Novi poreski propisi usklađuju se sa pravilima EU, prosečna neto zarada u Srbiji porasla 120% od uvođenja limita

Srbija priprema novi set poreskih propisa koji će stupiti na snagu sa danom pristupanja Evropskoj uniji, a među ključnim izmenama su povećanje limita za paušalno oporezivanje sa šest na osam miliona dinara i izmene u sistemu PDV-a, akciza, poreza na dobit i poreza na dohodak građana. Ove mere predstavljene su u NALED-u od strane Ministarstva finansija i stručnog tima, uz učešće predstavnika privrede i stručne javnosti.

Pomoćnik ministra finansija dr Dragan Demirović naglasio je da je usklađivanje poreskog sistema sa pravilima Evropske unije važan korak za evropske integracije i pripremu privrede za jedinstveno tržište. “Pozivam sve zainteresovane da do 21. juna dostave konkretne predloge za unapređenje propisa”, izjavio je Demirović, i dodao da ostaje pitanje kako urediti mere podrške osetljivim grupama u skladu sa zakonima i pravilima EU o kontroli državne pomoći.

Predstavnici privrede istakli su važnost očuvanja poreskih olakšica koje podstiču zapošljavanje, inovacije i socijalnu uključenost, posebno za osobe sa invaliditetom, nove zaposlene i ulaganja u startape. Posebnu pažnju privukao je položaj paušalaca, čiji se limit predlaže povećati na osam miliona dinara. Od kada je limit od šest miliona dinara uveden, potrošačke cene su porasle 76%, dok je prosečna neto zarada porasla 120%. Ovi pokazatelji ukazuju da trenutni limit više ne odgovara realnim ekonomskim uslovima i ograničava rast sektora koji beleži jedini neto rast zaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu.

U oblasti akciza, privreda je ukazala na potrebu za jasnim prelaznim rokovima, preciznim pravilima za elektronske evidencije i dovoljno vremena za prilagođavanje. Predložen je i poreski podsticaj za doniranje hrane kako bi se smanjilo bacanje i podstaklo doniranje najsiromašnijima i zaštita životne sredine. NALED smatra da olakšice u porezu na dobit, posebno za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i ulaganja u inovacije, treba zadržati uz unapređenje kontrole i usklađivanje sa pravilima EU.

“Pozdravljamo inicijativu Ministarstva finansija da kroz dijalog sa privredom unapredi poreski okvir i približi ga EU pravilima. Za privredu je ključna predvidivost i transparentnost propisa, a nagle promene pravila narušavaju tržišnu stabilnost i sposobnost kompanija da se prilagode”, izjavila je programska direktorka NALED-a Jelena Bojović i najavila da će NALED dostaviti preporuke za pojedinačne izmene propisa.

Rast privatnog kreditiranja doveo do ograničenja isplata – tokom kvartala isplaćeno tek nešto preko polovine od 20 milijardi dolara

Američki fondovi privatnog kapitala (private equity) zabeležili su značajan rast imovine, koja je u poslednjih 15 godina porasla sa oko 300 milijardi dolara na više od tri hiljade milijardi dolara, kako je objavljeno u najnovijim ekonomskim analizama. Ovi fondovi sve češće plasiraju privatne kredite, naročito preduzećima srednje veličine kojima je nedostupno tržište obveznica, a poslednjih godina privukli su i veliki broj pojedinačnih investitora.

Model poslovanja zasnovan na privatnom kreditiranju godinama je ostvarivao visoke stope rasta, ali je ove godine naišao na ozbiljne izazove. Softverske kompanije, tradicionalno visoko vrednovane na tržištu i česti korisnici ovih kredita, izgubile su veliki deo tržišne vrednosti usled ubrzanog razvoja veštačke inteligencije. To je izazvalo paniku među ulagačima, što je dovelo do masovnih zahteva za povlačenje uloga iz fondova privatnog kapitala.

Za razliku od banaka, fondovi privatnog kapitala nisu podložni strogim regulatornim propisima, nemaju državne garancije niti pristup hitnim pozajmicama centralne banke. Investitori su bili iznenađeni činjenicom da ne mogu jednostavno povući svoja sredstva, jer fondovi dozvoljavaju povlačenje samo ograničenog iznosa vrednosti na kvartalnom nivou, obično u visini od nekoliko procenata ukupnog fonda. To je dovelo do ubrzanog razočaranja i znatnog pada vrednosti ovih institucija tokom prvih meseci godine.

Ekspanzija privatnog kreditiranja započela je nakon svetske finansijske krize, kada su stroža regulacija i gubici u bankarskom sektoru smanjili rizično kreditiranje banaka. Period niskih kamata dodatno je doprineo rastu fondova privatnog kapitala, a nakon pandemije povećala se potreba za fleksibilnim kapitalom. Skok kamatnih stopa tokom 2022. i 2023. godine ubrzao je rast ulaganja u privatne kredite, uz značajan priliv kapitala od institucionalnih i pojedinačnih investitora.

Tokom poslednjeg kvartala, prema podacima specijalizovanih firmi, od zahtevanih 20 milijardi dolara za povlačenje iz fondova isplaćeno je tek nešto preko polovine, što je privuklo pažnju američkih regulatora. Komisija za hartije od vrednosti (SEC), Ministarstvo finansija i Federalne rezerve izrazili su zabrinutost zbog ograničenih uvida u pravo stanje sektora, budući da fondovi privatnog kapitala nisu u obavezi da redovno objavljuju sve informacije o svojim kreditnim plasmanima. SEC je pojačao prikupljanje podataka o vrednovanju zajmova i poštovanju internih politika, kako bi se procenio potencijalni sistemski rizik.

Privatni krediti, kao oblik nebankarskog finansiranja, postali su značajan segment američkog finansijskog sistema, ali aktuelni događaji ukazuju na potrebu za dodatnom pažnjom regulative, kako bi se izbegli potencijalni potresi slični onima iz 2008. godine.

Godišnja inflacija u EU porasla na 3,3 odsto, dok su najniže stope zabeležene u Švedskoj, Danskoj i Češkoj

Godišnja stopa inflacije u evrozoni iznosila je 3,2 odsto u maju 2026. godine, što je rast u odnosu na tri procenta u aprilu, prema podacima Evropske kancelarije za statistiku (Eurostat). Pre godinu dana, inflacija u evrozoni bila je na nivou od 1,9 odsto.

U istom periodu, godišnja inflacija u Evropskoj uniji dostigla je 3,3 odsto, u poređenju sa 3,2 odsto u aprilu 2026. godine. U maju prošle godine, stopa inflacije u EU iznosila je 2,2 procenta.

Najniže godišnje stope inflacije zabeležene su u Švedskoj (1,1 odsto), kao i u Danskoj i Češkoj, gde su obe zemlje imale stopu od 1,8 odsto. S druge strane, najviša inflacija registrovana je u Rumuniji, sa stopom od 9,7 odsto, dok su Bugarska i Litvanija zabeležile 6,3 odnosno 5,1 odsto.

U poređenju sa aprilom 2026. godine, godišnja inflacija je opala u 11 država članica, dok je u 16 zabeležen rast. U maju, najveći doprinos godišnjoj stopi inflacije u evrozoni dali su sektor usluga sa 1,61 procentnih poena (p.p.), energija sa 0,98 p.p., hrana, alkohol i duvan sa 0,36 p.p. i industrijska roba bez energije sa 0,23 p.p.

Prema analizama, aktuelni trendovi ukazuju na nastavak pritisaka na potrošačke cene, dok razlike između zemalja članica ostaju značajne.