U Srbiji gotovo svaki sedmi zaposleni ima ugovor na određeno, dok je prosek EU 9,9 odsto, pokazuju podaci Eurostata za 2025.
Srpski poslodavci zadržavaju čak 14,5 odsto zaposlenih na ugovorima na određeno vreme, što značajno premašuje evropski prosek od 9,9 odsto, prema podacima Eurostata za 2025. godinu. Ključni razlog za ovakvu strukturu zaposlenosti leži u ograničenjima u javnom sektoru i specifičnostima tržišta rada u Srbija, navodi se u izveštaju.
Razlozi za visok udeo ugovora na određeno vreme
Pre svega, ugovori na određeno koriste se u sektorima sa sezonskim potrebama, kao što su ugostiteljstvo, hotelijerstvo, poljoprivreda i građevinarstvo. Osim toga, zabrana stalnog zapošljavanja u javnom sektoru, koja je na snazi od 2013. godine, primorava institucije da radnike angažuju na određeno, često kroz višegodišnje obnavljanje ugovora. Kao rezultat, broj radnika sa privremenim angažmanom u državnim organima značajno je porastao.
Srbija među liderima po ugovorima na određeno u Evropi
Prema Eurostatu, od 35 analiziranih država, samo Severna Makedonija (15,4 odsto) i Holandija (18,4 odsto) beleže veći udeo radnika na određeno od Srbije. S druge strane, Hrvatska, iako ima snažnu sezonsku potražnju zbog turizma, zabeležila je svega 7,5 odsto zaposlenih na određeno. Time Srbija zauzima treće mesto u Evropi po ovom pokazatelju.
Posledice nesigurnosti zaposlenja
Pravnica Olja Mirković Grulović ističe da zaposleni često godinama rade na određeno, dok se konkursi za stalno retko raspisuju. „Konkursi za prijem zaposlenih na neodređeno raspisuju se retko i često nisu usklađeni sa stvarnim potrebama službe. Najveći problem nastaje kada je poslodavac država, jer zapošljavanje na neodređeno podrazumeva niz procedura, pribavljanje saglasnosti, dodatne provere kandidata i slično“, navela je ona.
Uticaj na prosvetu i privatni život zaposlenih
Predstavnik Foruma beogradskih gimnazija Željko Matić ocenjuje da su prosvetni radnici u posebno nesigurnom položaju. „Veliki broj nastavnika radi na određeno vreme, najčešće na osnovu ugovora koji traju od 1. septembra do 31. avgusta naredne godine. Kada im ugovor istekne, direktori mogu, ali ne moraju, da im ponude novi“, objasnio je Matić. Nesigurnost zaposlenja, prema njegovim rečima, ograničava zaposlenima mogućnost uzimanja stambenih kredita i dugoročnog planiranja.
Analiza sistema i preporuke stručnjaka
Psihološkinja i istraživačica Sarita Bradaš naglašava da sigurnost zaposlenja direktno utiče na kvalitet rada i život zaposlenih. „Sigurnost zaposlenja jedan je od ključnih pokazatelja dostojanstvenog rada. Mnogo je bolje da imate zadovoljnog radnika, a zadovoljan radnik nije onaj koji je nesiguran na tom poslu. Ako poslodavci žele da zadrže svoje radnike i radnice, prva stvar koju će da urade da ih zaposle na neodređeno vreme“, rekla je Bradaš. Ona smatra da ugovori na određeno često služe kao način da se zaposleni „drže na kratkoj uzici“, što dodatno smanjuje njihovu motivaciju i ekonomsku sigurnost.
Šira slika tržišta rada u Srbiji
U poređenju sa evropskim standardima, radnici na određeno u Srbiji imaju ista osnovna prava kao i zaposleni na neodređeno, ali bez dugoročne sigurnosti. Sezonski poslovi i ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru, međutim, nisu jedini razlozi. Sistemski problemi, kao što su neažurirane sistematizacije radnih mesta i složene procedure za stalno zaposlenje, dodatno doprinose ovom trendu. Kao rezultat, Srbiji predstoji potreba za reformama kako bi se povećala sigurnost zaposlenja i smanjila zavisnost od ugovora na određeno vreme.
