Javna rasprava o nacrtu zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama traje do 19. avgusta uz brojne predloge za unapređenje procedura

Ministarstvo privrede Republike Srbije pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koja traje do 19. avgusta. Svi zainteresovani učesnici mogu slati primedbe, predloge i sugestije elektronskom poštom ili tradicionalnim putem na adresu Ministarstva, čime se omogućava široko učešće privrednika i građana.

Javno-privatno partnerstvo i koncesije u fokusu nove regulative

Nacrt zakona detaljno uređuje uslove i način izrade, predlaganja i odobravanja projekata javno-privatnog partnerstva (JPP), subjekte nadležne za predlaganje i realizaciju, kao i prava i obaveze javnih i privatnih partnera. Novi zakon takođe propisuje oblik i sadržaj ugovora o JPP sa ili bez elemenata koncesije, čime se povećava pravna sigurnost i transparentnost. Zakon obuhvata i zaštitu prava u postupku izbora privatnog partnera, uslove i način dodele koncesije, kao i položaj i nadležnost Komisije za JPP. Osim toga, utvrđuju se posebna pravila za slučajeve gde se primenjuju međunarodne procedure, a izuzeci važe za projekte koji bi ugrozili bezbednost Srbije ili su zasnovani na specifičnim međunarodnim ugovorima.

Javna rasprava o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama: ključne promene i principi

U tekstu nacrta naglašena su načela zaštite javnog interesa, efikasnosti, transparentnosti, sprečavanja korupcije i sukoba interesa. Načela jednakog i pravičnog tretmana, slobodne tržišne utakmice i zaštite životne sredine biće osnov za buduće ugovore. Kao rezultat toga, davalac koncesije mora primenjivati i načela slobode kretanja robe, pružanja usluga i zabrane diskriminacije. Rok trajanja javnih ugovora ograničen je na minimum pet, a maksimum 50 godina, bez mogućnosti produženja osim u izuzetnim slučajevima. Takođe, zakon se neće primenjivati na projekte gde bi otkrivanje informacija ugrozilo bezbednost ili gde su u pitanju međunarodni ugovori ili telekomunikaciona infrastruktura.

Dalji koraci i značaj za privredu

Tokom javne rasprave o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, nacrt zakona biće predstavljen putem prezentacija, okruglog stola i online sastanaka, a informacije o terminima biće dostupne na sajtu Ministarstva i portalu e-Konsultacije. Očekuje se da će novi zakon doprineti boljem upravljanju javnim resursima, podstaći investicije i unaprediti saradnju države i privatnog sektora u realizaciji infrastrukturnih i drugih razvojnih projekata. Konačno, jasno definisana pravila i transparentne procedure trebalo bi da povećaju poverenje učesnika i olakšaju realizaciju velikih javnih projekata, što je od posebnog značaja u trenutnim ekonomskim uslovima.

Američka medijska kompanija premašila očekivanja u prihodima, ali neto dobit značajno podbacila dok čeka odluku o spajanju sa Vorner brosom

Paramaunt skajdens zabeležio je rast prihoda u drugom kvartalu 2026. godine, ostvarivši ukupno 6,91 milijardu dolara. Ovaj rezultat je za jedan odsto viši u odnosu na isti period prošle godine i iznad očekivanja analitičara, koji su procenjivali prihod od 6,88 milijardi dolara. Ipak, neto dobit kompanije iznosila je svega 41 milion dolara, odnosno četiri centa po akciji, što je znatno ispod tržišnih očekivanja od 109 miliona dolara ili devet centi po akciji.

Rast prihoda od striminga i filmova, pad televizijskog segmenta

Rast prihoda u Paramaunt skajdensu pre svega je rezultat boljih performansi striming servisa i filmske produkcije. Prihodi od striminga povećani su za devet odsto i dostigli su gotovo 2,5 milijarde dolara. Servis Paramaunt plus dobio je još dva miliona pretplatnika, čime je ukupni broj pretplatnika porastao na 81,6 miliona. S druge strane, televizijski segment kompanije zabeležio je pad prihoda, ali su pozitivni efekti iz striminga i filmova uspešno nadoknadili negativan trend.

Uticaj procesa spajanja sa Vorner brosom

Kao rezultat aktuelnih dešavanja na tržištu, najveća pažnja investitora usmerena je na planirano preuzimanje kompanije Vorner bros (Warner Bros. Discovery), koje vredi 110 milijardi dolara. Savezni sud u Sjedinjenim Američkim Državama zakazao je početak antimonopolskog suđenja za mart 2027. godine, prema tužbi dvanaest saveznih država koje žele da blokiraju ovu transakciju. U međuvremenu, Paramaunt skajdens očekuje prihod između 6,95 i 7,15 milijardi dolara u narednom kvartalu, sa rastom u segmentima striminga i filmske produkcije.

Izjave rukovodstva i mogući scenariji

Izvršni direktor Paramaunt skajdensa Dejvid Elison izjavio je da kompanija i dalje očekuje uspešno okončanje spajanja sa Vorner brosom. On je naglasio: „Kompanija je spremna i za sudski postupak ukoliko ne bude postignut vansudski dogovor.“ Ova neizvesnost snažno utiče na poslovne planove i investicione odluke kompanije. Pored toga, investitori pomno prate razvoj događaja, jer bi uspešno spajanje stvorilo jednog od najvećih globalnih medijskih konglomerata.

Širi kontekst: trendovi u medijskoj industriji i značaj rezultata

Rezultati Paramaunt skajdensa pokazuju kako promena potrošačkih navika i rast striming usluga redefinišu medijsku industriju. Iako je kompanija ostvarila rast prihoda, pad dobiti ukazuje na izazove profitabilnosti u okruženju visokih troškova i oštre konkurencije. Planirano spajanje sa Vorner brosom moglo bi dodatno transformisati tržište, ali ostaje pod znakom pitanja dok traje sudski proces. U ovom kontekstu, performanse striming servisa i dalji rast baze pretplatnika imaće ključnu ulogu u budućem finansijskom zdravlju kompanije.

Sud SAD naložio povraćaj 60% Trampovih tarifa, dok novi talas carina pogađa 80 zemalja i 27 članica EU

Američka uprava carina vratila je kompanijama iznos od 100 milijardi dolara nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odlučio da su carine predsednika Donalda Trampa tokom ‘Dana oslobođenja’ bile nezakonite. Povraćaj ovih sredstava predstavlja 60 odsto od ukupno 165 milijardi dolara koje je administracija prikupila kroz nametnute uvozne takse. Ovu informaciju potvrdili su predstavnici carinske službe pred Američkim sudom za međunarodnu trgovinu.

Osim toga, uprkos odluci suda, Trampova administracija je prošlog meseca sprovela novi talas carina na uvoz iz više od 80 zemalja. Stope novih tarifa kreću se od 10 do 12,5 odsto, a među pogođenima su Velika Britanija, Meksiko, Kanada, Australija, Indija, Kina i svih 27 članica Evropske unije.

Detalji povraćaja i struktura carinskih mera

Povraćaj od 100 milijardi dolara direktno je vezan za presudu Vrhovnog suda o zakonitosti tarifa uvedenih tokom prethodne administracije. Carinska služba je saopštila da je ovime ispunjena zakonska obaveza prema kompanijama koje su pretrpele finansijski teret ovih nameta. Povraćeni iznos čini dominantan deo ukupno naplaćenih tarifa, dok je preostalih 65 milijardi dolara i dalje pod razmatranjem.

Nove carine, uvedene prema Članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, formalno su obrazložene kao odgovor na navodnu upotrebu prinudnog rada u nekoliko država izvoznica. Vašington tvrdi da je cilj ovih mera zaštita američkog tržišta i radne snage. Međutim, koalicija od 25 saveznih država osporila je ovu argumentaciju pred sudom, navodeći da je izgovor o prinudnom radu samo pokušaj zaobilaženja odluke Vrhovnog suda i ponovno nametanje spornih poreza.

Šira ekonomska slika i implikacije na međunarodnu trgovinu

Uvođenje i naknadni povraćaj carina značajno utiču na globalne trgovinske tokove i likvidnost kompanija. Povraćaj 100 milijardi dolara kompanijama poboljšava njihovu finansijsku poziciju, ali istovremeno stvara neizvesnost zbog stalne promene regulatornog okvira. Mnoge pogođene firme planirale su troškove i investicije prema ranijim tarifama, što dodatno komplikuje finansijsko planiranje.

S druge strane, novi talas carina izazvao je reakcije najvećih trgovinskih partnera SAD. Evropska unija, Kina i druge zemlje već pripremaju kontramere, što može dovesti do daljeg zaoštravanja trgovinskih odnosa. Pravna nesigurnost i česte izmene trgovinskih pravila povećavaju rizik za međunarodne kompanije koje posluju na američkom tržištu.

Koalicija saveznih država navodi da je aktuelna politika carina ekonomski štetna za američke kompanije i globalnu trgovinu. Sudski procesi i dalje traju, a ishod može dodatno uticati na dinamiku američkog izvoza i uvoza, kao i na cenu robe na svetskom tržištu. Povraćaj carina od 100 milijardi dolara predstavlja presedan u dosadašnjoj praksi američke trgovinske politike.