Regulativa biće usklađena sa evropskim standardima, uz obavezno obaveštavanje građana o AI sadržaju i nadzor tržišne inspekcije

Srbija će do decembra ove godine usvojiti prvi zakon o veštačkoj inteligenciji, u potpunosti usklađen sa evropskim standardima. Ovu informaciju je potvrdila Marija Gnjatović, državni sekretar u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Osnovna svrha novog zakona je zaštita bezbednosti i zdravlja građana, uz istovremenu podršku inovacionom ekosistemu i razvoju startap kompanija.

Zakon o veštačkoj inteligenciji neće doneti značajne promene u svakodnevnoj dostupnosti modela i sistema, već je prvenstveno usmeren na sprečavanje zloupotrebe. Po rečima Marije Gnjatović, građani će biti u potpunosti obavešteni svaki put kada gledaju fotografiju, video ili slušaju audio-zapis koji je kreiran ili izmenjen AI alatima.

Zakon o veštačkoj inteligenciji: evropski standardi i domaći prioriteti

Osnovni princip novog zakona, kao i evropskog akta, jeste da čovek ostaje centralna figura u procesu donošenja odluka. To znači da upotreba veštačke inteligencije mora biti transparentna i da građani moraju znati kada su izloženi AI generisanim sadržajima. Pored toga, zakon predviđa obavezno označavanje sadržaja koji su kreirani ili izmenjeni ovim tehnologijama, što doprinosi većoj zaštiti korisnika.

Međutim, Gnjatović naglašava da propisi sami po sebi nisu dovoljni. Neophodna je kontinuirana edukacija stanovništva o tome kako modeli i sistemi veštačke inteligencije funkcionišu i donose odluke. Takođe, zakon je deo šire međunarodne saradnje, kojom se Srbija svrstava među zemlje koje aktivno rade na bezbednom i odgovornom razvoju AI tehnologija.

Nadzor, odgovornost i institucionalni okvir u prvoj fazi

S obzirom na brzinu razvoja tehnologije, institucionalni okvir za nadzor primene zakona o veštačkoj inteligenciji još uvek se razvija širom sveta. U Srbiji će nadzor vršiti tržišna inspekcija, dok će odgovornost za ispravno korišćenje AI sistema biti na proizvođačima i korisnicima. Za sisteme visokog rizika, biće obavezno dostavljanje dokumentacije o načinu praćenja tačnosti i efekata softvera.

Planirano je i formiranje posebnog regulatornog tela koje će voditi registar AI sistema i modela dostupnih na tržištu Srbije. Ovakva rešenja prate najbolje evropske prakse i omogućavaju efikasniju kontrolu upotrebe veštačke inteligencije u privredi i društvu.

Konačno, donošenje zakona o veštačkoj inteligenciji predstavlja važan korak za razvoj srpskog inovacionog ekosistema. Očekuje se da će nova regulativa doprineti većoj sigurnosti građana, ali i podstaći konkurentnost domaćih startapova i kompanija na evropskom tržištu.

Međunarodni B2B sastanci u Gornjoj Radgoni donose priliku za nove saradnje, prijave otvorene do 21. avgusta

Poslovni susreti AGRA biće održani 24. avgusta 2026. godine u Gornjoj Radgoni, u okviru Međunarodnog sajma poljoprivrede i prehrambene industrije. Svi preduzetnici i organizacije zainteresovani za učešće u ovom događaju mogu se prijaviti do 21. avgusta, navela je Privredna komora Srbije. Događaj nudi priliku za B2B sastanke sa potencijalnim partnerima iz Slovenije i drugih zemalja, a deo susreta će biti organizovan i onlajn 3. septembra.

Učesnici će moći da se predstave kroz unapred zakazane B2B sastanke u trajanju od 20 minuta. Na taj način, poljoprivredna preduzeća, institucije i organizacije mogu proširiti svoju međunarodnu mrežu i razmotriti nove mogućnosti saradnje. Prijavljivanje se vrši putem platforme https://www.b2match.com/e/meet4business-agra-2026.

B2B poslovni susreti AGRA: mogućnosti i tematski fokus

Regionalna razvojna agencija Podravje – Maribor, kao organizator u okviru Evropske mreže preduzetništva, naglašava da događaj pokriva oblasti poljoprivrede, lova, ribolova i usluga. Sastanci su zakazani za 24. avgust od 15 do 17 časova uživo u Gornjoj Radgoni, dok će onlajn susreti biti organizovani 3. septembra od devet do 17 časova. Zbog toga, događaj omogućava fleksibilnost i dostupnost za učesnike iz različitih država.

Osim toga, preduzetnici iz Srbije, ali i iz celog regiona, dobijaju priliku da kroz ovaj format pronađu partnere i klijente na međunarodnom tržištu. Učesnici mogu da razmene iskustva, predstave inovacije i prošire poslovne kontakte. Poslovni susreti AGRA su prepoznati kao važna platforma za razvoj novih projekata i zajedničkih inicijativa u sektoru poljoprivrede.

Uticaj na poslovanje i razvoj sektora

Prema navodima Privredne komore Srbije, ovakvi B2B događaji značajno doprinose internacionalizaciji i konkurentnosti domaćih preduzeća. S druge strane, kompanije u sektoru hrane i poljoprivrede suočavaju se sa izazovima globalnog tržišta, što čini povezivanje kroz događaje poput ovog još važnijim. Bilateralni sastanci traju po 20 minuta, što omogućava efikasnu prezentaciju proizvoda i usluga, kao i brzo uspostavljanje novih kontakata.

Konačno, učesnici mogu da iskoriste prednosti sajma AGRA, koji tradicionalno okuplja stručnjake i kompanije iz više evropskih zemalja. Na taj način, poslovni susreti AGRA postaju ključna tačka za razvoj sektora, razmenu inovacija i jačanje konkurentnosti na međunarodnom tržištu.

Samo mali procenat karcinoma povezan je sa genetskim nasleđem, dok 90% nastaje zbog životnih i stečenih faktora

Genetika i karcinom su povezani kod 5 do 10 odsto svih dijagnostikovanih slučajeva, dok većinu, odnosno oko 90 odsto, uzrokuju stečeni faktori. Ovi podaci ukazuju da je genetska predispozicija važna, ali nije presudna za nastanak karcinoma. Većina pacijenata razvije bolest zbog izloženosti faktorima iz okoline ili zbog procesa starenja, pokazuje analiza stručnjaka.

Karcinom nastaje kada se u ćelijama akumuliraju mutacije koje omogućavaju nekontrolisano deljenje. Nasledne mutacije, koje su prisutne od rođenja, objašnjavaju samo manji deo slučajeva. Sa druge strane, dominantan uzrok predstavljaju mutacije stečene tokom života, najčešće usled izlaganja kancerogenima kao što su duvanski dim, UV zračenje ili hronična inflamacija. Kao rezultat, prevencija i kontrola faktora iz okoline imaju ključnu ulogu u smanjenju ukupnog rizika.

Koliki je značaj genetike i karcinoma za porodični rizik

Porodična istorija karcinoma povećava verovatnoću oboljevanja, ali ne znači da će svaki član porodice sigurno razviti bolest. Sporadično grupisanje slučajeva često je posledica statističke učestalosti karcinoma ili zajedničkih faktora sredine, dok pravi nasledni sindrom podrazumeva obrazac kroz generacije, oboljevanje u mlađoj dobi ili više tipova tumora kod istog srodnika. Samo ovaj drugi obrazac opravdava genetsko testiranje prema mišljenju onkologa.

Genetsko testiranje ima smisla kod osoba sa karcinomom dojke ili jajnika dijagnostikovanim pre 45-50. godine, kod više srodnika sa povezanim tumorima ili kod retkih tipova tumora. Odluku o testiranju donosi stručnjak na osnovu detaljne porodične anamneze, nikako sam pacijent bez stručnog nadzora. Važno je napomenuti da većina porodica sa nekoliko slučajeva karcinoma nema nasledni sindrom i ne zahteva obavezno testiranje.

Molekularna epidemiologija i personalizovana medicina

Molekularna epidemiologija proučava kako kombinacija genetske predispozicije i faktora iz okruženja utiče na rizik od karcinoma kod različitih populacija. Ova disciplina omogućava efikasnije preporuke za prevenciju i skrining, kao što je individualizovano praćenje osoba sa određenim genetskim profilom.

Savremena onkologija koristi analizu genetskog profila tumora kako bi se odabrala najsvrsishodnija terapija. Kod karcinoma pluća, mutacije u genima EGFR, ALK ili ROS1 mogu otvoriti mogućnost ciljane terapije. Takođe, prisustvo BRCA mutacije, bilo nasledne ili stečene, može ukazati na primenu PARP inhibitora kod karcinoma dojke, jajnika, pankreasa ili prostate. Pored toga, procena TMB (tumor mutational burden) i MSI (microsatellite instability) statusa tumora može uticati na odluku o imunoterapiji.

Zahvaljujući ovakvom pristupu, sve veći broj pacijenata sa uznapredovalim bolestima prolazi proširenu genomsku analizu tumora pre izbora terapije. Genetsko testiranje, osim za dijagnostiku, omogućava personalizovani i raniji skrining kod osoba sa potvrđenom naslednom mutacijom. To znači da se praćenje ne bazira samo na starosnoj dobi predviđenoj za opštu populaciju, već počinje ranije i sprovodi se češće, što može značajno uticati na ishod lečenja.