Ukupna površina 1.134 hektara, do 25 vetrogeneratora i priključenje na mrežu snage do 178,2 MW

Kompanija WPP Black Mud d.o.o. iz Beograda podnela je zahtev Ministarstvu zaštite životne sredine za procenu uticaja na životnu sredinu povodom fazne izgradnje vetroelektrane Crni Kao i Rujište u opštini Ražanj. Planirani vetropark biće lociran istočno od Ražnja, na udaljenosti od oko 2,5 kilometra, u zoni povezanoj sa autoputem E-75 Beograd-Niš.

Obuhvat projekta pokriva delove katastarskih opština Crni Kao, Rujište, Varoš i Lipovac, na ukupnoj površini od 1.134 hektara. Maksimalna instalirana snaga vetroelektrane iznosiće 180 MW, uz ograničenje da priključna snaga ne prelazi 178,2 MW. Predviđena je izgradnja do 25 vetrogeneratora, sa pratećom infrastrukturom, uključujući interne pristupne puteve, platoe, podzemnu kablovsku i optičku mrežu, transformatornu stanicu 33(35)/400 kV i baterijski sistem za skladištenje električne energije.

Projekat uključuje i priključenje na visokonaponsku prenosnu mrežu, kao i rekonstrukciju atarskih puteva radi transporta opreme. Maksimalna visina vetrogeneratora (gornji dohvat) iznosi do 240 metara, dok je prečnik rotora do 172 metra.

Većina zemljišta namenjenog za izgradnju je poljoprivredno i u privatnom vlasništvu, a investitor je rešio imovinsko-pravne odnose. Na lokaciji nema zaštićenih prirodnih dobara, dok se severna granica projekta nalazi u blizini potencijalnog Natura 2000 područja “Bukovik II”.

Planirani početak radova je u 2026. godini, a puštanje vetroparka u rad očekuje se tokom 2027. godine.

Prosečan bonus na Volstritu porastao na 246.900 dolara, prihod od trgovanja banaka premašio 134 milijarde dolara

Ukupan iznos bonusa na Volstritu za 2025. godinu dostigao je rekordnih 49,2 milijarde dolara, prema podacima kontrolora države Njujork Tomasa Dinapolija. Prosečan bonus po zaposlenom porastao je za šest odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 246.900 dolara, što je najviši nivo od 1987. godine, navodi se u ekonomskim analizama.

Ovo je druga uzastopna godina u kojoj finansijski sektor u Njujorku beleži rekord u ukupnim isplatama bonusa. Rast bonusa rezultat je snažnog povećanja prihoda i profita banaka, podstaknut oživljavanjem tržišta spajanja i preuzimanja (M&A), kao i rastom prihoda od trgovanja i izdavanja hartija od vrednosti. Banke su u 2025. ostvarile više od 134 milijarde dolara prihoda od trgovanja, dok je ukupna neto dobit vodećih institucija značajno porasla.

Prema rečima kontrolora Dinapolija, „Volstrit je tokom većeg dela godine beležio odlične rezultate uprkos globalnim i domaćim izazovima.” On je istakao da je snažan rast bonusa imao i značajne fiskalne efekte. Procene pokazuju da će isplate iz 2025. godine doneti dodatnih 199 miliona dolara prihoda od poreza državi Njujork i još 91 milion dolara gradu Njujorku u poređenju sa 2024. godinom.

Finansijski sektor je imao ključnu ulogu u javnim prihodima države Njujork, sa učešćem od oko 19 odsto u ukupnim poreskim prihodima u periodu 2024–2025. godine. Međutim, broj zaposlenih u sektoru hartija od vrednosti opao je na oko 198.200, što je najniži nivo u poslednje tri godine.

Dinapoli je upozorio da geopolitički sukobi, uključujući rat na Bliskom istoku, predstavljaju značajan rizik za kratkoročne i dugoročne izglede finansijskog sektora.

CBAM direktiva ne priznaje zelene sertifikate iz Srbije, prosečan emisioni faktor za električnu energiju iznosi 1,09 tona CO₂ po MWh

Srpske kompanije koje izvoze u Evropsku uniju suočene su sa obavezom plaćanja CBAM taksi, bez obzira na to da li su energiju nabavile uz garancije porekla iz obnovljivih izvora, pokazuje analiza aktuelnog režima naplate karbonskih taksi. Prema važećim pravilima EU, CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) ne priznaje sertifikate o zelenoj energiji, već insistira na direktnom fizičkom povezivanju potrošača i proizvođača obnovljive energije, a emisije se obračunavaju na osnovu ukupnog energetskog miksa zemlje izvoznika.

Na konferenciji „Tržište električne energije: podaci, standardi, skladišta — nova pravila igre“, predstavnica Privredne komore Srbije Tanja Lindel naglasila je da CBAM direktiva za emisije iz električne energije ne prihvata ni garancije porekla ni ugovore o nabavci zelene energije, što znači da srpske firme ne mogu umanjiti svoje obaveze kroz ove instrumente. “CBAM sistem ne priznaje garanciju porekla energije koja je utrošena u proizvodnji (i transportu) jer u direktivama EU i dalje postoji obveza direktne veze proizvođača i korisnika. Ali to, naravno ne znači da su garancije nebitne jer značajno mogu da smanje karbonski otisak kompanije. Čak svedu i na nulu, a to je bitno za ESG izveštaje”, izjavila je Lindel.

Prema aktuelnom pravilniku u Srbiji, emisioni faktor za električnu energiju iznosi 1,09 tona CO₂ po megavat-satu. Kompanije su u obračunu GHG (Greenhouse Gas Protocol) emisija u obavezi da koriste location-based pristup, što znači da ukupne emisije zavise od nacionalnog energetskog miksa, a ne od pojedinačnih investicija u obnovljive izvore. Ova situacija posebno pogađa firme koje su investirale u zelenu energiju i kupovinu garancija porekla, jer im to ne smanjuje obavezu prema CBAM direktivi, iako može biti značajno za ESG izveštavanje i reputaciju na tržištu.

Evropska komisija je, kroz radnu grupu za reviziju CBAM direktive, predložila ukidanje uslova o fizičkoj vezi između potrošača i proizvođača obnovljive energije, ali taj predlog još nije prihvaćen. Energetska zajednica ukazuje na to kao na ozbiljan nedostatak koji destimuliše ulaganja u obnovljive izvore i decentralizaciju proizvodnje energije.

Kompanije poput Google i Ikea, koje posluju na evropskom tržištu, koriste kombinaciju investicija u obnovljive izvore, kupovine garancija porekla i različitih ugovora sa dobavljačima kako bi smanjile svoj market-based karbonski otisak na nulu u okviru svojih ESG politika. Međutim, za izvoz robe u EU i dalje je presudan location-based obračun, što za Srbiju znači viši obračun emisija zbog visokog nacionalnog emisionog faktora. Lindel je navela primer Google data centra u Belgiji, koji koristi energiju iz Belgije ali kupuje garancije porekla iz Skandinavije, čime računovodstveno smanjuje emisije za potrebe GHG protokola, ali ne i za CBAM izveštavanje.

Zaključno, iako garancije porekla ne oslobađaju srpske izvoznike od CBAM taksi, ulaganja u zelenu energiju zadržavaju značaj za smanjenje ukupnog karbonskog otiska i ispunjavanje ESG standarda, što može doprineti konkurentnosti na globalnom tržištu.