Partnerstvo sa firmama Uber i Pony.ai, testiranje već počelo u Zagrebu, planirano proširenje na više hiljada autonomnih vozila

Hrvatska kompanija Rimac grupa, preko startapa Verne, najavila je 26. marta 2026. godine lansiranje prve komercijalne robotaksi usluge u Evropi, u saradnji sa američkim Uberom i kineskom kompanijom Pony.ai. Prva testiranja autonomnih vozila već su započela u Zagrebu, a planirano je da flota u narednim godinama dostigne nekoliko hiljada vozila.

Tehnološki projekat kombinuje autonomnu vožnju sedme generacije (Pony.ai Gen-7), Uberovu aplikaciju za naručivanje vožnji i Verneov operativni model upravljanja flotom i operacijama. Uber je najavio strateško ulaganje u Verne, čime dodatno podržava razvoj i proširenje robotaksi usluga na evropskom tržištu.

Zagreb ima potencijal da postane prvi evropski grad sa komercijalnom robotaksi uslugom, dok je u planu i širenje na druge evropske gradove i globalno tržište. Verne je osnovan 2019. godine u okviru Rimac grupe, čiji je osnivač hrvatski preduzetnik Mate Rimac.

“Evropi su potrebni autonomni taksiji koji će biti dostupni korisnicima”, naglasio je Marko Pejković, izvršni direktor Vernea. Iz Ubera su poručili da partnerstvo omogućava širenje autonomnih taksija i bržu dostupnost ove usluge većem broju korisnika.

Verne će biti zadužen za upravljanje flotom i dnevnim operacijama, dok Pony.ai obezbeđuje tehnologiju autonomne vožnje, a Uber platformu za korisnike. U narednim godinama, očekuje se postepeni rast broja autonomnih vozila i širenje usluge na nova tržišta.

Zakon podržalo 417 poslanika, 154 protiv i 71 uzdržan, finalno odobrenje očekuje se najranije u aprilu ili maju

Evropski parlament usvojio je danas zakon kojim se omogućava ispunjavanje obaveza Evropske unije iz trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama, a koji predviđa ukidanje uvoznih carina EU na američku industrijsku robu i poboljšanje pristupa američkim poljoprivrednim proizvodima. Za zakon je glasalo 417 poslanika, 154 su bila protiv, dok se 71 uzdržao, uz usvajanje više dodatnih zaštitnih mera.

U okviru rasprave, poseban akcenat stavljen je na nastavak nultih carina na američke jastoge, što je deo aranžmana prvobitno postignutog sa administracijom Donalda Trampa 2020. godine. Parlament je razmatrao i predloge za dodatno ukidanje carina na industrijske proizvode iz SAD, sa ciljem olakšavanja trgovine i jačanja ekonomske saradnje između dve strane.

Današnje glasanje nije kraj procedure – predstoje pregovori između predstavnika Evropskog parlamenta i vlada zemalja članica EU o konačnom tekstu zakona. Završno odobrenje ovog akta ne očekuje se pre aprila ili maja, nakon čega će sporazum biti potpuno implementiran.

Prema navodima iz izvora, zakon sadrži i dodatne zaštitne mehanizme za evropsko tržište, a predviđeno je da se tek nakon završnih pregovora preciziraju svi detalji primene. Ova odluka deo je šireg nastojanja EU da unapredi trgovinske odnose sa Sjedinjenim Državama, posebno u sektoru industrije i poljoprivrede.

Prema izveštaju IQAir za 2025. godinu, standarde Svetske zdravstvene organizacije ispunilo je 14% gradova, dok je Bosna i Hercegovina najzagađenija u Evropi

Najnoviji godišnji izveštaj IQAir-a o kvalitetu vazduha za 2025. godinu pokazuje da je Srbija zauzela 38. mesto na listi od 143 zemlje po nivou zagađenja vazduha, dok je samo 14% gradova u svetu ispunilo standarde Svetske zdravstvene organizacije za dozvoljeni nivo PM2,5 čestica. Ovaj procenat je niži u odnosu na 2024. godinu, kada je 17% gradova zadovoljilo ove kriterijume.

Prema podacima iz izveštaja, najzagađeniji vazduh na svetu zabeležen je u Pakistanu, Bangladešu, Tadžikistanu, Čadu i Demokratskoj Republici Kongo, dok su najčistije teritorije pod upravom Francuske Polinezije, Portorika, Devičanskih ostrva i Barbadosa.

U okviru Evrope, Bosna i Hercegovina se nalazi na 27. mestu i drži poziciju najzagađenije zemlje kontinenta, dok Srbija sledi na 38. poziciji. Ostale zemlje regiona su rangirane niže na listi: Crna Gora je na 58. mestu, Rumunija na 65, Hrvatska na 72, Bugarska na 79, Mađarska na 80, Albanija na 81, a Slovenija na 83. mestu. To ukazuje da su susedne zemlje znatno manje pogođene zagađenjem vazduha u poređenju sa Srbijom.

Među najzagađenijim gradovima na globalnom nivou izdvajaju se Loni iz Indije i Hotan iz Kine, koji prednjače po koncentraciji štetnih čestica, dok preostala mesta zauzimaju gradovi iz Indije i Pakistana.

Izveštaj potvrđuje da se globalno stanje kvaliteta vazduha pogoršava, jer sve manji broj gradova uspeva da dostigne preporučene standarde Svetske zdravstvene organizacije, što ima direktan uticaj na zdravlje stanovništva širom sveta.