištima kapitala. Ove obveznice su često izdavane kako bi se obezbedila sredstva za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje postojećih obaveza. Dugoročnost i relativno povoljne kamatne stope čine ih atraktivnim instrumentom za državu. Međutim, dominacija stranih valuta u portfoliju duga povećava osetljivost na promene kamatnih stopa i valutnih kurseva.

Osim toga, značajno prisustvo kineskih i međunarodnih finansijskih institucija ukazuje na diversifikaciju izvora finansiranja. Poslovne banke i domaći investitori kroz dinarske hartije od vrednosti doprinose stabilnosti i smanjenju valutnog rizika. Kao rezultat, struktura poverilaca Srbije odražava kombinaciju međunarodnih i domaćih izvora kapitala.

Makroekonomski značaj i perspektiva javnog duga

Javni dug Srbije na kraju juna ostao je ispod 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj nivo duga se smatra održivim u poređenju sa evropskim standardima. Na primer, javni dug evrozone iznosi 87,8 odsto BDP-a, što je znatno više od srpskog indeksa zaduženosti. Uporedo sa tim, aktuelna struktura duga omogućava Ministarstvu finansija da upravlja obavezama u skladu sa fiskalnom strategijom i ciljevima ekonomske politike.

Iako kupci evroobveznica nose najveći deo javnog duga Srbije, država nastoji da balansira između domaćih i međunarodnih izvora finansiranja. Povremeno otkupljivanje duga radi izdavanja novih evroobveznica deo je strategije za optimizaciju troškova i produženje ročnosti obaveza. Ovakva politika može doprineti očuvanju fiskalne stabilnosti i kredibiliteta na međunarodnom tržištu kapitala.