Neto profit kompanije pao 89% u 2025, prihodi dostigli 6,28 milijardi franaka, dividenda ostaje 4,5 franaka po akciji

Švajcarski proizvođač satova Swatch grupa smanjio je platu izvršnog direktora Nika Hajeka sa pet miliona franaka na 4,7 miliona franaka (oko 5,18 miliona evra) za 2025. godinu, nakon što je kompanija zabeležila pad neto profita od 89%. Ukupna primanja Izvršnog odbora pala su sa 22,8 na 20,6 miliona franaka, dok će predsednica Nadzornog odbora Najla Hajek primiti tri miliona franaka, što je manje u odnosu na 3,2 miliona u 2024.

Rezultati poslovanja objavljeni krajem januara pokazuju da je Swatch grupa u 2025. ostvarila neto profit od 25 miliona franaka, dok je godinu ranije profit iznosio 219 miliona. Prihodi od prodaje smanjeni su za 5,9 odsto na 6,28 milijardi švajcarskih franaka. Operativni profit (EBIT) pao je sa 304 miliona u 2024. na 135 miliona franaka, čime je profitna marža smanjena sa 4,5 odsto na 2,1 odsto.

Pad plata i slabiji rezultati dolaze nakon izazovnog perioda za švajcarsku industriju satova, posebno zbog smanjenja potražnje na azijskim tržištima. Kompanija je saopštila da će, uprkos slabijoj godini, isplatiti dividendu akcionarima u iznosu od 4,5 franaka po akciji, što je nepromenjeno u odnosu na prethodnu godinu. Analitičari su, međutim, očekivali manju dividendu od 3,43 franka po akciji.

“Rezultati potvrđuju težak period za industriju i reflektuju promene u globalnoj potražnji”, navodi se u saopštenju Swatch grupe. Nema najava o daljim merama štednje ili promenama u strategiji, dok kompanija ostaje fokusirana na stabilnost i isplatu dividendi.

Istraživanje pokazalo da .rs domen koristi 82% preduzeća, dok 50% firmi domen koristi za sajt i poslovnu poštu

Konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2026), koju je 17. marta u Beogradu organizovala Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), okupila je domaće i međunarodne stručnjake radi analize digitalnog identiteta u eri veštačke inteligencije. Centralna tema bila je transformacija poslovanja i bezbednosti na internetu, uz predstavljanje novih trendova koji će uticati na digitalni prostor do kraja decenije.

Marika Konings iz ICANN-a predstavila je novu rundu aplikacija za generičke domene najvišeg nivoa planiranu za 30. april 2026. godine, naglašavajući priliku za organizacije da razvijaju sopstveni digitalni prostor prema svojim potrebama. U debati „.COM vs .RS” Mladen Savić i Zoran Buhavac govorili su o važnosti izbora domena, ističući sigurnost nacionalnih domena na lokalnom tržištu naspram globalne prepoznatljivosti generičkih domena.

Na panelu „Pametno poslovanje, pametniji domeni” Čaba Bodor iz mađarskog .hu registra istakao je da nacionalni domeni direktno povećavaju poverenje korisnika, posebno zbog sve češćih onlajn prevara. Pravni aspekt istakao je dr Dušan Popović, profesor prava intelektualne svojine, preporučujući preduzećima da istovremeno sa registracijom domena zaštite i žig, kako bi izbegli pravne probleme i zloupotrebe.

Kristijan Hansen iz danskog registra naveo je rezultate istraživanja prema kojem AI pretraživači lokalne domene prepoznaju kao verodostojnije izvore informacija. „AI pretraživači i dalje gledaju domene iz lokalne zemlje kao primarni izvor informacija. Na taj način, to je zapravo jedini put ako želite da osigurate svoje mesto. Trenutno, a radio sam dosta istraživanja na Gemini-ju, on priznaje da će, ako postavite pitanje na svom jeziku, prvo tražiti lokalne domene”, rekao je Hansen.

Prema podacima koje je izneo Miroslav Žeravić iz RNIDS-a, istraživanje sprovedeno na uzorku od preko 300 kompanija pokazalo je da 14,93% firmi u Srbiji ima dva ili više internet domena. Domen .rs koristi 82% preduzeća koja posluju na domaćem tržištu, dok tačno 50% firmi domen koristi istovremeno za veb sajt i poslovnu poštu. Oko 42% analiziranih preduzeća posluje duže od 20 godina, dok su 47% mali biznisi sa do 10 zaposlenih. Sektor usluga prednjači sa 39% udela. Broj registrovanih .rs domena dostigao je 158.000 u decembru 2025. godine.

Žeravić je istakao: „Jedan od rezultata koji se izdvaja je da 14,93% kompanija u Srbiji ima više od jednog internet domena, ali da se ti domeni u najvećem broju slučajeva ne koriste za različite veb-sajtove ili projekte. Umesto toga, kompanije ih najčešće koriste za isti veb-sajt ili brend, dok se nacionalni domen .rs najčešće koristi kao primarni domen kompanije.”

Ekonomski pad od 40% od 2019. godine, rast cena zakupnine 55%, a privredni rast tek 3,5% u prošloj godini

Liban se suočava sa teškom ekonomskom krizom, dok Hezbolah, uz podršku Irana, godišnje prima između 700 miliona i milijardu dolara. Prema izveštaju Svetske banke, Liban je od 2019. godine zabeležio kumulativni privredni pad od 40%, ali je prošle godine zabeležen rast BDP-a od 3,5%, pre svega zahvaljujući oporavku turizma i doznakama iz inostranstva. Inflacija je u 2025. godini dostigla preko 16%, što je posledica ukidanja subvencija za struju i telekomunikacije, povećanja carina i novih poreza za industriju. Cene zakupnine su porasle za 55%, dok su troškovi električne energije više nego udvostručeni.

Vlada je u budžetu za ovu godinu predvidela da više od polovine rashoda ode na plate i penzije, pokušavajući da održi kupovnu moć zaposlenih u javnom sektoru. Istovremeno, javno školstvo trpi zbog štrajkova nastavnika i smanjenih plata, pa jedno od desetoro libanske dece i više od polovine dece izbeglica ne pohađa školu. Zdravstveni sistem je u kolapsu zbog nestašica lekova i degradacije usluga, što dovodi do povećanja broja obolelih i smrtnih slučajeva.

Kako državne institucije slabe, doznake iz dijaspore postaju ključni izvor finansiranja osnovnih potreba stanovništva, uključujući obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Hezbolah je godinama koristio iransku pomoć ne samo za vojne svrhe, već i za izgradnju paralelnog ekonomskog sistema, kroz institucije koje pružaju zdravstvene, obrazovne i socijalne usluge, kao i povoljne kredite. Analitičari upozoravaju da bi eventualno smanjenje iranske podrške dodatno opteretilo već oslabljene javne institucije, dok drugi smatraju da je upravo Hezbolah u velikoj meri odgovoran za urušavanje države.

Stanovnici Libana, iscrpljeni višedecenijskim krizama, navode da „danas Libanci ne reaguju kao narod iznenađen ratom, već kao narod kome nikada nije dozvoljeno da se u potpunosti oporavi od prethodnog”.