Privatna kompanija dobila desetogodišnji posao prevoza na 304 prigradske i 12 gradskih linija u Beogradu
Strela, privatna firma za prevoz putnika iz Obrenovca, značajno je povećala udeo na tržištu autobuski prevoz putnika u Srbiji. Posle kupovine državne kompanije Lasta, Strela je krajem 2023. godine dobila posao prevoza na 293 prigradske i lokalne linije u beogradskim opštinama. Ugovor je ubrzo raskinut zbog neispunjenja obaveza, ali su na novom tenderu u maju prošle godine Strela i povezane firme, kao jedini ponuđači, ponovo dobile posao.
Autobuski prevoz putnika u Srbiji i desetogodišnji ugovor
Prema novom ugovoru, Strela će narednih deset godina obavljati prevoz na 304 prigradske i 12 gradskih linija u Beogradu. Vrednost ugovora iznosi 1,1 milijardu evra iz gradske kase. Umesto ranije predviđenih 70 autobusa, kompanija ima mogućnost da angažuje čak 500 vozila. Ovakav obim posla, međutim, izazvao je različite reakcije u javnosti i među stručnim krugovima.
Tržišna pozicija i kritike konkurencije
Uporedo sa širenjem poslovanja, Strela je pokušala da preuzme i deo linija Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd (GSP), konkretno uvođenjem električnih autobusa u centru grada. Taj posao, vredan 60,3 milijarde dinara (oko 515 miliona evra), obustavljen je nakon pobune radnika GSP-a i razgovora sindikata sa predstavnicima vlasti. Iako u Privrednoj komori Srbije navode da svi prevoznici imaju jednak pristup tržištu kroz javno-privatna partnerstva i tendere, stručna udruženja tvrde da u praksi postoje firme sa privilegovanim položajem.
Implikacije za građane i organizaciju saobraćaja
Načini organizacije linija doveli su do nezadovoljstva u prigradskim opštinama. Na mnogim linijama autobusi voze kroz više sela, što vreme putovanja produžava i do 50 odsto. Deca iz opštine Obrenovac zbog toga izlaze ranije sa časova, dok radnici često kasne ili dolaze znatno pre početka smene. Razlog za ovakvu organizaciju je činjenica da Strela naplaćuje usluge po pređenom kilometru, a ne po broju putnika.
Analiza tendera i tržišne konkurencije
U strukovnim udruženjima ističu da se predlozi novih redova vožnje podnose prema poslovnoj politici prevoznika i proceni potražnje. Usaglašavanje linija vrši se kroz višekriterijumsku analizu, bez formalnog uključivanja građana u proces. Kao rezultat, postoji kritika da tenderi mogu biti prilagođeni određenim kompanijama, čime se smanjuje realna konkurencija. Poslednje relevantno istraživanje o tržištu autobuski prevoz putnika u Srbiji sprovela je Svetska banka 2019. godine, dok novih podataka nema. Takođe, stručnjaci ukazuju da su vlasnici firmi bliskih vlasti često u povoljnijem položaju pri dobijanju profitabilnih ugovora, što može negativno uticati na državna preduzeća.
Ekonomija prevoza i dugoročne posledice
Model finansiranja, gde se prevoz plaća po kilometru, podstiče kreiranje linija sa malom potražnjom ali velikom kilometražom. To dodatno opterećuje gradski budžet i može smanjiti efikasnost javnog prevoza. Povlašćeni položaj pojedinih prevoznika, kao što je Strela, izaziva zabrinutost zbog mogućeg monopola na tržištu autobuski prevoz putnika u Srbiji. Ipak, formalno svi učesnici imaju pravo učešća na tenderima, iako su u praksi konkurenti često bez realnih šansi za dobijanje ugovora.
