Služba društvenog knjigovodstva objedinila je bankarske, kontrolne i revizorske funkcije, obezbeđujući potpun uvid u finansijske tokove privrede
Služba društvenog knjigovodstva (SDK) predstavljala je ključnu instituciju u ekonomskom sistemu SFR Jugoslavije. Kroz SDK kontrolisao se svaki dinar u Jugoslaviji, jer su sve firme, fabrike i državne institucije morale poslovati preko ove službe. To je omogućilo državi gotovo potpun uvid u finansijske tokove cele privrede.
SDK kao finansijski kontrolor i banka
Za razliku od današnjeg sistema, gde preduzeća biraju poslovne banke, SDK je imao ulogu banke, finansijskog kontrolora i državnog revizora u isto vreme. Praktično, nijedna ozbiljna transakcija nije mogla proći bez odobrenja SDK. Ako preduzeće nije imalo dovoljno sredstava ili je pokušalo nepropisnu isplatu, SDK je mogao odmah da blokira plaćanje. Zbog toga je disciplina naplate obaveza bila znatno veća nego danas, a pravo finansijsko stanje firme bilo je teško prikriti. SDK je ujedno prikupljao i obrađivao finansijske izveštaje svih društvenih preduzeća, što je omogućavalo državi da prati stanje privrede gotovo u realnom vremenu.
Centralizacija i tranzicija platnog prometa
Osim što je kontrolisao platni promet, SDK je imao značajnu ulogu u održavanju likvidnosti. Dugovanja i blokade računa sprovodile su se brzo, zahvaljujući direktnoj kontroli nad transakcijama. Međutim, ovakav centralizovan sistem značio je i veliku državnu kontrolu nad privredom, dok su preduzeća imala ograničenu slobodu upravljanja svojim finansijama. Svaka promena prolazila je kroz složene administrativne procedure, što je usporavalo poslovanje i otežavalo prilagođavanje tržišnim uslovima. Početkom devedesetih godina, sa raspadom Jugoslavije, uloga SDK je postepeno slabila. Platni promet je prešao u poslovne banke, a nadležnosti SDK podeljene su na više institucija. U Srbiji je SDK najpre transformisan u Zavod za obračun i plaćanja (ZOP), a od 2003. godine platni promet u potpunosti je prenet na komercijalne banke.
Ekonomski značaj i nasleđe SDK
Ekonomisti i danas raspravljaju o opravdanosti ukidanja ovako centralizovane kontrole. Jedni tvrde da je SDK obezbeđivao veću finansijsku disciplinu i transparentnost, dok drugi ističu nužnost prelaska na savremeni bankarski sistem radi razvoja tržišne ekonomije i konkurencije. Ipak, nesporno je da je SDK bio finansijski nervni sistem nekadašnje Jugoslavije. Kroz njegove račune prolazio je gotovo svaki dinar privrede, što je činilo SDK jednim od najmoćnijih mehanizama planskog upravljanja ekonomijom. Danas, funkcije koje je imala SDK obavljaju različite institucije poput Poreske uprave, Narodne banke Srbije i Državne revizorske institucije. Na taj način, kontrola finansija u Srbiji sada je podeljena, a privreda posluje po principima tržišne ekonomije.
