Vlada predlaže povećanje minimalne plate za 9,2 odsto, sindikati traže 650 evra i veće pokriće potrošačke korpe

Vlada Srbije je predložila da minimalna zarada u Srbiji od 1. januara sledeće godine iznosi 600 evra. Ovaj predlog podrazumeva rast minimalne plate za 9,2 odsto sa 550 na 600 evra, što je centralni deo programa „Srbija 2027“. Prema rečima Siniše Malog, ministra finansija, minimalna zarada bi pokrivala 117 odsto minimalne potrošačke korpe. Ipak, sindikati nisu prihvatili predlog Vlade za povećanje minimalca, pa će konačnu odluku doneti Vlada.

Predsedavajuća Socijalno-ekonomskog saveta Srbije i predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić navela je da dogovor nije postignut. Predlog Vlade o minimalnoj ceni rada za 2027. jeste da se zarada po satu poveća sa 371 na 405 dinara. Poslodavci su podržali ovaj iznos, ali sindikati su ostali pri zahtevu za još većim povećanjem minimalne zarade. Minimalna zarada trenutno iznosi oko 65.000 dinara (550 evra), a predloženo povećanje podiglo bi je na 70.470 dinara (600 evra).

Povećanje minimalne zarade i pokrivenost potrošačke korpe

U poslednje dve godine nominalno povećanje minimalca iznosilo je 49,4 odsto, dok je realni rast, umanjen za inflaciju, bio 33,5 odsto. Ministar Mali istakao je da danas manje od 100.000 radnika prima minimalnu zaradu, što je značajan pad u odnosu na 500.000 pre desetak godina. Takođe, naveo je da je 2012. godine minimalna zarada pokrivala samo 62 odsto minimalne potrošačke korpe, dok sada predloženo povećanje dostiže 117 odsto pokrivenosti. Pored toga, Vlada predviđa i povećanje neoporezivog dela dohotka za 9,2 odsto, prateći rast minimalne zarade.

Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta prisustvovali su ministar finansija Siniša Mali, ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski i ministarka privrede Adrijana Mesarović, kao i predstavnici poslodavaca i sindikata. Vlada je najavila da će odluku o minimalnoj zaradi doneti na narednoj sednici, kako bi poslodavci i zaposleni imali vremena da se pripreme.

Pregovori sindikata i uticaj na tržište rada

Predlog Vlade za minimalnu zaradu od 600 evra podržali su poslodavci, dok su sindikati tražili iznos od 650 evra do kraja 2027. godine. Kako je objasnila Čedanka Andrić, dogovor nije postignut jer sindikati smatraju da predloženi iznos nije dovoljan za realne troškove života. Zakon o radu propisuje da, ukoliko nema saglasnosti na Socijalno-ekonomskom savetu, iznos minimalca utvrđuje Vlada.

Minimalna zarada u Srbiji bila je 15.700 dinara 2010. i 2011. godine, što pokazuje značajan rast u prethodnoj deceniji. Povećanje minimalne zarade utiče na kupovnu moć zaposlenih i na konkurentnost tržišta rada. U međuvremenu, Vlada će pratiti stanje na tržištu i, u skladu sa ekonomskom situacijom, doneti formalnu odluku o iznosu minimalca. Očekuje se da ova odluka ima uticaj na standard radnika i na celokupnu privredu.

Američki tužioci traže zabranu algoritama Fejsbuka i Instagrama, Meta već platila 567 miliona dolara u Novom Meksiku

Meta, američka tehnološka kompanija, suočava se sa velikim pravnim izazovom zbog optužbi da su platforme Fejsbuk i Instagram podstakle zavisničko ponašanje dece i tinejdžera. Suđenje je počelo u Kaliforniji, a tužbu vodi državni tužilac Rob Bonta uz podršku tužilaca iz 28 saveznih država. Oni tvrde da je Meta prekršila Zakon o zaštiti privatnosti dece na internetu (COPPA), kao i propise o zaštiti potrošača.

Potencijalna odšteta od 1,4 biliona dolara i zahtev za promenu poslovnog modela

Advokati Mete ranije su naveli da bi objedinjeni postupak mogao dovesti do odštete od čak 1,4 biliona dolara. S druge strane, advokati saveznih država procenjuju da je realniji iznos oko 200 milijardi dolara. Pre manje od dve nedelje, Meta je u Novom Meksiku izgubila sličan spor i naloženo joj je da plati gotovo milijardu dolara. Od toga, 567 miliona dolara biće uloženo u fond za mere zaštite, dok je 375 miliona dolara dosuđeno na osnovu odluke porote zbog kršenja zakona o nepoštenoj poslovnoj praksi.

Zahtjevi tužilaca: zabrana algoritama i brisanje podataka dece

Državni tužioci zahtevaju trajnu zabranu poslovnih praksi koje uključuju beskonačno skrolovanje, automatsku reprodukciju sadržaja, privremeni sadržaj, filtere za ulepšavanje i algoritme optimizovane za povećanje angažovanja korisnika na platformama Fejsbuk i Instagram. Kao rezultat, traži se i brisanje ličnih podataka dece mlađe od 13 godina, kao i algoritama i modela veštačke inteligencije razvijenih na osnovu tih podataka. U slučaju kršenja COPPA zakona, ovaj zahtev postaje obavezan.

Odbrana Mete i moguće posledice po industriju

Meta odbacuje sve optužbe i tvrdi da su zahtevi tužilaca neosnovani i finansijski nesrazmerni. Kompanija navodi da tužioci nisu dokazali da su građani tih saveznih država obmanuti, kao i da pokušavaju da kazne Metu za probleme koji pogađaju celu industriju društvenih mreža, poput provere uzrasta korisnika. Ukoliko sud donese presudu koja bi primorala Metu na promenu ključnih algoritama i funkcija Fejsbuka i Instagrama, to bi moglo značajno uticati na čitav poslovni model kompanije, ali i postaviti presedan za druge velike društvene mreže u Sjedinjenim Američkim Državama. Konačno, moguća presuda protiv Mete u Kaliforniji signalizuje širi trend pojačanog nadzora i regulacije tehnoloških kompanija, posebno u segmentu zaštite dece na internetu.

Efektivna poreska stopa velikih investitora često pada na nulu, dok prelazni period produžava privilegije do 2037. godine

Republika Srbija ostvaruje prihod od poreza na dobit pravnih lica u visini od oko 2,5 odsto BDP-a. To je gotovo trećinu manje u poređenju sa prosekom država članica Evropske unije, gde taj udeo iznosi oko 3,7 odsto, prema podacima Evrostata. Poreske olakšice krupnog kapitala i izdašni investicioni podsticaji glavni su razlozi za ovakav rezultat, dok novi Predlog zakona o porezu na dobit zadržava ključne privilegije za velike investitore sve do ulaska Srbije u EU.

Poreske olakšice i efektivna stopa na dobit

Srbija ima nominalnu stopu poreza na dobit pravnih lica od 15 odsto, što je niže od Češke (21%), Slovačke (24%) i Poljske (19%), ali više od Mađarske (9%) ili Bugarske (10%). Međutim, efektivna poreska stopa za velike investitore često je znatno niža. Zbog brojnih podsticaja i oslobođenja, obaveza pojedinih kompanija može pasti i na nulu. Tako nominalno povećanje stope ne bi uticalo na najveće igrače, dok mala i srednja preduzeća ostaju bez pristupa tim mehanizmima.

Prelazni period i „prozor” za nove privilegije

Najnoviji Predlog zakona o porezu na dobit formalno ukida član 50a, koji je omogućavao desetogodišnje oslobođenje od poreza za investicije od posebnog značaja. Ipak, ovaj režim ostaje na snazi za sve koji pravo steknu do 31. decembra 2027. godine. Time investitori dobijaju mogućnost da koriste oslobođenje sve do kraja svog desetogodišnjeg roka, praktično do 2037. godine. Ministarstvo finansija navodi da ove promene usklađuju zakonodavstvo sa pravilima Evropske unije o državnoj pomoći, ali prelazne odredbe ostavljaju širok prostor za dalju optimizaciju poreza.

Mehanizmi iznošenja profita i poreske pogodnosti za EU kapital

Pored toga, Predlog zakona uvodi potpuno oslobođenje za prihode od dividendi i udela u dobiti iz država članica Evropske unije. To važi od 2027. godine i dodatno favorizuje kapital iz EU, dok za druge nerezidente ostaju važeći propisi o porezu po odbitku. Zakon o slobodnim zonama omogućava uvoz opreme i sirovina bez carine i PDV-a, dok podsticaji za istraživanje i razvoj, kao i IP Box režim, efektivnu poresku stopu mogu smanjiti na svega 3 odsto za određene prihode. Ove mere, iako deklarativno namenjene domaćim startapovima, najviše koriste velike IT kompanije i razvojni centri stranih korporacija.

Uticaj na budžet i privredu Srbije

Kao rezultat, Srbija nastavlja da ubira znatno manje prihoda od poreza na dobit u poređenju sa evropskim standardom. Efektivna poreska stopa na dobit ostaje niska za najveće investitore, dok su domaća mala i srednja preduzeća pod većim opterećenjem. Prelazne odredbe novog zakona omogućavaju produženje poreskih privilegija do 2037. godine, što odlaže efikasnu borbu protiv iznošenja profita sve do ulaska Srbije u Evropsku uniju.