Proizvođač iz Gornjeg Milanovca ostvario rast neto dobiti i prihoda u prvoj polovini 2026. godine, dok je zarada po akciji porasla na 199 dinara

Metalac AD, proizvođač iz Gornjeg Milanovca, zabeležio je rast neto dobiti od 18 odsto u prvoj polovini 2026. godine. Neto dobit je iznosila 406 miliona dinara (3,5 miliona evra), objavljeno je u finansijskom izveštaju kompanije. Ključni pokazatelj, prihodi su dostigli 729 miliona dinara, što predstavlja rast od 9,6 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Kompanija je u prvoj polovini godine ostvarila poslovni dobitak od 37 miliona dinara (oko 315.000 evra). U istom periodu 2025. godine neto dobit Metalca bila je 343 miliona dinara (2,9 miliona evra). Poslovni rashodi su porasli na 693 miliona dinara, a finansijski prihodi beleže međugodišnji rast od 20,5 odsto i iznose 38 miliona dinara. Kao rezultat, osnovna zarada po akciji povećana je na 199 dinara, dok je prošle godine iznosila 168 dinara.

Prihodi Metalca porasli 9,6 odsto, akcije i dalje ispod fundamentalne vrednosti

Uporedo sa rastom prihoda i dobiti, ukupna aktiva kompanije na dan 30. jun 2026. dostigla je 5,1 milijardu dinara, što je više u odnosu na 4,6 milijardi dinara krajem 2025. godine. Najveći deo bilansa čini stalna imovina sa 4 milijarde dinara, dok je obrtna imovina procenjena na 1,2 milijarde dinara. Ukupan kapital kompanije iznosi 4,4 milijarde dinara, dok su obaveze i dugoročna rezervisanja stabilna na oko 713 miliona dinara.

Akcije Metalca, koje se smatraju „blue-chip“ na Beogradskoj berzi, završile su trgovanje na dan objave izveštaja padom od 1,95 odsto, na 2.010 dinara. Dividendni prinos, prema analitičarima Bloomberg Adrije, kreće se od 4,5 do 5 odsto. Ipak, akcija se i dalje trguje ispod procenjene fundamentalne vrednosti, što se povezuje sa slabom likvidnošću berze i manjim interesovanjem investitora.

Finansijska stabilnost i investicioni ciklus

Metalac je polugodište završio sa 184 zaposlena, što je smanjenje u odnosu na 215 iz 2025. godine. Neto odliv iz redovnih poslovnih aktivnosti iznosio je oko 8,3 miliona dinara, dok su investicione aktivnosti dovele do neto odliva od 117,9 miliona dinara. Kompanija je balansirala tekuće obaveze zahvaljujući prilivima iz finansijskih aktivnosti od 125 miliona dinara, čime je održala likvidnost i omogućila nesmetano poslovanje.

Najveći akcionar je kiparska kompanija Sempiola Invest sa udelom od 9,22 odsto. Slede investitori sa kastodi računima UniCredit Bank Srbija sa 8,43 odsto i domaći preduzetnik Danko Đunić sa 7,59 odsto. Ova vlasnička struktura doprinosi stabilnosti i predvidljivosti poslovanja.

Tržišni izazovi i konkurencija

Industrijski sektor u Srbiji suočava se sa izazovima rasta troškova i optimizacije radne snage. Ipak, Metalac održava visoku likvidnost i nastavlja razvoj investicionih ciklusa. Kompanija proizvodi oko šest miliona komada posuđa godišnje, što je značajan obim u regionalnom kontekstu. Međutim, konkurenciju predstavljaju proizvođači iz Evropske unije i Turske. Analitičarka Bloomberg Adrije Silvana Milić istakla je ranije ove godine: „Metalac ima više od pola veka iskustva, visok nivo tehnološke modernizacije i brojne nagrade za kvalitet, uključujući ESG priznanja. Kompanija ima snažan izvoz i reputaciju pouzdanosti svojih proizvoda i van Srbije.”

Zahvaljujući pažljivom upravljanju kapitalom i stalnim investicijama, Metalac je zadržao stabilnost čak i u izazovnim makroekonomskim uslovima. Na taj način, kompanija potvrđuje otpornost poslovnog modela i atraktivnost za akcionare.

Mađarska pokriva manjak struje iz uvoza dok nivo Dunava ugrožava rad nuklearne i termoelektrana

Nuklearna elektrana Pakš u Mađarskoj suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog rekordno niskog vodostaja Dunava, što je primoralo upravu da postepeno isključuje reaktore. Prema rečima Petera Mađara, premijera Mađarske, postoji mogućnost da elektrana potpuno obustavi rad već danas ili sutra, što bi dovelo do gubitka proizvodnje od 2.000 megavata.

Pad proizvodnje i hitne mere u energetskom sektoru

Zbog niskog nivoa Dunava, elektrana je danas od 15 časova zatvorila jedan reaktor. Već je ranije smanjena proizvodnja u drugom bloku za 254 megavata. Time je ukupni proizvodni kapacitet Pakša pao na oko 60 odsto, dok su vanredne mere na snazi još od juna, tokom toplotnog talasa. Osim toga, došlo je do kvara u Termoelektrani Dunamenti, što je dodatno smanjilo proizvodnju električne energije za 400 megavata. Premijer Mađar je izjavio da Mađarska raspolaže uvoznim kapacitetom od 3.600 do 3.800 megavata, što je dovoljno da se nadoknadi manjak iz domaće proizvodnje. On je najavio da će, ukoliko popravka Termoelektrane Dunamenti ne uspe, biti potrebne dodatne mere kako bi se održala stabilnost energetskog sistema.

Operativni izazovi i planovi za stabilizaciju snabdevanja

Premijer Mađar je istakao da će nakon konferencije obići operatora elektroenergetskog sistema MAVIR kako bi sa saradnicima razmotrio stanje u mreži i pripremio planove za eventualno uvođenje rotacionih isključenja ili ograničenja potrošnje u industriji. Takođe, delegacija će posetiti hidroelektranu Dunamenti i rafineriju Dunav kompanije MOL, a do petka i nuklearnu elektranu Pakš, gde će biti održana nova konferencija za novinare.

Uloga nuklearne energije i posledice niskog vodostaja

Nuklearna elektrana Pakš ima četiri reaktora ruske proizvodnje ukupnog kapaciteta dva gigavata i proizvodi skoro polovinu električne energije u Mađarskoj. Nivo vode na Dunavu pao je na rekordno niske vrednosti, što je poremetilo i plovidbu na jednoj od najvažnijih evropskih rečnih ruta. Ministar zaštite životne sredine Laslo Gajdoš izjavio je da su vlasti postavile četiri pontona za pumpanje i dve plutajuće dizalice u blizini Pakša, kako bi se obezbedilo dovoljno vode za hlađenje reaktora. Prema njegovim rečima, očekuje se da vodostaj Dunava nastavi da pada u narednim danima.

Posledice za tržište i energetski sektor

Ova situacija pokazuje koliko su veliki energetski sistemi osetljivi na klimatske promene i ekstremne vremenske prilike. Kao rezultat, Mađarska je prinuđena da poveća uvoz struje u kratkom roku, a stabilnost snabdevanja zavisi od međunarodne saradnje i efikasnog upravljanja infrastrukturom. Nizak vodostaj Dunava utiče ne samo na snabdevanje elektrana vodom za hlađenje, već i na logistiku i plovidbu, što dodatno opterećuje privredu. Planirani obilazak ključnih energetskih objekata i konferencije najavljene za naredne dane ukazuju na to da vlasti aktivno traže rešenja za očuvanje energetske sigurnosti.

Nemačka železnica izlazi iz sedmogodišnjih gubitaka uz rast prihoda i ulaganja, dok Tojota gubi tržište u Kini zbog slabe tražnje

Dojče ban je u prvom polugodištu 2026. godine ostvario neto profit od 147 miliona evra. Ovo je prvi pozitivan finansijski rezultat za kompaniju nakon sedam godina, a ključni razlog za preokret su mere štednje i racionalizacija troškova. Prihodi kompanije porasli su za 1,8% međugodišnje i iznose 13,6 milijardi evra. Uporedo sa tim, broj prevezenih putnika dostigao je oko 960 miliona, objavila je kompanija u zvaničnom izveštaju.

Prihodi Dojče bana porasli, dug povećan zbog investicija

Operativni profit u međugradskom i daljinskom saobraćaju iznosio je 148 miliona evra, dok je prošle godine na istom segmentu zabeležen gubitak od 59 miliona evra. S druge strane, regionalni saobraćaj doneo je operativnu dobit od 89 miliona evra. Teretni saobraćaj i dalje beleži gubitak od milion evra. Kao rezultat velikih ulaganja u infrastrukturu, neto finansijski dug kompanije porastao je za oko milijardu evra, na ukupno 21,6 milijardi evra. Nemačka vlada i Dojče ban su u prvoj polovini godine investirali 8,7 milijardi evra u železničku infrastrukturu, što predstavlja najveći iznos za šest meseci u istoriji kompanije.

Tojota beleži pad prodaje zbog konkurencije u Kini

Japanski proizvođač automobila Tojota Motor saopštio je da je u prvoj polovini 2026. godine zabeležio pad globalne proizvodnje i prodaje. Globalna proizvodnja smanjena je za 3,4% na oko 4,6 miliona vozila, dok je prodaja pala za 2,5% i iznosi približno 5,1 milion vozila. Najveći pad registrovan je na kineskom tržištu, gde sve jača konkurencija domaćih proizvođača električnih i hibridnih vozila utiče na smanjenje tržišnog udela Tojote. Pored toga, prelazak na novu generaciju modela RAV4 dodatno je usporio proizvodnju. S druge strane, slabija domaća potrošnja i usporavanje industrijske aktivnosti u Kini dodatno opterećuju automobilsko tržište te zemlje.

Pozicija Dojče bana i Tojote u sektoru i implikacije

Proces racionalizacije u Dojče banu napreduje brže od plana, sa oko 30% ispunjenih ciljeva za 2028. godinu. Ove mere uključuju smanjenje broja zaposlenih u upravi i internim službama, što je direktno uticalo na profitabilnost. Istovremeno, investicije u infrastrukturu ostaju prioritet, što potvrđuje i rast ukupnog duga. Za Tojotu, slabija prodaja u Kini znači izazove u prilagođavanju novim tržišnim trendovima i povećanom konkurencijom, ali kompanija i dalje drži lidersku poziciju zahvaljujući snažnoj potražnji za hibridima u Severnoj Americi, Japanu i Evropi. Uprkos ovim promenama, Tojota ostaje najveći svetski proizvođač automobila po obimu prodaje. Ove promene na tržištu signaliziraju nastavak tranzicije ka električnim vozilima i pojačanu konkurenciju, posebno na azijskom tržištu.