Upravno veće ECB ostavilo sve ključne stope nepromenjene, dok se u 2026. očekuje prosečna inflacija od 2,6 odsto zbog viših cena energije

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da u martu 2026. ne menja ključne kamatne stope, zadržavajući kamatnu stopu za glavne operacije refinansiranja na 2,15 odsto, depozitnu stopu na 2,00 odsto i stopu na mogućnost pozajmljivanja na 2,40 odsto. Ova odluka usledila je nakon procene da su inflaciona očekivanja stabilna i da se privreda evrozone pokazala otpornom u poslednjim tromesečjima, uprkos pojačanoj neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku.

Iz ECB su saopštili da ostaju posvećeni stabilizaciji inflacije na ciljnom nivou od dva odsto u srednjoročnom periodu. Međutim, zbog viših cena energije, ukupna inflacija je revidirana naviše u odnosu na decembarske projekcije, pa se u osnovnom scenariju za 2026. godinu očekuje prosečna stopa inflacije od 2,6 odsto, za 2027. od dva odsto, dok je za 2028. projekcija 2,1 odsto. Kada je reč o inflaciji bez energije i hrane, stručnjaci ECB predviđaju prosečne stope od 2,3 odsto u 2026, 2,2 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini.

Privredni rast u evrozoni procenjuje se na 0,9 odsto u 2026, 1,3 odsto u 2027. i 1,4 odsto u 2028. godini, što predstavlja reviziju naniže za 2026. zbog globalnog uticaja rata na tržišta sirovina, realne dohotke i poverenje potrošača. Kako se navodi, rast bi trebalo da podržavaju niska nezaposlenost, stabilni bilansi privatnog sektora i javna potrošnja na odbranu i infrastrukturu.

“Upravno veće ECB je u dobrom položaju da prevaziđe tu neizvesnost. Inflacija se kreće oko ciljnog nivoa od dva odsto, dugoročnija inflaciona očekivanja čvrsto su usidrena i privreda se pokazala otpornom u poslednjim tromesečjima. Informacije koje Upravno veće dobije u narednom periodu pomoći će mu da proceni uticaj rata na inflacione izglede i povezane rizike. Upravno veće pažljivo prati situaciju i njegov pristup zasnovan na podacima pomoći će u oblikovanju odgovarajuće monetarne politike”, navodi se u zvaničnom saopštenju ECB.

Analize ECB pokazuju da bi u slučaju dugotrajnog poremećaja snabdevanja naftom i gasom inflacija bila viša, a privredni rast niži od osnovnih projekcija. Posledice za srednjoročnu inflaciju zavisiće od obima indirektnih efekata i trajanja poremećaja cena energije. Odluke o budućim kamatnim stopama zavisiće od procene inflacionih izgleda i povezanih rizika, na osnovu novih ekonomskih i finansijskih podataka.

Nafta na berzi između 115 i 118 dolara, dizel u Banjaluci već na 3,29 KM, benzin dostiže 3 KM po litru

Cene dizela u Bosni i Hercegovini mogle bi dostići 3,80 KM (1,94 evra) po litru ukoliko se vrednost nafte na svetskim berzama zadrži između 115 i 118 dolara po barelu do sredine naredne sedmice, prema rečima stručnjaka za energetiku Almira Bečarevića. On je naglasio da bi u tom scenariju i benzin mogao koštati oko 3 KM (1,53 evra) po litru, dok su istorijski rekordi zabeleženi 2022. godine kada je dizel dostigao 3,87 KM (1,98 evra).

Bečarević je istakao da će rast cene nafte direktno uticati na rafinerijske cene, a da bi premašivanje nivoa od 3,87 KM bilo moguće ukoliko nafta pređe 120 dolara po barelu. “Sada smo već blizu tog nivoa, a da bismo ga premašili, cena nafte na berzama trebala bi dostići 120 dolara po barelu. U tom slučaju sigurno bismo prešli te cene”, izjavio je Bečarević.

Prema podacima sa terena, cena dizela na pojedinim pumpama u Banjaluci već je 3,29 KM (1,68 evra) po litru, a očekuje se dalji rast, potvrđuje Milovan Bajić, potpredsednik Grupacije za promet nafte i naftnih derivata Privredne komore Republike Srpske i direktor Krajinapetrola. Cena gasa je od početka sukoba na Bliskom istoku porasla za oko 100 odsto.

U poređenju sa tržištem Srbije, gde je cena goriva trenutno između 1,58 i 1,77 evra po litru, predviđa se novi rast administrativne cene već narednog petka, što može dodatno opteretiti budžete domaćinstava i kompanija. Ove promene dolaze u trenutku kada se cene goriva u regionu kreću u rasponu od 1 odsto do 30 odsto rasta, a vlasti prate situaciju i na polju smanjenja akciza i kontrole prodaje.

Novi predlog zakona zahteva objavu cenovnika na internet stranici i portalu podataka, ažuriranje prilikom svake promene cene

Trgovinski lanci u Srbiji biće obavezni da svakodnevno objavljuju cenovnike proizvoda na svojim internet stranicama i na Nacionalnom portalu otvorenih podataka, predviđa Predlog zakona o zaštiti potrošača koji je utvrdila Vlada Srbije i upućuje u skupštinsku proceduru. Prema ovom predlogu, svi trgovci moraće da ažuriraju cenovnik pri svakoj promeni cene, u realnom vremenu, kako bi podaci uvek odgovarali trenutnim cenama u prodavnici i onlajn prodaji, što omogućava potrošačima tačno i pravovremeno informisanje.

Iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine navode da su novine u zakonu usmerene na veću transparentnost, pouzdanost i efikasnost zaštite potrošača u digitalnom okruženju. Novi propisi uređuju i ugovore o prodaji robe sa digitalnim elementom, isporuku digitalnog sadržaja i digitalnih usluga. Takođe, uvode se obaveze i za pružaoce onlajn tržišta, odnosno prodaje robe preko onlajn platformi, koji će biti izjednačeni sa trgovcima u pogledu obaveza prema potrošačima.

Zakon predviđa i sankcionisanje nepoštenih poslovnih praksi, poput korišćenja lažnih potrošačkih recenzija, neoznačavanja plaćenih oglasa i dovođenja potrošača u zabludu u vezi sa tim da li su recenzije dali stvarni korisnici proizvoda. Takođe, uvodi se odgovornost trgovca za nesaobraznost robe zbog nepravilne instalacije ili zbog nedostataka u uputstvima, kao i odgovornost za nesaobraznost digitalne usluge ili sadržaja nastalu zbog nepravilne integracije u digitalno okruženje.

Ukoliko poslanici usvoje predlog zakona, biće unapređena i zaštita maloletnih lica i javnog zdravlja. Novi propisi pravno definišu zabranu prodaje maloletnicima ne samo klasičnih duvanskih i srodnih proizvoda, već i elektronskih uređaja za zagrevanje duvanskih ili biljnih proizvoda i elektronskih cigareta.

Prema navodima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, usvajanje ovog zakona predstavlja značajan korak ka modernizaciji tržišta i usklađivanju sa digitalnim trendovima, kao i ka jačanju prava potrošača u Srbiji.