Novi zakon o najmu stanova predviđa obaveznu solemnizaciju ugovora, ograničenja rasta najamnine i depozit od jedne mesečne kirije

Hrvatska će od 2027. godine primeniti novi zakon o najmu stanova koji uvodi maksimalno povećanje kirije i minimalni otkazni rok u najmu stanova. Zakon donosi stroža pravila za zaštitu podstanara i stanodavaca, uključujući obaveznu solemnizaciju novih ugovora, depozit od jedne mesečne najamnine i ograničenja rasta najamnine, saopštilo je Ministarstvo prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine.

Jasna pravila za otkazni rok i povećanje najamnine

Prema novim pravilima, najkraći mogući ugovoreni otkazni rok biće tri meseca. Ukoliko ugovorom nije drugačije regulisano, rok može biti od šest meseci do godinu i po dana, u zavisnosti od toga da li u domaćinstvu žive maloletna deca i koliko je trajao prethodni ugovor. Kao rezultat, podstanari i stanodavci dobijaju veću pravnu sigurnost u slučaju raskida ugovora.
Najamnina može da bude povećana najviše jednom godišnje, a podstanar mora biti obavešten najmanje 30 dana unapred. Maksimalni iznos povećanja određuje se prema procentu rasta cena stambenih objekata prethodne godine, na osnovu podataka Državnog zavoda za statistiku. Svaka ugovorna odredba koja dopušta češća ili veća povećanja biće ništavna.

Obavezna solemnizacija ugovora i depozit

Jedna od ključnih novina biće obavezna solemnizacija novih ugovora kod javnog beležnika. Time se ubrzava proces iseljenja u slučajevima kada podstanar ne želi da napusti stan po isteku ugovora. Trošak solemnizacije snosiće stanodavac i iznosiće između 50 i 150 evra, u zavisnosti od visine najamnine i trajanja ugovora. Na primer, za najamninu od 600 evra, solemnizacija ugovora na neodređeno vreme stajaće oko 110 evra.
Pri useljenju će podstanar plaćati depozit u visini jedne mesečne najamnine. Takođe, strane će sačiniti zapisnik o primopredaji stana sa opisom stanja i fotografijama svih prostorija. Stanodavac može, uz prethodnu najavu, pregledati stan do dva puta godišnje ako ugovorom nije drugačije definisano.

Zaštita porodica i aktiviranje praznih nekretnina

Posebna zaštita predviđena je za porodice sa maloletnom decom. U slučaju da se ugovor raskida bez krivnje podstanara, otkazni rok se produžava za dodatnih šest meseci. Ako dođe do kršenja ugovornih obaveza, poput neplaćanja kirije ili režija, stanodavac mora najpre uputiti pisanu opomenu i ponuditi rok za ispravku pre pokretanja iseljenja.
Tomislav Jukić, šef Uprave za sprovođenje stambene politike, istakao je da fizički ne nedostaje nekretnina, već nekretnina dostupnih na tržištu. „Nekretnine se sve više kupuju kao investicija i nema interesa da budu na tržištu. Tome je teško doskočiti u kapitalizmu i tu država nema prevelike mehanizme osim oporezivanja, a to je na jedinicama lokalne samouprave“, naglasio je Jukić.

Uticaj na tržište najma i dalji koraci

Cilj novog zakona je podstaći vlasnike praznih stanova da ih iznajmljuju na duži rok i obezbediti veću pravnu sigurnost svim učesnicima tržišta. Program priuštivog najma, kroz koji APN povezuje vlasnike stanova sa podstanarima, već se koristi kao jedan od instrumenata za aktiviranje praznih nekretnina.
Jedinice lokalne samouprave mogu određivati zone stanovanja i ograničavati izdavanje novih dozvola za turističke apartmane. Suvlasnici u stambenim zgradama dobijaju veća prava u odlučivanju o kratkoročnom najmu. Ministarstvo je najavilo da su moguća izvesna prilagođavanja do konačnog usvajanja zakona, ali ostaje fokus na povećanju broja stanova dostupnih za dugoročni najam i jačanju stabilnosti tržišta najma stanova u Hrvatskoj.

Turistička taksa sada 190-240 dinara za prvu kategoriju, dok preduzetnici mogu dobiti do 1,5 miliona dinara bespovratno

Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila je nove uredbe koje uređuju boravišnu taksu i podršku konkurentnosti preduzetništva u 2026. godini. Prema saopštenju, iznos boravišne takse za turistička mesta prve kategorije sada varira od 190 do 240 dinara, dok za drugu kategoriju iznosi od 150 do 200 dinara. Ove promene imaju za cilj da preciznije odrede opterećenje za turiste, a istovremeno podstaknu rast turističke privrede.

Promene boravišne takse u turističkim mestima

Uredbom je definisan raspon iznosa boravišne takse u skladu sa četiri kategorije turističkih mesta. Za treću kategoriju propisana je taksa od 110 do 170 dinara, dok četvrta kategorija obuhvata iznose od 90 do 140 dinara. Ove izmene stvaraju jasan pravni okvir i omogućavaju lokalnim samoupravama da utvrde visinu takse na osnovu kategorije, uz minimalne i maksimalne granice. Kao rezultat, turistički sektor može fleksibilnije planirati prihode i prilagoditi ponudu aktuelnim tržišnim uslovima. S druge strane, promene boravišne takse predstavljaju deo šire strategije za jačanje konkurentnosti turističkih destinacija u Srbiji.

Program podrške konkurentnosti preduzetništva

Na istoj sednici, usvojen je i Program podrške razvoja i jačanja konkurentnosti preduzetništva za 2026. godinu. Za ovaj program izdvaja se ukupno 100 miliona dinara. Ova sredstva namenjena su privrednim subjektima radi olakšavanja ulaganja u novu opremu, modernizaciju poslovanja, širenje kapaciteta i očuvanje ili otvaranje novih radnih mesta. Maksimalna vrednost investicije koja može biti finansirana iznosi tri miliona dinara. Korisnici mogu dobiti bespovratna sredstva do 50 odsto vrednosti investicije, odnosno najviše do 1,5 miliona dinara. U posebno opravdanim slučajevima, odobrava se i do 100 odsto finansiranja, ali ne više od tri miliona dinara. Program podrške konkurentnosti preduzetništva, osim toga, omogućava mikro i malim privrednim društvima, preduzetnicima i zadrugama, bez ograničenja po godini osnivanja ili stepenu razvijenosti lokalne samouprave, da konkurišu pod propisanim uslovima. Pored toga, sredstva mogu biti iskorišćena za nabavku nove opreme, mašina, alata, računarske opreme i softverskih licenci, kao i vozila i drugih transportnih sredstava koja služe poslovanju.

Uticaj novih uredbi na poslovnu klimu

Promene boravišne takse i izdvajanje 100 miliona dinara za jačanje konkurentnosti preduzetništva predstavljaju deo šireg ekonomskog okvira za podsticanje razvoja u Srbiji. Uvođenje preciznih granica za boravišnu taksu može povećati transparentnost i predvidljivost prihoda za lokalne samouprave i turističke subjekte. Program podrške preduzetništvu ima potencijal da olakša nabavku savremene opreme, što može doprineti digitalizaciji i modernizaciji malih preduzeća. Na taj način, nove uredbe Vlade Srbije mogu podstaći razvoj turističkog i preduzetničkog sektora, sa ciljem stvaranja novih radnih mesta i unapređenja konkurentnosti domaće privrede.

Program „Bolji način“ omogućava besplatnu instalaciju POS terminala i snižene naknade za kartična plaćanja malim preduzećima

POS terminali uz subvenciju dostupni su za još 11.000 malih biznisa u Srbiji, prema novom ciklusu Inicijative „Bolji način“. Prema zvaničnim podacima, program obezbeđuje subvencije privatnog sektora u vrednosti od 2,3 miliona evra za besplatnu instalaciju i održavanje POS terminala. Prijave su otvorene na sajtu boljinacin.rs i u bankama koje učestvuju u programu.

Detalji o subvencijama i uslovima korišćenja POS terminala

Svi mali biznisi, preduzetnici, javne institucije, poljoprivredna gazdinstva i izdavaoci smeštaja u turizmu, koji prethodnih godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja, mogu da se prijave. Mogu birati između različitih vrsta POS terminala, uključujući nadogradnju pametne fiskalne kase, pametne POS uređaje, klasične POS terminale, softPOS rešenja i onlajn prodaju.
Prema pravilima programa, trgovci nemaju troškove instalacije i korišćenja uređaja, niti plaćaju fiksne naknade. Subvencionisana trgovačka naknada za plaćanja Visa i Mastercard karticama iznosi najviše 0,5% u periodu od 12 meseci ili do dostizanja limita godišnjeg prometa. Trgovci mogu prekinuti korišćenje subvencije i vratiti uređaj u bilo kom trenutku bez dodatnih troškova. Po isteku subvencija, korišćenje terminala nastavlja se po uslovima dogovorenim sa bankom.

Rezultati prethodnog ciklusa i potencijalni uticaj na tržište

Novi ciklus POS terminali uz subvenciju nadovezuje se na prethodni, tokom kojeg je oko 10.000 preduzetnika i malih preduzeća prvi put omogućilo bezgotovinska plaćanja. U tri godine ostvareno je oko 11,7 miliona transakcija ukupne vrednosti 146 miliona evra. Prosečan iznos pojedinačnog plaćanja preko POS terminala bio je nešto više od 12 evra.
Prema rečima Dušana Vasiljevića, direktora za konkurentnost i investicije u NALED-u, „Čak 94% korisnika je zadovoljno Programom, a velika većina, njih 84%, nastavila je da koristi POS kod iste banke i nakon isteka subvencije.“ Ovi rezultati ukazuju na znatnu potražnju za pristupačnim rešenjima za bezgotovinsko plaćanje među malim trgovcima.

Analiza koristi i ciljevi programa „Bolji način“

Prema istraživanju NALED-a, 71% malih biznisa odlučilo je da uvede kartična plaćanja kako ne bi izgubili kupce. Osim toga, 85% korisnika beleži pozitivan uticaj bezgotovinskog plaćanja na poslovanje, dok 90% navodi povećano zadovoljstvo kupaca.
Program „Bolji način“ deo je regionalnog projekta koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u partnerstvu sa kompanijama Visa i Mastercard, uz podršku Ministarstva finansija i NALED-a. Cilj je unapređenje finansijske inkluzije, jačanje finansijske pismenosti i suzbijanje sive ekonomije u Srbiji.
Prijava za program je jednostavna i dostupna svim zainteresovanim malim biznisima, ali je broj subvencija ograničen. Zbog toga se preporučuje što ranija prijava kako bi se iskoristile povlastice i unapredila digitalizacija poslovanja.