Na domaćem tržištu kapitala registrovano je 26 emitera sa ukupno 3,2 milijarde evra u obveznicama, ali sekundarno tržište gotovo da ne postoji

Na domaćem tržištu kapitala trenutno je registrovano 26 emitera korporativnih obveznica, izuzimajući državne emisije, sa ukupnom vrednošću od 374,7 milijardi dinara (3,2 milijarde evra), pokazuju podaci Centralnog registra hartija od vrednosti. Iako su preovlađujuća privatna preduzeća, najveći iznosi rezervisani su za državne kompanije poput Jugoimporta i Telekoma, dok je trgovina uglavnom sprovedena putem privatnog plasmana unapred poznatim kupcima.

U poslednjih šest godina, od kada je pojednostavljena procedura za izdavanje korporativnih obveznica, javnom ponudom preko berze realizovane su samo dve emisije, a i u tim slučajevima po jedan kupac je otkupio kompletnu emisiju. Treća emisija je na pragu, ali prethodne nisu uticale na razvoj tržišta, jer nema sekundarne trgovine.

Prema rečima Duška Bodrože sa Instituta ekonomskih nauka, „na finansijsko tržište ne utiče mogućnost kompanija da emituju dužničke hartije od vrednosti, jer niti se to čini preko berze, niti se potom obveznicama trguje na finansijskom tržištu. Efekat izostaje jer ih kupci drže do dospeća, nemaju potrebu da ih prodaju, pa zato gotovo da nema sekundarnog tržišta. Po pravilu, realizacija emitovanih dužničkih hartija je 100%, a to se ne može uvek postići kad se ide na javnu ponudu – nekad ima kupaca, nekada ne.”

Bodroža napominje i da su male šanse da se male investitore uključe u ovakve emisije jer se nominalna vrednost po obveznici kreće od 3.000 do 5.000 evra, što iziskuje znatna sredstva za učešće na aukcijama. Većinu kupaca čine banke, fondovi i osiguravajuća društva, dok su instrumenti nedostupni individualnim investitorima.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić navodi da je količina informacija na osnovu kojih investitori odlučuju o ulaganjima u hartije od vrednosti znatno manja od onih koje banke prikupljaju kada nekome odobravaju kredit. „Ograničene informacije koje se pružaju investitorima zato moraju biti nesporno istinite i potpune. Međutim, finansijski izveštaji kod nas nisu odgovarajućeg kvaliteta, a nažalost ni neki revizorski. Vidimo i da regulatorno telo, Komisija za hartije od vrednosti, suviše često u svoj sastav bira ljude po nekim drugim kriterijumima a ne po stručnosti i profesionalnosti“, istakao je Šoškić.

U takvim uslovima, kako navodi, tržište hartija od vrednosti ne može da zaživi jer investitori nemaju poverenja da će institucije braniti njihove interese i obezbediti potpuno i tačno informisanje. Većina emisija obveznica odvija se van berze sa jednim kupcem, što potvrđuje dogovoreni karakter tih poslova, a likvidnost izostaje jer se obveznice drže do dospeća i tako se izjednačavaju sa kreditom, ali bez regulatornih zahteva koje banke postavljaju.

Šoškić podseća i na slučajeve kada su privatne firme emitovale obveznice koje su brzo otkupile poslovne banke, a zatim prodale Narodnoj banci Srbije (NBS), što je, prema njegovim rečima, u suprotnosti sa funkcijom centralne banke. „NBS je praktično kreditirala te firme, što je u potpunoj suprotnosti sa funkcijom centralne banke. Ta, po mnogo osnova pogrešna i štetna operacija, pravdala se tako da se prikrije suština. Govorilo se da je to neka moderna monetarna politika, da se sprovodi i u Americi. Zapravo se skrivala činjenica da u monetarnoj politici nije bilo osnova za uplitanje centralne banke u kupovinu korporativnih obveznica, a posebno ne u situaciji kada ne postoji aktivno sekundarno tržište gde bi se formirala nekakva fer i tržišno prihvatljiva cena“, izjavio je Šoškić.

Ukupna vrednost korporativnih obveznica, 374,7 milijardi dinara, pokazuje da je ovaj instrument i dalje statistička greška na domaćem tržištu kapitala, a dok institucije ne ojačaju i berza ne zaživi, ostaje ograničen samo na odabrane velike učesnike.

Sva goriva u Hrvatskoj od sutra jeftinija za tri do devet centi, plavi dizel 1,09 evra, auto-gas 1,35 evra po kilogramu

Vlada Hrvatske odlučila je na današnjoj telefonskoj sednici da od sutra pojeftini sve vrste goriva, u rasponu od tri do devet centi (3,5 do 10,6 dinara). Osnovni benzin sa 95 oktana koštaće 1,61 evro po litru, što je smanjenje od tri centa u odnosu na prethodnu cenu. Litar osnovnog dizela biće takođe 1,61 evro, uz umanjenje od pet centi (5,9 dinara).

Plavi dizel, koji se koristi u poljoprivredi, pojeftinjuje šest centi (7 dinara), pa će od sutra njegova cena iznositi 1,09 evra po litru. Cena auto-gasa smanjuje se za devet centi, odnosno na 1,35 evra po kilogramu. Gas za boce takođe će biti jeftiniji za devet centi i prodavaće se po 1,93 evra po kilogramu.

Prema poslednjim dostupnim podacima, u Srbiji je u petak određena cena bezolovnog benzina BMB 95 na 196 dinara (1,67 evra), dok standardni evrodizel dostiže 222 dinara za litar (1,89 evra).

Srpska kompanija širi maloprodajnu mrežu na tržišta Poljske, Bugarske, Hrvatske, Češke, Mađarske, Rumunije, Slovačke i Slovenije

Kompanija Sport Vision iz Srbije prijavila je makedonskoj Komisiji za zaštitu konkurencije preuzimanje kontrolnog paketa nad osam preduzeća u vlasništvu poljske Marketing Investment Group, čime značajno širi svoje poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Prema zvaničnim informacijama, kompanija BDS Co iz Srbije, deo Sport Vision grupe, postaje vlasnik firmi koje posluju u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj i Sloveniji.

Marketing Investment Group upravlja poznatim lancima prodavnica sportske obuće i odeće, među kojima su Sizeer, 50 style, Timberland i Symbiosis, sa jakom tržišnom pozicijom naročito u Poljskoj. Ove firme već tri decenije posluju u maloprodaji sportske opreme i odeće, a prisutne su i kroz fizičke prodavnice i online kanale u više zemalja regiona.

BDS Co, osnovana u Srbiji krajem 2025. godine izdvajanjem iz matične kompanije Sport Vision, upisana je kao pravno lice sa 240 zaposlenih. Vlasnici društva su Borislav i Dragan Stanojlović. Sport Vision grupa zapošljava ukupno preko 6.500 radnika i posluje na tržištima Albanije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Češke, Grčke, Mađarske, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije, Srbije, Slovačke i Slovenije.

Prema obaveštenju makedonske Komisije za zaštitu konkurencije, preuzete kompanije bave se maloprodajom sportske robe, uključujući sportsku obuću, odeću i opremu, a upravljaju lancima prodavnica i internet prodajom u pomenutim državama.

Ova akvizicija omogućava Sport Visionu dodatno jačanje liderske pozicije na tržištima Centralne i Istočne Evrope, konsolidujući maloprodajnu mrežu i proširujući asortiman brendova pod svojim okriljem. Poslovanje će biti podloženo daljoj regulatornoj analizi u svim relevantnim jurisdikcijama, u skladu sa zakonima o zaštiti konkurencije.