Connect with us

Domaće

Srbija i Rumunija potpisale memorandum o RHE Đerdap 3, investicija u milijardama evra

Kapacitet hidroelektrane između 1.200 i 2.400 megavata, šest američkih kompanija u trci za izvođenje radova

Objavljeno pre

4 sata

,

Srbija i Rumunija potpisale memorandum o RHE Đerdap 3, investicija u milijardama evra Foto Izvor: Pexels / Donovan Kelly

Kapacitet hidroelektrane između 1.200 i 2.400 megavata, šest američkih kompanija u trci za izvođenje radova

Srbija i Rumunija potpisale su Memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa projektom RHE Đerdap 3, dogovor koji otvara put procenama razvoja i izgradnje najveće reverzibilne hidroelektrane u jugoistočnoj Evropi. Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, Srbija planira da ove godine započne izradu prostorno-planske i projektno-tehničke dokumentacije, a šest američkih kompanija već je pokazalo interesovanje za izvođenje radova.

Memorandum, koji je u Bukureštu potpisan sa rumunskim premijerom i vršiocem dužnosti ministra energetike Ilie Boložanom, predstavlja važan korak jer je prema bilateralnom ugovoru iz vremena SFRJ za izgradnju nove hidroelektrane potrebna saglasnost rumunske strane. Dosad je Rumunija imala rezerve, brinući da bi zahvat vode ugrozio rad postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i 2 koje su ključne za stabilno snabdevanje strujom te zemlje.

„Srbija ove godine planira da započne izradu prostorno-planske, kao i projektno-tehničke dokumentacije, a već smo uspostavili zajedničke radne grupe sa rumunskim partnerima i nameravamo da obezbedimo redovnu razmenu informacija“, izjavila je Đedović Handanović nakon sastanka sa Boložanom i potpisivanja memoranduma u Vladi Rumunije.

Ministarka je naglasila da projekat RHE Đerdap 3 ima potencijal da bude najveća reverzibilna hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi, a do kraja meseca biće poznato koje su američke kompanije od šest zainteresovanih ispunile kriterijume na javnom pozivu koji je objavila Ambasada SAD u Beogradu. „Srbija ima mogućnost da sebe energetski obezbedi za decenije koje dolaze i o tome želimo da razgovaramo sa našim rumunskim partnerima“, poručila je Đedović Handanović.

U zavisnosti od tehničkog rešenja koje će biti odabrano, kapacitet Đerdapa 3 biće između 1.200 i 2.400 megavata, čime će se ostvariti značajan doprinos sigurnosti, bezbednosti i fleksibilnosti energetskog sistema Srbije. Ministarka je istakla i mogućnost akumulacije energije kada je ima više ili kada je jeftinija, kao i značaj velikih građevinskih poduhvata poput jednog ili dva akumulaciona jezera, o čemu će se odlučivati kroz tehnička rešenja.

Na javni poziv za izvođača radova, koji je završen 25. juna, prijavilo se šest kompanija, a evaluacija je završena i očekuje se da Radna grupa Vlade Srbije usvoji rezultate već sutra, nakon četiri ili tri i po nedelje rada. Sledeći korak su pregovori o izradi tehničke dokumentacije, što je, prema rečima ministarke, važan temelj za izbor optimalnih rešenja sa najvećom koristi za energetski sistem zemlje.

Vlada Srbije usvojila je 9. jula Zaključak o utvrđivanju osnove za zaključivanje Memoranduma o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom Đerdap 3, čime je nastavljen tok uspešne saradnje dve zemlje u oblasti energetike. Projekat vodi posebna Radna grupa koju čine ministri, a investicija će biti vredna više milijardi evra. Javni poziv za RHE Đerdap 3 raspisan je na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnji Srbije i SAD u energetici.

Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2, izgrađene kao sistem od jedne branske i jedne rečne-protočne hidroelektrane, nalaze se na granici sa Rumunijom i u zajedničkom su vlasništvu dve države. Đerdap 3 će koristiti vodu iz postojećeg veštačkog Đerdapskog jezera i biće u potpunosti na teritoriji Srbije.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Crafter proširio prodaju na Wolt, proizvodi za dom dostupni odmah

Crafter proizvodi za dom, vrt i uradi-sam projekte sada dostupni putem Wolt aplikacije, isporuka na adresu

Objavljeno pre

6 minuta

,

jul 16, 2026

Objavio:

Crafter proširio prodaju na Wolt, proizvodi za dom dostupni odmah – Crafter proizvodi za dom

Crafter proizvodi za dom, vrt i uradi-sam projekte sada dostupni putem Wolt aplikacije, isporuka na adresu

Crafter proizvodi za dom, vrt i uradi-sam projekte sada su dostupni korisnicima kroz Wolt aplikaciju, uz mogućnost poručivanja i isporuke direktno na adresu, saopšteno je 16. jula 2026. godine. Ova saradnja omogućava korisnicima da naruče alate, opremu i materijale za rad ili popravke bez odlaska u prodavnicu, čime se štedi vreme i olakšava organizacija svakodnevnih aktivnosti.

Detaljna ponuda uključuje širok izbor proizvoda za rad, dom i dvorište, među kojima su sijalice, baterije, posuđe, kućni tekstil i oprema za uređenje prostora. Sve stavke iz asortimana mogu se pronaći u Wolt aplikaciji, a poručivanje se obavlja u svega nekoliko klikova. Partnerstvo posebno olakšava posao profesionalnim majstorima i zanatlijama, kojima je brzina nabavke opreme i materijala ključna za efikasno obavljanje posla.

Wolt, vodeća platforma za dostavu, ovim proširuje svoju retail ponudu i omogućava korisnicima da reše hitne potrebe za alatima i materijalom, što je do sada zahtevalo dodatni odlazak u prodavnicu. Kako je izjavio Aleksandar Nešković, Head of retail za Srbiju i Severnu Makedoniju u Woltu, „Saradnja sa Crafter-om potvrđuje pravac u kom se Wolt razvija – kao platforma koja korisnicima donosi praktična rešenja za različite svakodnevne potrebe i pomaže im da lakše organizuju dan, bez nepotrebnih odlazaka i prekida. Proizvodi za dom, dvorište i majstorske radove možda nisu prva asocijacija na dostavu, ali upravo tu vidimo vrednost ove saradnje: da budemo dostupni korisnicima onda kada im je potrebno brzo i jednostavno rešenje. Ovo partnerstvo donosi novu vrstu praktičnosti i dodatno širi način na koji ljudi koriste našu platformu.“

Iz Crafter-a dodaju da nova usluga predstavlja još jedan korak u razvoju njihove omnichannel strategije. Ines Prijić, Head of Operations u Crafter-u, ističe: „U Crafter-u neprestano tražimo načine da unapredimo uslugu, budemo bliži kupcima i olakšamo im svakodnevne projekte. Partnerstvo sa Wolt-om predstavlja još jedan korak u razvoju naše omnichannel strategije i pokazuje da zajedno slušamo potrebe kupaca. Korisnici sada putem Wolt aplikacije mogu da poruče širok izbor proizvoda za rad, dom i dvorište, od sijalica i baterija, do posuđa, kućnog tekstila i opreme za uređenje prostora. To znači da, bilo da je nešto potrebno majstoru tokom rada ili korisniku za dom, rešenje je dostupno u svega nekoliko klikova.“

Zahvaljujući saradnji sa Wolt-om, korisnici ostvaruju značajnu uštedu vremena i resursa, dok profesionalci i domaćinstva dobijaju pouzdano i brzo rešenje za nabavku potrebnih proizvoda. Ova ponuda dodatno širi mogućnosti u okviru Wolt aplikacije i doprinosi razvoju digitalne trgovine na srpskom tržištu.

Pročitaj još

Domaće

Povrtari iz Kikinde prodali sav rod belog luka po ceni od 700 dinara

U Srbiji se godišnje proizvede 3.700 tona belog luka, dok se 70 odsto potreba podmiruje iz uvoza

Objavljeno pre

31 minut

,

jul 16, 2026

Objavio:

Povrtari iz Kikinde prodali sav rod belog luka po ceni od 700 dinara – kikindski beli luk

U Srbiji se godišnje proizvede 3.700 tona belog luka, dok se 70 odsto potreba podmiruje iz uvoza

Povrtari iz Kikinde ove godine su unapred prodali sav rod domaće sorte belog luka, dostigavši cenu od 700 dinara po kilogramu, što potvrđuje da je kikindski beli luk opet „na ceni“. Prema podacima, godišnja proizvodnja belog luka u Srbiji iznosi oko 3.700 tona, dok čak 70 odsto domaćih potreba pokriva uvoz, najviše iz Kine i Španije.

Ove sezone u Kikindi je završeno vađenje semenskog belog luka, uz primenu sistema „kap po kap“ i korišćenje domaće sorte „bosut“, što je dovelo do rekordnih prinosa i nadprosečnog kvaliteta. „Kvalitet je nadprosečan, iako je proleće bilo bez kiše. Kvalitet je takoreći fantastičan, ne može biti bolji. Tajna je u dobrom semenu, u dobroj genetici, kada posadite krupnu glavicu, da dobijete krupan luk, ali je isto važno znati sa biljkom“, izjavio je proizvođač Goran Lazić, koji je beli luk zasejao na nešto više od pola hektara.

Region severnog Banata ima dugu tradiciju proizvodnje belog luka, a poslednjih godina vojvođanski proizvođači se sve češće odlučuju za ovu kulturu zbog visoke isplativosti i potražnje na tržištu. Sav ovogodišnji rod iz Kikinde prodat je unapred, a povrtari ističu da je cena od 700 dinara po kilogramu opravdala ulaganja i trud.

Stručnjaci navode da je domaći sortiment belog luka veoma kvalitetan i da ova kultura uspeva na različitim tipovima zemljišta, ali upozoravaju na problem nedostatka prerađivačkih kapaciteta. „To što se proizvede belog luka u Srbiji, to se sveže i konzumira, vrlo male su količine koje dospevaju u preradu. To je možda i najograničavajući faktor što se tiče širenja ove biljne vrste“, izjavio je Robert Nemeš iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Proizvođači veruju da kvalitetom mogu da pariraju svetskim tržištima, ali za dalji napredak domaći beli luk treba da pronađe put do domaćih prerađivačkih pogona.

Pročitaj još

Domaće

Vlada Velike Britanije nacionalizovala British Steel, izdvojeno 640 miliona funti

Država uložila 640 miliona funti (740 miliona evra) i svakodnevno izdvaja više od milion funti za očuvanje proizvodnje

Objavljeno pre

1 sat

,

jul 16, 2026

Objavio:

Vlada Velike Britanije nacionalizovala British Steel, izdvojeno 640 miliona funti – nacionalizacija British Steel

Država uložila 640 miliona funti (740 miliona evra) i svakodnevno izdvaja više od milion funti za očuvanje proizvodnje

Vlada Velike Britanije nacionalizovala je kompaniju British Steel u julu 2026. godine, izdvojivši oko 640 miliona funti (oko 740 miliona evra) za nastavak rada i svakodnevno finansirajući više od milion funti (1,16 miliona evra) za očuvanje proizvodnje, saopšteno je iz britanskog ministarstva za biznis. Ova odluka doneta je 15 meseci nakon što je država preuzela upravljanje čeličanom u Skantorpu, sa ciljem sprečavanja njenog zatvaranja i očuvanja ključne industrije.

British Steel je poslednja fabrika u Velikoj Britaniji koja proizvodi primarni čelik iz rude gvožđa i zapošljava oko 2.700 radnika, dok još nekoliko hiljada radnih mesta zavisi od njenog poslovanja. Kompanija je od 2020. godine bila u vlasništvu kineske grupacije Jingye, koja je planirala gašenje visokih peći usled velikih gubitaka.

Pošto nije pronađen privatni kupac, britanski parlament usvojio je Zakon o nacionalizaciji čelične industrije, kojim je British Steel prešao u državno vlasništvo. O visini eventualne naknade prethodnom kineskom vlasniku odlučivaće nezavisni procenitelj, u skladu sa zakonom o zaštiti privatnog kapitala i investicija.

Britanski ministar za biznis Piter Kajl izjavio je: „Očuvanje domaće proizvodnje čelika od ključnog je značaja za nacionalnu bezbednost i industrijsku budućnost zemlje. Vlada je do sada uložila oko 640 miliona funti (oko 740 miliona evra) u održavanje rada kompanije i svakodnevno izdvaja više od milion funti (oko 1,16 miliona evra) za nastavak proizvodnje.”

Naredni korak biće izrada dugoročne strategije za modernizaciju British Steela i prelazak na ekološki prihvatljiviju proizvodnju, uključujući ulaganja u tehnologije za zeleni čelik. Predstavnici sindikata i industrije pozdravili su nacionalizaciju, ocenjujući je kao važan potez za očuvanje proizvodnih kapaciteta i sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta čelikom.

Pročitaj još

U Trendu