Rad na daljinu pao na 26 odsto IT oglasa u 2026. godini, hibridni model raste na 32 odsto

IT sektor u Srbiji beleži značajne promene u strukturi poslova, dok rad iz kancelarije postaje najzastupljeniji oblik angažmana. Prema analizi platforme HelloWorld, tokom prvih osam meseci 2026. godine samo svaki četvrti IT oglas nudi rad na daljinu, odnosno 26 odsto, što je povratak na nivo iz 2021. godine. S druge strane, rad iz kancelarije zabeležio je rast i sada čini 42 odsto svih oglasa, navodi Poslovi Infostud.

Pad rada na daljinu i rast hibridnog modela

U 2024. i 2025. godini rad na daljinu bio je ponuđen u 40 odsto IT oglasa, dok je 2021. taj procenat iznosio 26. Tokom 2026. godine, udeo remote oglasa smanjen je na 26 odsto, dok je istovremeno porastao broj oglasa koji nude hibridni rad – sa 15 odsto 2023. godine na 32 odsto u 2026. godini. Kao rezultat, hibridni model rada sve više zauzima prostor između potpunog rada od kuće i svakodnevnog odlaska u kancelariju. Osim toga, kompanije traže ravnotežu između fleksibilnosti i potrebe za timskim radom i razmenom znanja.

Struktura oglasa i konkurencija na tržištu

Rad na daljinu ostaje dominantan kod specijalizovanih IT pozicija, poput „software developer“, „full stack“, „backend“ i „frontend“ developera, kao i AI inženjera i stručnjaka za automatizaciju testiranja. Hibridni model je, međutim, sve prisutniji kod IT help desk i konsultantskih pozicija. U 2026. godini konkurencija na tržištu rada dodatno je pojačana – prosečno 64 prijave beleži se po jednom IT oglasu, što je rast sa 48 u 2025. i 41 u 2024. godini. Najveći broj prijava, čak 76 po oglasu, beleže pozicije koje podrazumevaju rad iz kancelarije.

Globalni trendovi i pozicija Srbije

Međunarodna poređenja pokazuju da se, iako Srbija zadržava viši nivo remote rada u IT sektoru, trendovi usklađuju sa globalnim kretanjima. U Sjedinjenim Američkim Državama, analiza 423.000 oglasa pokazuje da je u prvom kvartalu 2026. samo 4 odsto poslova nudilo rad na daljinu, dok je 77 odsto bilo kancelarijsko. Poređenja radi, u Srbiji je svaki četvrti IT oglas remote, dok je u SAD-u to svaki dvadesetpeti. S druge strane, evropska tržišta i dalje pokazuju veću fleksibilnost u modelima rada. Kao rezultat, srpsko IT tržište ostaje fleksibilnije od američkog, ali tendencija povratka u kancelarije je izražena. “Remote” rad sve više postaje benefit, a ne standard, posebno za pozicije koje omogućavaju nezavisnost od lokacije.

Implikacije za sektor i zaposlene

Pad udela remote poslova i rast broja kancelarijskih i hibridnih oglasa ukazuju na promenu prioriteta poslodavaca u IT sektoru Srbije. Iako potpuno rad na daljinu ostaje važan za kompanije koje posluju sa timovima iz različitih gradova i zemalja, fleksibilnost sada postaje pogodnost, a ne pravilo. Zbog toga će se buduće konkurisanje za IT pozicije sve više odvijati kroz modele koji kombinuju prisustvo u kancelariji i mogućnosti rada od kuće. Osim toga, ovakve promene mogu uticati na dinamiku zapošljavanja, razvoj timova i način razmene znanja unutar IT kompanija.

Program saradnje sa Srbijom vredan 88 miliona franaka od 2026. do 2029. godine, uz nastavak podrške ekonomskom razvoju i klimatskoj otpornosti

Švajcarska planira da od 2029. godine smanji broj zemalja za razvojnu pomoć sa 34 na 21 prioritetnu zemlju, prema odluci Saveznog veća od 24. juna 2026. godine. Ovu informaciju potvrdilo je švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova, navodeći da će prioritet biti lokalne potrebe, interesi Švajcarske i dodatna vrednost koju može da pruži.

Razvojna pomoć Švajcarske i značaj za Srbiju

U periodu 2021-2026, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) nastavila je da bude jedan od ključnih bilateralnih partnera Srbije. Program saradnje za 2022-2025. predvideo je 96,5 miliona švajcarskih franaka, usmerenih na ekonomski razvoj i zapošljavanje, demokratsko upravljanje, civilno društvo i klimatske promene. U okviru ovog programa podržane su reforme javne uprave, razvoj privatnog sektora, unapređenje dualnog obrazovanja i zelena tranzicija. Srbija nije na listi zemalja iz kojih će se Švajcarska povući do 2029. godine, što znači da razvojna pomoć ostaje značajna za domaću privredu i evropske integracije.

Nova strategija međunarodne saradnje i raspodela sredstava

Od 2026. godine, saradnja ulazi u novu fazu kroz Program saradnje za 2026-2029, vredan oko 88 miliona švajcarskih franaka. Prioriteti uključuju demokratsko lokalno upravljanje, dalji razvoj civilnog sektora, ekonomski rast, zapošljavanje i klimatsku otpornost gradova. Kao rezultat, Švajcarska predviđa da SECO (Državni sekretarijat za ekonomska pitanja) preuzme odgovornost za saradnju sa Evropskom unijom, Zapadnim Balkanom i određenim azijskim zemljama, dok će se SDC više koncentrisati na zemlje sa niskim prihodima. U međuvremenu, priprema se nova Strategija međunarodne saradnje za period 2029-2032, čiji nacrt treba da bude gotov do februara 2027. godine.

Promene u multilateralnoj pomoći i istorijska perspektiva

SDC planira i da smanji broj multilateralnih organizacija koje podržava sa 24 na 18. Osim toga, Švajcarska će nastaviti humanitarnu pomoć u šest područja pogođenih dugotrajnim krizama, iako se ona ne nalaze među prioritetnim zemljama. Od početka saradnje 1991. do 2026. godine, Švajcarska je Srbiji obezbedila više od 650 miliona švajcarskih franaka finansijske podrške, uz poseban fokus na podršku evropskim integracijama i jačanju ekonomskih i institucionalnih kapaciteta. Ove promene u okviru razvojne pomoći odražavaju globalne trendove usmeravanja resursa na najsiromašnije zemlje, ali istovremeno potvrđuju da Srbija ostaje među prioritetima švajcarske međunarodne saradnje do najmanje 2029. godine.

Sektoru platnih kartica preti porast zloupotreba jer građani često pogrešno postupaju sa pronađenim karticama, upozoravaju stručnjaci

Banke u Srbiji beleže rast broja prijava o izgubljenim karticama, a opasnost od zloupotrebe podataka sve je izraženija. Praksa pokazuje da mnogi građani ne znaju šta je ispravno uraditi kada pronađu tuđu bankovnu karticu, što može dovesti do ozbiljnih finansijskih posledica. Prema preporukama stručnjaka, najvažnije je zaštititi podatke i onemogućiti zloupotrebu, jer svaka nepažnja može vlasniku kartice doneti štetu.

Postojeće navike, poput objavljivanja fotografije kartice u grupnim četovima, predavanja kartice kasiru ili obezbeđenju, predstavljaju ozbiljan bezbednosni rizik. Na taj način, podaci sa kartice mogu biti dostupni osobama koje bi ih iskoristile za neovlašćene kupovine. Najveći problem nastaje kada se objavi fotografija na kojoj su vidljive obe strane kartice, uključujući sigurnosni kod (CVC, CVV ili CVP). Takođe, zadržavanje kartice dok se čeka vlasnik ili predaja trećem licu može dovesti do toga da osoba koja je karticu pronašla postane sumnjiva ukoliko dođe do krađe novca.

Pravilno postupanje sa pronađenom bankovnom karticom

Stručnjaci kao što su oni iz kompanije Kaspersky ističu da je ispravan postupak sledeći: pronađenu karticu treba prijaviti banci koja ju je izdala, a zatim je uništiti. Banka će tada blokirati karticu, obavestiti vlasnika i izdati novu. Na taj način, pronalazač ne rizikuje odgovornost za moguće zloupotrebe, a vlasnik brzo dolazi do zamenske kartice. Najbolji način uništavanja je pažljivo sečenje kartice makazama, čime se onemogućava dalje korišćenje.

Osim toga, danas fizička kartica ima manju vrednost za vlasnika jer se zamenska kartica može brzo izdati, često bez dolaska u poslovnicu. Većina banaka omogućava dostavu nove kartice na kućnu adresu, a tokom tog perioda vlasnik može koristiti virtuelnu karticu ili druge oblike plaćanja. Zbog toga je uništavanje kartice manji problem od rizika da ona završi u pogrešnim rukama.

Posebni slučajevi i ekonomski značaj pravilnog postupanja

Važno je razlikovati bankovne kartice od višenamenskih kartica koje koriste studenti ili đaci, jer njihovo ponovno izdavanje može biti komplikovanije. Ipak, osnovno pravilo ostaje: prijaviti banci i uništiti pronađenu bankovnu karticu. Povećan broj zloupotreba utiče i na sektor platnih kartica, jer banke snose troškove izdavanja novih kartica, kao i obrade reklamacija zbog neovlašćenih transakcija. Takođe, svaki incident može uticati na poverenje korisnika u bezbednost bezgotovinskog plaćanja, što je ključno za razvoj digitalne ekonomije u Srbiji.

Pravilno postupanje sa pronađenim karticama direktno utiče na smanjenje rizika od finansijskih gubitaka za građane, ali i za bankarski sektor. Zbog toga banke i stručnjaci kontinuirano apeluju na javnost da uvek prijave pronalazak banci i unište karticu, čime se sprečava mogućnost zloupotrebe i dodatnih troškova.