Connect with us

Domaće

Saobracajke.net beleži 90.000 poseta dnevno, najčešće nezgode sa modelom Golf 6854 puta

Podaci o saobraćajnim nezgodama ažuriraju se svakog 20. u mesecu, najpijaniji vozač imao devet promila alkohola

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-1230677

Podaci o saobraćajnim nezgodama ažuriraju se svakog 20. u mesecu, najpijaniji vozač imao devet promila alkohola

Web platforma Saobracajke.net, koju je razvio Bojan Dedić, zabeležila je čak 90.000 poseta dnevno u prvim danima nakon lansiranja. Ovaj sajt omogućava građanima Srbije da prate gde se najčešće dešavaju saobraćajne nezgode, na osnovu podataka sa Portala otvorenih podataka, koji se ažuriraju jednom mesečno, oko 20. u mesecu za prethodni mesec. Najnoviji podaci za januar su, na primer, postali dostupni 20. februara.

Bojan Dedić, koji već deset godina radi kao programer, razvio je aplikaciju sa ciljem da javnosti omogući uvid u crne tačke i statistiku saobraćajnih nezgoda. Kako je naveo, korisnici su najviše zainteresovani za lokacije u svom mestu i puteve sa najvećim rizikom. Saobracajke.net sada nudi i detalje o vozilima, putnicima i uzrocima svake nezgode.

Prema podacima sa platforme, modeli automobila najčešće učestvovali u nezgodama su: Golf (6854 puta), Punto (4178), Passat (3909), Astra (3005), Clio (2903), Megane (2441), Polo (2316), 206 (2273), Focus (2257) i 307 (2037). Najpijaniji učesnik u saobraćajnoj nesreći imao je čak devet promila alkohola u krvi.

U Beogradu, najviše saobraćajnih nezgoda beleže kružni tok Slavija, kružni tok Trg Oslobođenja, kao i raskrsnica Bulevar Mihajla Pupina/Omladinskih Brigada. Ipak, važno je napomenuti da ove lokacije nisu nužno i najopasnije, jer statistika ne uključuje protok vozila i težinu nesreće.

Dedić ističe da je obrada podataka izazovna zbog neusklađenosti geo-lokacija sa izveštajima, ali redovno nastoji da ažurira platformu u skladu sa javno dostupnim podacima. Dodaje da je interesovanje korisnika premašilo očekivanja, a pojedine firme čak su mu nudile poklone u znak zahvalnosti.

Kao naredni korak, planira da napravi posebnu stranicu sa svim relevantnim statistikama o saobraćajnim nezgodama, dok ističe da su ovakvi projekti od javnog značaja retki bez institucionalne podrške. Platforma nastavlja da se razvija, nudeći transparentan uvid u bezbednost na putevima Srbije.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Srpske firme koriste teter za plaćanja, bitkoin raste na 75.000 dolara

Bitkoin dostigao 75.000 dolara, teter postaje najčešći alat za transakcije u međunarodnoj trgovini

Published

9 minutes ago

on

March 19, 2026

By

Bitkoin dostigao 75.000 dolara, teter postaje najčešći alat za transakcije u međunarodnoj trgovini

Kripto tržište u Srbiji beleži ubrzano sazrevanje, dok kompanije sve češće koriste teter (Tether, USDT) za plaćanje dobavljača iz Afrike i Kine, kao i za izmirenje faktura s partnerima iz Rusije, kojima su bankarski kanali zatvoreni. Cena bitkoina, najpoznatije kriptovalute, oporavila se sa 60.000 na raspon od 72.000 do 75.000 dolara, što je značajno u svetlu aktuelnih geopolitičkih dešavanja. Prema rečima stručnjaka iz prve srpske kripto-menjačnice ECD.rs, tržište više ne reaguje panično na oscilacije cene – sada se kupovina pojačava kada cena padne, dok se prilikom rasta beleži veći broj prodaja.

Finansijska pismenost domaćih korisnika porasla je kroz iskustvo i edukaciju, pa se sve češće primenjuje strategija „kupi kad je jeftino, prodaj kad je skupo“. Teter je postao dominantno sredstvo za svakodnevne poslovne potrebe, a ne samo za investiranje. „Sve je popularniji teter kao sredstvo plaćanja, naplate, transfera novca. Prosto, ljudi ga koriste ne investiciono, nego upotrebno – da olakšaju sebi biznis i život”, navodi kripto-stručnjak iz ECD.rs.

Bitkoin, koji se kotira između 72.000 i 75.000 dolara, nije zabeležio značajan skok uprkos sukobima na Bliskom istoku i nestabilnosti naftnog tržišta. „Nije skočio toliko koliko su ljudi smatrali da će skakati, jer ovi sukobi s Iranom su ozbiljna, strateška igrica oko nafte, oko distribucije, i to utiče na ekonomiju celog sveta. Zbog toga sam ubeđen da je krenuo da raste. Prosto, ljudi su počeli da ga kupuju, institucije su krenule da ga kupuju, ali mnogo sporije – jer se više ne srlja, i veliki kapital mnogo manje pomera samu cenu”, objašnjava sagovornik iz ECD.rs.

Profil korisnika kriptovaluta u Srbiji značajno se promenio. Dok su ranije dominirali IT preduzetnici, sada kripto koriste i softverske firme, trgovci automobilskim delovima, kao i proizvođači iz više od 20 različitih industrija. Kompanije su veće, a spektar upotrebe kripta, posebno tetera, dramatično se proširio. Uvoznici iz Srbije koriste teter za brza plaćanja bez dodatnih troškova, posebno prilikom uvoza robe iz Afrike i Azije ili izvoza u Rusiju, gde je, zbog bankarskih sankcija, kripto često jedini funkcionalni kanal.

Srpsko tržište kriptovaluta sada pokazuje zrelost, dok računovođe sve bolje savladavaju knjiženje kripto transakcija, a teter postaje svakodnevni alat za domaći biznis. Ove promene ukazuju na novi nivo integracije kriptovaluta u domaću privredu, uz fokus na efikasnost i praktičnu primenu, umesto isključivo investicionih motiva.

Pročitaj još

Domaće

EU povećala proizvodnju zelene energije na 47,3 odsto u 2025. godini

Vetroturbine čine 37,5 odsto ukupne proizvodnje, solarna energija beleži rast od 24,6 odsto

Published

19 minutes ago

on

March 19, 2026

By

Vetroturbine čine 37,5 odsto ukupne proizvodnje, solarna energija beleži rast od 24,6 odsto

Evropska unija je tokom 2025. godine proizvela 47,3 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, objavio je Evrostat. Ovaj rezultat predstavlja blagi porast u odnosu na prethodnu godinu, kada je udeo iznosio 47,2 odsto, što potvrđuje kontinuirani rast zelenih izvora u evropskom elektroenergetskom miksu, uprkos izazovima u snabdevanju i klimatskim promenama.

Najveći doprinos obnovljivoj energiji u EU dali su vetroturbine sa 37,5 odsto udela u ukupnoj proizvodnji. Solarni izvori učestvovali su sa 27,5 odsto, dok je hidroenergija činila 25,9 odsto. Ostali obnovljivi izvori dolaze iz sagorevajućih obnovljivih goriva sa 8,5 odsto i geotermalnih i drugih alternativnih energija sa 0,5 odsto.

Prema podacima Evrostata, solarna energija ostvarila je najbrži rast među obnovljivim izvorima sa povećanjem za 24,6 odsto u 2025. godini, dok je proizvodnja hidroenergije zabeležila pad od 11,8 odsto u istom periodu.

Među državama članicama EU, najviši udeo električne energije iz obnovljivih izvora u 2025. godini zabeležen je u Danskoj sa 92,4 odsto, Austriji sa 83,1 odsto i Portugaliji sa 82,9 odsto. Najniži udeo registrovan je na Malti (16,2 odsto), Češkoj (16,6 odsto) i Slovačkoj (17,8 odsto).

Ovi podaci pokazuju nastavak trenda rasta obnovljive energije u Evropi, uz značajne razlike između članica kada je reč o strukturi i zastupljenosti zelenih izvora u proizvodnji struje.

Pročitaj još

Domaće

Rat na Bliskom istoku doveo do rasta cene aluminijuma na 3.461 dolar po toni

Cena aluminijuma skočila 10 odsto, tromesečni fjučersi na Londonskoj berzi metala dostigli najviši nivo u četiri godine

Published

24 minutes ago

on

March 19, 2026

By

Cena aluminijuma skočila 10 odsto, tromesečni fjučersi na Londonskoj berzi metala dostigli najviši nivo u četiri godine

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom značajno je uticao na globalno tržište aluminijuma, izazivajući osetan rast cena ovog metala. Prema poslednjim podacima, tromesečni fjučersi na aluminijum na Londonskoj berzi metala (LME) su od 28. februara do 12. marta porasli i do 10 odsto, dok je početkom prošle nedelje cena bila za 8 odsto veća u odnosu na period pre sukoba. Tona aluminijuma tada je vredela 3.370 dolara, što predstavlja najvišu cenu u poslednje četiri godine. Poslednja poznata cena sa LME, zabeležena 13. marta, iznosila je 3.461 dolar po toni.

Glavni razlog ovakvog rasta je otežan transport aluminijuma usled zatvaranja Ormuskog moreuza. Iz regiona Persijskog zaliva potiče oko 9 odsto svetske proizvodnje aluminijuma, odnosno sedam miliona tona, od čega se 80 odsto izvozi, najviše u Sjedinjene Države i Evropu. Zbog trenutnih dešavanja, izvoz ovom rutom je blokiran, što dodatno utiče na globalno snabdevanje.

Na tržište je dodatni pritisak izvršila odluka kompanije Alba iz Bahreina, vlasnika najveće topionice aluminijuma na svetu, da smanji proizvodnju za 19 odsto. Ovi poremećaji doveli su do procena analitičke kuće CRU Group da bi cena aluminijuma mogla porasti i do 4.000 dolara po toni ukoliko se trenutna situacija nastavi.

Najveći svetski proizvođač aluminijuma je Kina, koja trenutno ograničava proizvodnju na oko 45,5 miliona tona godišnje kako bi smanjila emisiju štetnih gasova i sprečila stvaranje viškova. Ukoliko Peking poveća proizvodnju, to bi moglo zaustaviti dalji rast cena, navode ekonomski analitičari.

Zbog široke primene aluminijuma u industrijama poput elektronike, transporta, građevinarstva, proizvodnje solarnih panela i ambalaže, svaka promena njegove cene ima direktan uticaj na globalnu privredu.

Pročitaj još

U Trendu