Javni dug iznosi 41,3 milijarde evra, obveznice dospevaju u julu 2032. godine, transakcija van plana aukcija
Republika Srbija je 14. jula 2026. godine prvi put realizovala privatno zaduženje emisijom obveznica u iznosu od 500 miliona evra, što predstavlja presedan kako za zemlju, tako i za širi region Centralne i istočne Evrope u poslednjih više od deset godina. Ove obveznice, koje je kupio javnosti nepoznat investitor, dospevaju na naplatu u julu 2032. godine, a kuponska stopa iznosi 4,75 odsto.
Prema dostupnim podacima Uprave za javni dug, ukupni javni dug Srbije na dan 14. jul 2026. iznosi 4.850.813.863.181 dinar, odnosno 41,3 milijarde evra prema srednjem kursu. Ovo zaduženje nije bilo predviđeno u planu aukcija državnih hartija, a na sajtu Uprave za javni dug objavljen je samo plan za drugo tromesečje 2026. godine.
Finansijski analitičar Nenad Gujaničić je izjavio da je ovakav način zaduživanja za Srbiju neuobičajen i da je verovatno prvi put da država realizuje plasman po ad-hoc principu, posebno imajući u vidu da je Srbija u aprilu ove godine već emitovala evroobveznice u ukupnom iznosu od 3 milijarde evra, sa kamatnim stopama koje su dostizale i 4,9 odsto. Gujaničić je pojasnio da privatni plasman podrazumeva direktno prikupljanje kapitala, odnosno prodaju obveznica unapred poznatom kupcu, što je često brža, ali i nešto skuplja procedura u odnosu na javne aukcije na međunarodnom tržištu.
U poređenju sa drugim državama regiona, Bugarska, koja ima viši kreditni rejting i članstvo u evrozoni, prošle nedelje se zadužila za 2,5 milijardi evra po kamatnim stopama od 3,5 do 4,7 odsto. Prema navodima Evropske komisije, privatni plasman obveznica najčešće se koristi za iznose do 300 miliona evra kod jednog ili manjeg broja institucionalnih investitora, dok je ovakva praksa u Srbiji nova.
Evropska komisija je u prošlosti koristila privatni plasman za transakcije u okviru svog programa makrofinansijske pomoći, dok je u Srbiji ovo prvi slučaj ovakve vrste emisije državnih obveznica. Prema analitičarima, privatni plasman omogućava brže pribavljanje sredstava, ali može nositi i višu cenu zbog ubrzane procedure i ograničenog broja učesnika.
