Mala i srednja preduzeća čine 99% srpske privrede, a 25% vlasnika već bilo meta prevare

Mastercard je poslednjih pet godina uložio više od 11 milijardi dolara u sajber bezbednost, dok je njihov SafetyNet sistem zaustavio ukupno 70 milijardi sumnjivih transakcija, pokazuju najnoviji podaci. Globalni sajber kriminal ubrzano raste i do 2029. godine mogao bi postati treća najveća „ekonomija“ na svetu, odmah iza SAD i Kine, prema procenama kompanije Statista. Očekuje se da će godišnji troškovi prevara do 2030. dostići 15,6 biliona dolara, dok se svake godine izgubi oko jedan bilion dolara. Pri tome, 96% žrtava nikada ne povrati izgubljena sredstva.

Evropa beleži rast broja prijavljenih slučajeva sajber prevara iz godine u godinu, a posebno su ugrožena mala i srednja preduzeća koja čine čak 99% srpske privrede i pokreću lokalnu ekonomiju. Prema podacima iz istraživanja Mastercard Signals: Securing trust – Insights from the frontlines of cybercrime, 58% Evropljana primilo je fišing mejl, 63% lažnu SMS poruku, dok je više od polovine bilo izloženo telefonskim prevarama. Pokušaji prevare preko društvenih mreža, lažnih tehničkih podrški i QR kodova postaju sve učestaliji.

Mastercardovo istraživanje, sprovedeno među više od 1.800 vlasnika malih biznisa u Evropi, pokazuje da je svaki četvrti već bio meta prevare, dok isti procenat strahuje da bi ozbiljan sajber napad mogao ugroziti opstanak njihove kompanije. Takođe, 67% preduzeća želi više edukacije o zaštiti poslovanja, a 20% smatra da bi im veće samopouzdanje u korišćenju digitalnih alata omogućilo sigurniji rad.

Napadi sajber kriminalaca sve su sofisticiraniji zbog razvoja veštačke inteligencije i ubrzane digitalizacije, ali ljudski faktor ostaje glavna meta – od socijalnog inženjeringa i ransomware napada do krađe identiteta i zloupotrebe podataka. Edukacija zaposlenih i podizanje svesti o rizicima predstavljaju prvu liniju odbrane za kompanije svih veličina.

Mastercard je uložio 11 milijardi dolara u naprednu tehnologiju i kroz svoje sisteme kontinuirano prati čak 19 miliona digitalnih entiteta radi identifikacije rizika i ranjivosti. Rešenja kao što je Mastercard Identity omogućavaju potvrdu identiteta korisnika tokom celog životnog ciklusa naloga, dok Mastercard Consumer Fraud Risk koristi veštačku inteligenciju za zaustavljanje sumnjivih plaćanja pre nego što novac napusti račun. SafetyNet sistem već deset godina zaustavlja sumnjive transakcije, ukupno 70 milijardi do sada.

Podaci pokazuju da je gotovo trećina internet saobraćaja povezana sa zlonamernim botovima, dok 72% organizacija beleži rast sajber rizika. Za mala i srednja preduzeća, ulaganje u digitalnu bezbednost postaje strateška odluka, a ne samo IT pitanje. Kombinacija edukacije, opreza i naprednih tehnoloških rešenja omogućava preduzećima da sa sigurnošću razvijaju svoje poslovanje u digitalnom okruženju.

Nova kasko ponuda dostupna 24/7, uključuje fleksibilna dodatna pokrića i elektronsku procenu štete za klijente

Osiguravajuća kompanija UNIQA predstavila je unapređenu kasko ponudu koja omogućava potpuno digitalno ugovaranje polise, dostupno korisnicima u svakom trenutku putem veb-šopa na sajtu uniqa.rs. Klijenti mogu na jednostavan način da unesu osnovne podatke o vozilu, dobiju informativni obračun premije i sami izaberu dodatna pokrića u skladu sa ličnim potrebama, bez potrebe za papirologijom. Ugovaranje polise može se realizovati online, kao i u svim poslovnicama i kod partnera kompanije.

Nova UNIQA kasko ponuda uvodi fleksibilna dodatna pokrića među kojima su osiguranje putnika i kućnih ljubimaca u vožnji, pomoć na putu u zemlji i inostranstvu uz 24/7 podršku, osiguranje guma od oštećenja koja nisu posledica saobraćajne nezgode, kao i pravna zaštita. Klijenti tako mogu da kreiraju polisu prema sopstvenim navikama i potrebama, birajući obim zaštite koji im najviše odgovara.

Proces digitalizacije dodatno je unapređen kroz pojednostavljenu prijavu i procenu štete. Dokumentacija i fotografije mogu se dostaviti elektronski, dok je procena štete omogućena putem aplikacije „Moj procenitelj“, što eliminiše potrebu za odlaskom na fizičku procenu i skraćuje vreme obrade zahteva.

„Razvoj nove kasko ponude predstavlja važan korak u daljoj digitalizaciji naših proizvoda i usluga. Fokusirali smo se na fleksibilnost, dodatna pokrića koja odgovaraju realnim potrebama vozača, ali i na digitalna rešenja koja pojednostavljuju ceo proces – od ugovaranja do prijave i procene štete. Naš cilj je da klijentima i partnerima omogućimo efikasnije, transparentnije i dostupnije osiguranje“, izjavio je Nikola Đukić, predsednik Izvršnog odbora za neživotno osiguranje u kompaniji UNIQA.

Ponuda donosi dodatnu vrednost krajnjim korisnicima i partnerima kroz jednostavniji proces zaključenja i efikasniju obradu zahteva, uz veću konkurentnost na tržištu. Kao doprinos odgovornom poslovanju i zaštiti životne sredine, UNIQA će za svaku zaključenu kasko polisu zasaditi jedno drvo, čime se osiguranjem vozila doprinosi i očuvanju okoline.

Mala evropska kneževina daleko ispred Luksemburga sa BDP-om od 154.120 dolara i Švajcarske sa 118.170 dolara

Kneževina Lihtenštajn zabeležila je najveći bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku na svetu u 2025. godini, sa iznosom od 246.740 američkih dolara, prema najnovijim podacima iz oktobarskog izveštaja World Economic Outlook Međunarodnog monetarnog fonda. Ova cifra postavlja Lihtenštajn znatno ispred drugih malih, ali ekonomski snažnih zemalja, uključujući Luksemburg sa 154.120 dolara i Švajcarsku sa 118.170 dolara po stanovniku.

Na svetskoj rang listi najbogatijih zemalja po BDP-u po glavi stanovnika, deseto mesto zauzima Holandija sa 77.880 dolara, dok je Danska na devetom mestu sa 82.710 dolara. Sjedinjene Američke Države, iako vodeće po ukupnom BDP-u, nalaze se na osmoj poziciji sa 92.880 dolara po stanovniku. Norveška je sedma sa 96.580 dolara, Singapur šesti sa 99.040 dolara, a Island peti sa 108.590 dolara.

Irska, koja je treća na listi sa BDP-om po stanovniku od 135.250 dolara, beleži visoke vrednosti pre svega zbog poreskog sistema koji omogućava velikim korporacijama kao što su Apple i Facebook da prijavljuju prihode u toj zemlji. U poređenju, Nemačka ima BDP po glavi stanovnika od 63.600 dolara i zauzima 19. mesto.

Prema ekonomskim analizama, Lihtenštajn ostvaruje ovako visok BDP zahvaljujući visoko specijalizovanoj i međunarodno uspešnoj industriji. Singapur je značajan primer kako grad-država sa 5,9 miliona stanovnika i ograničenim prirodnim resursima može da ostvari BDP od 99.040 dolara po stanovniku, zahvaljujući razvijenoj logistici i finansijskom sektoru.

Rang lista za 2025. godinu jasno pokazuje dominaciju malih, ali ekonomski izuzetno razvijenih država u Evropi, dok su vodeće svetske ekonomije poput SAD i Nemačke niže plasirane kada se uzima u obzir BDP po stanovniku.