Dosadašnji predsednik UO RTS preuzeo je mesto vd direktora Službenog glasnika, nakon promene pravne forme preduzeća krajem 2025.

Službeni glasnik d.o.o. dobio je novog vršioca dužnosti direktora, jer je Branislav Klanšček imenovan na ovu poziciju umesto dosadašnjeg vd direktora Mladena Šarčevića. Nadzorni odbor kompanije doneo je odluku o smeni na jučerašnjoj sednici, čime je nastavljen proces transformacije ovog državnog izdavača nakon promene pravne forme u decembru 2025. godine.

Promena rukovodstva i ekonomski značaj za Službeni glasnik

Pre imenovanja, Klanšček je bio predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS), na koju je funkciju stupio u julu 2021. godine. Njegovo iskustvo obuhvata rad u dramskom programu RTS-a, kao i angažman u Italijanskom institutu za kulturu u periodu od 2000. do 2012. godine. Od 2012. godine radio je u producentskoj kući Proart netvork. Ova promena dolazi u trenutku kada je Službeni glasnik nedavno promenio pravnu formu iz državne kompanije u društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o), što sa sobom nosi nove ekonomske izazove. Kao rezultat promene, kompanija mora dodatno prilagoditi poslovne procese kako bi odgovorila tržišnim zahtevima i regulatornim okvirima za d.o.o društva.

Karijera Branislava Klanščeka i implikacije za kompaniju

Branislav Klanšček rođen je 1967. godine i po struci je diplomirani komunikolog i audiovizuelni producent. U javnosti je poznat i po političkom angažmanu kao predsednik opštinskog odbora pokreta Dosta je bilo na Vračaru, kao i kandidaturi za odbornika na beogradskim izborima 2018. godine. Skupština Srbije imenovala ga je za člana Nadzornog odbora za praćenje izbornog procesa tokom 2020. godine. Pre svega, dolazak novog vd direktora može uticati na strategiju razvoja kompanije, posebno u segmentima digitalizacije i modernizacije procesa izdavanja i distribucije zvaničnih publikacija države. S obzirom na to da Službeni glasnik ima status ključnog privrednog subjekta u oblasti izdavanja zvaničnih akata i pravne literature u Srbiji, promena rukovodstva i pravne forme otvara mogućnost za efikasnije upravljanje i bržu adaptaciju na promene u zakonodavnom i poslovnom okruženju.

Tržišni kontekst i značaj Službenog glasnika

Osim toga, transformacija iz državne kompanije u društvo sa ograničenom odgovornošću ima šire posledice za sektor javnih preduzeća u Srbiji. Ovakva promena pravne forme omogućava veću fleksibilnost u donošenju poslovnih odluka i potencijalno efikasnije upravljanje resursima. Ipak, izazovi koji prate ovu tranziciju zahtevaju iskusno rukovodstvo i jasno definisanu strategiju. S druge strane, imenovanje Branislava Klanščeka na čelo Službenog glasnika signalizuje nastavak reformskih procesa i mogući zaokret u korporativnoj kulturi, što je od značaja za zaposlene i sve korisnike usluga ovog preduzeća.

Novi zakon o najmu stanova predviđa obaveznu solemnizaciju ugovora, ograničenja rasta najamnine i depozit od jedne mesečne kirije

Hrvatska će od 2027. godine primeniti novi zakon o najmu stanova koji uvodi maksimalno povećanje kirije i minimalni otkazni rok u najmu stanova. Zakon donosi stroža pravila za zaštitu podstanara i stanodavaca, uključujući obaveznu solemnizaciju novih ugovora, depozit od jedne mesečne najamnine i ograničenja rasta najamnine, saopštilo je Ministarstvo prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine.

Jasna pravila za otkazni rok i povećanje najamnine

Prema novim pravilima, najkraći mogući ugovoreni otkazni rok biće tri meseca. Ukoliko ugovorom nije drugačije regulisano, rok može biti od šest meseci do godinu i po dana, u zavisnosti od toga da li u domaćinstvu žive maloletna deca i koliko je trajao prethodni ugovor. Kao rezultat, podstanari i stanodavci dobijaju veću pravnu sigurnost u slučaju raskida ugovora.
Najamnina može da bude povećana najviše jednom godišnje, a podstanar mora biti obavešten najmanje 30 dana unapred. Maksimalni iznos povećanja određuje se prema procentu rasta cena stambenih objekata prethodne godine, na osnovu podataka Državnog zavoda za statistiku. Svaka ugovorna odredba koja dopušta češća ili veća povećanja biće ništavna.

Obavezna solemnizacija ugovora i depozit

Jedna od ključnih novina biće obavezna solemnizacija novih ugovora kod javnog beležnika. Time se ubrzava proces iseljenja u slučajevima kada podstanar ne želi da napusti stan po isteku ugovora. Trošak solemnizacije snosiće stanodavac i iznosiće između 50 i 150 evra, u zavisnosti od visine najamnine i trajanja ugovora. Na primer, za najamninu od 600 evra, solemnizacija ugovora na neodređeno vreme stajaće oko 110 evra.
Pri useljenju će podstanar plaćati depozit u visini jedne mesečne najamnine. Takođe, strane će sačiniti zapisnik o primopredaji stana sa opisom stanja i fotografijama svih prostorija. Stanodavac može, uz prethodnu najavu, pregledati stan do dva puta godišnje ako ugovorom nije drugačije definisano.

Zaštita porodica i aktiviranje praznih nekretnina

Posebna zaštita predviđena je za porodice sa maloletnom decom. U slučaju da se ugovor raskida bez krivnje podstanara, otkazni rok se produžava za dodatnih šest meseci. Ako dođe do kršenja ugovornih obaveza, poput neplaćanja kirije ili režija, stanodavac mora najpre uputiti pisanu opomenu i ponuditi rok za ispravku pre pokretanja iseljenja.
Tomislav Jukić, šef Uprave za sprovođenje stambene politike, istakao je da fizički ne nedostaje nekretnina, već nekretnina dostupnih na tržištu. „Nekretnine se sve više kupuju kao investicija i nema interesa da budu na tržištu. Tome je teško doskočiti u kapitalizmu i tu država nema prevelike mehanizme osim oporezivanja, a to je na jedinicama lokalne samouprave“, naglasio je Jukić.

Uticaj na tržište najma i dalji koraci

Cilj novog zakona je podstaći vlasnike praznih stanova da ih iznajmljuju na duži rok i obezbediti veću pravnu sigurnost svim učesnicima tržišta. Program priuštivog najma, kroz koji APN povezuje vlasnike stanova sa podstanarima, već se koristi kao jedan od instrumenata za aktiviranje praznih nekretnina.
Jedinice lokalne samouprave mogu određivati zone stanovanja i ograničavati izdavanje novih dozvola za turističke apartmane. Suvlasnici u stambenim zgradama dobijaju veća prava u odlučivanju o kratkoročnom najmu. Ministarstvo je najavilo da su moguća izvesna prilagođavanja do konačnog usvajanja zakona, ali ostaje fokus na povećanju broja stanova dostupnih za dugoročni najam i jačanju stabilnosti tržišta najma stanova u Hrvatskoj.

Turistička taksa sada 190-240 dinara za prvu kategoriju, dok preduzetnici mogu dobiti do 1,5 miliona dinara bespovratno

Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila je nove uredbe koje uređuju boravišnu taksu i podršku konkurentnosti preduzetništva u 2026. godini. Prema saopštenju, iznos boravišne takse za turistička mesta prve kategorije sada varira od 190 do 240 dinara, dok za drugu kategoriju iznosi od 150 do 200 dinara. Ove promene imaju za cilj da preciznije odrede opterećenje za turiste, a istovremeno podstaknu rast turističke privrede.

Promene boravišne takse u turističkim mestima

Uredbom je definisan raspon iznosa boravišne takse u skladu sa četiri kategorije turističkih mesta. Za treću kategoriju propisana je taksa od 110 do 170 dinara, dok četvrta kategorija obuhvata iznose od 90 do 140 dinara. Ove izmene stvaraju jasan pravni okvir i omogućavaju lokalnim samoupravama da utvrde visinu takse na osnovu kategorije, uz minimalne i maksimalne granice. Kao rezultat, turistički sektor može fleksibilnije planirati prihode i prilagoditi ponudu aktuelnim tržišnim uslovima. S druge strane, promene boravišne takse predstavljaju deo šire strategije za jačanje konkurentnosti turističkih destinacija u Srbiji.

Program podrške konkurentnosti preduzetništva

Na istoj sednici, usvojen je i Program podrške razvoja i jačanja konkurentnosti preduzetništva za 2026. godinu. Za ovaj program izdvaja se ukupno 100 miliona dinara. Ova sredstva namenjena su privrednim subjektima radi olakšavanja ulaganja u novu opremu, modernizaciju poslovanja, širenje kapaciteta i očuvanje ili otvaranje novih radnih mesta. Maksimalna vrednost investicije koja može biti finansirana iznosi tri miliona dinara. Korisnici mogu dobiti bespovratna sredstva do 50 odsto vrednosti investicije, odnosno najviše do 1,5 miliona dinara. U posebno opravdanim slučajevima, odobrava se i do 100 odsto finansiranja, ali ne više od tri miliona dinara. Program podrške konkurentnosti preduzetništva, osim toga, omogućava mikro i malim privrednim društvima, preduzetnicima i zadrugama, bez ograničenja po godini osnivanja ili stepenu razvijenosti lokalne samouprave, da konkurišu pod propisanim uslovima. Pored toga, sredstva mogu biti iskorišćena za nabavku nove opreme, mašina, alata, računarske opreme i softverskih licenci, kao i vozila i drugih transportnih sredstava koja služe poslovanju.

Uticaj novih uredbi na poslovnu klimu

Promene boravišne takse i izdvajanje 100 miliona dinara za jačanje konkurentnosti preduzetništva predstavljaju deo šireg ekonomskog okvira za podsticanje razvoja u Srbiji. Uvođenje preciznih granica za boravišnu taksu može povećati transparentnost i predvidljivost prihoda za lokalne samouprave i turističke subjekte. Program podrške preduzetništvu ima potencijal da olakša nabavku savremene opreme, što može doprineti digitalizaciji i modernizaciji malih preduzeća. Na taj način, nove uredbe Vlade Srbije mogu podstaći razvoj turističkog i preduzetničkog sektora, sa ciljem stvaranja novih radnih mesta i unapređenja konkurentnosti domaće privrede.