Nemačka i Italija predvode po količini uvoza i proizvodnje, dok je Brazil i dalje glavni dobavljač kafe za EU tržište

Evropska unija je u 2025. godini ostvarila rast uvoza kafe iz zemalja van EU za 7 odsto, dostigavši 2,9 miliona tona, saopštio je Evrostat povodom Međunarodnog dana kafe. Istovremeno, vrednost ukupnog uvoza kafe porasla je za čak 117 odsto u odnosu na 2015. godinu, sa 8,6 na 18,7 milijardi evra. Ovi podaci potvrđuju da je uvoz kafe u EU ostao stabilan po količini, ali je vrednost značajno porasla usled viših cena na svetskom tržištu.

Glavni izvori i zemlje uvoznici kafe u EU

Brazilski proizvođači ostaju ključni partner za evropsko tržište kafe, jer je iz Brazila tokom prošle godine uvezeno milion tona, što čini 34 odsto ukupnog uvoza izvan EU. Vijetnam je drugi najvažniji izvoznik sa 587.500 tona ili 20 odsto ukupne količine. Slede Uganda sa 262.400 tona, Kolumbija sa 162.900 tona i Honduras sa 136.500 tona. Uvoz kafe u EU pre svega realizuju vodeće ekonomske sile članica. Nemačka je uvezla 1.010.500 tona, odnosno 34 odsto ukupnog uvoza, dok učestvuje sa 608.000 tona. Španija, Belgija i Holandija slede sa 281.600, 269.200 i 216.600 tona.

Proizvodnja kafe i trendovi na evropskom tržištu

Osim visokog uvoza, proizvodnja kafe u EU beleži rast. Tokom 2025. godine proizvedeno je više od 2,2 miliona tona kafe, što je 12 odsto više u poređenju sa 2015. godinom. U ukupnoj proizvodnji vode Nemačka sa 561.200 tona i Italija sa 514.200 tona. To zajedno čini gotovo polovinu ukupne evropske proizvodnje. Slede Španija sa 211.900 tona, Francuska sa 146.800, Poljska sa 134.800, Švedska sa 79.400 i Finska sa 39.000 tona. Ove zemlje ukupno proizvode 77 odsto kafe u Evropskoj uniji. Vrednost proizvodnje pržene i bezkofeinske kafe, kao i proizvoda sa zamenama za kafu, dostigla je gotovo 19 milijardi evra u 2025. godini.

Uticaj rasta cena i kretanja na tržištu

Cena kafe na svetskom tržištu značajno je porasla poslednjih godina, što se odrazilo na rast vrednosti uvoza i proizvodnje. U 2025. godini kafa je poskupela 28 odsto, što je dodatno uticalo na potrošače i prerađivače u EU. Povećane akcize i zabrinutost zbog slabijeg roda u zemljama proizvođačima dodatno su podstakli rast cena. Uporedo sa tim, evropska zavisnost od uvoza kafe ostaje izražena, dok domaća proizvodnja zadovoljava sve veći deo potražnje. Ipak, uvoz kafe u EU i dalje ostaje ključan za stabilnost tržišta i ponudu za potrošače. Ove promene odražavaju šire trendove u globalnoj trgovini sirovinama i naglašavaju važnost diversifikacije izvora snabdevanja u uslovima rastućih cena.

Rast cena goriva i slabiji franak podigli su inflaciju u Švajcarskoj na 1%, uz umerene poskupljenja u sektorima transporta i energenata

Godišnja inflacija u Švajcarskoj porasla je u septembru na 1 odsto, što predstavlja najviši nivo u poslednje dve godine, saopštio je Švajcarski statistički zavod (BFS). U poređenju sa avgustom, kada je inflacija iznosila 0,8 odsto, zabeležen je rast pod uticajem viših cena energenata. Prema zvaničnim podacima, ključni pokretač rasta bile su cene naftnih derivata koje su, uporedo sa slabijim frankom, značajno uticale na ukupnu inflaciju.

Cene transporta u Švajcarskoj su u septembru porasle za 3,6 odsto na godišnjem nivou, dok su u avgustu imale rast od 2,7 odsto. U sektoru informacija i komunikacija zabeležen je rast cena od 1,9 odsto, što je više nego dvostruko u odnosu na avgustovskih 0,9 odsto. Naftni derivati su poskupeli čak 31,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a energenti i goriva zabeležili su rast od 11,7 odsto.

Rast cena energenata i uticaj slabijeg franka

Uporedo sa rastom cena transporta i energenata, troškovi stanovanja i energije povećani su za 2,2 odsto na godišnjem nivou. Time su ubrzali u odnosu na avgust, kada je rast iznosio 2 odsto. Cene u restoranima i hotelima porasle su 0,8 odsto, u poređenju sa 0,5 odsto iz prethodnog meseca. Slabiji švajcarski franak dodatno je podržao inflatorne pritiske, jer je uticao na poskupljenje uvozne robe i usluga.

Kao rezultat, inflacija u Švajcarskoj ostaje znatno niža u poređenju sa većinom evropskih zemalja, iako je dosegla najviši nivo još od 2024. godine. Prema izveštaju BFS-a, rast cena i dalje je pod kontrolom, a cene osnovnih životnih potrepština rastu sporije od proseka Evropske unije.

Monetarna politika i mere Švajcarske narodne banke

Švajcarska narodna banka (SNB) je tokom prvog i drugog kvartala 2026. godine sprovela intervencije na deviznom tržištu kako bi ublažila pritiske na kurs franka. U periodu od aprila do juna 2026. godine, SNB je kupila strane valute u iznosu od 1,4 milijarde švajcarskih franaka. U prvom kvartalu iste godine za intervencije je izdvojeno 3,9 milijardi franaka.

Ove mere usmerene su na sprečavanje prekomernog jačanja domaće valute, što bi dodatno uticalo na cene uvozne robe i ukupnu inflaciju. Uporedo sa tim, rast cena goriva i energenata ostaje glavni izvor inflatornih pritisaka.

Analitičari napominju da, i pored aktuelnog rasta, inflacija u Švajcarskoj ostaje ispod evropskog proseka. Stabilnost cena i niska stopa inflacije i dalje su ključne tačke ekonomske politike. Prema zvaničnim informacijama, tržište očekuje da će Švajcarska narodna banka nastaviti sa pažljivim upravljanjem monetarnom politikom kako bi očuvala stabilnost i ograničila dalji rast inflacije.

Osnivač kompanije ističe značaj radničkog iskustva, dok NVIDIA postaje najvrednija javna tehnološka firma sveta

NVIDIA, američka tehnološka kompanija, dostigla je tržišnu kapitalizaciju od 5,4 biliona dolara (pet hiljada i četiri stotine milijardi dolara) zahvaljujući inovacijama u sektoru grafičkih procesora i veštačke inteligencije. Na čelu kompanije nalazi se Jensen Huang, koji je istakao važnost ranih radnih iskustava u formiranju poslovnog karaktera. Ovakav pristup liderstvu, gde se prošlost ne krije, sve više dobija na značaju u savremenom poslovanju.

Prema podacima iz javno dostupnog profila, Jensen Huang je pre osnivanja NVIDIA radio u američkom lancu restorana Denny’s, gde je obavljao poslove perača sudova, pomoćnog konobara i konobara od 1978. do 1983. godine. Ove informacije Huang nije uklonio sa svog profesionalnog profila, već ih je zadržao kao deo svog poslovnog puta, naglašavajući značaj svakog radnog iskustva, bez obzira na njegov nivo. Takva odluka izazvala je brojne pozitivne reakcije u poslovnoj zajednici.

Uticaj radničkog iskustva na poslovni uspeh

Huangova spremnost da istakne radničko poreklo postala je primer za mnoge preduzetnike i menadžere. Indijski milijarder Harš Goenka, predsednik grupacije RPG, objavio je 2025. godine na mreži X snimak ekrana LinkedIn profila Jensena Huanga i nazvao ga “možda najinspirativnijim profilom ikada”. Ova objava postala je viralna i podstakla diskusiju o tome kako skromni počeci mogu doprineti autentičnosti i kredibilitetu lidera.

Osim toga, Jensen Huang je više puta isticao pred studentima i mlađim kolegama da nijedan posao nije ispod nečijeg dostojanstva. U martu 2024. godine, na Stanfordovoj poslovnoj školi, izjavio je: “Za mene nijedan zadatak nije ispod časti, jer, setite se, ja sam bio perač sudova, i to iskreno mislim.” Takođe je dodao da su iskustva iz uslužnog sektora, poput rada u Denny’su, bila ključna za razvoj liderskih veština i razumevanja potreba klijenata.

Značaj autentičnosti u modernom liderstvu

U vremenu kada su društvene mreže i javni profili često uljepšani ili svedeni na najatraktivnije pozicije, primer Jensena Huanga pokazuje da transparentnost i prizemljenost jačaju poverenje investitora i zaposlenih. Lead pasus na njegovom LinkedIn profilu napisan je u prvom licu i poziva talentovane ljude iz celog sveta da se pridruže razvoju kompanije. Takav pristup izdvaja NVIDIA od konkurencije i doprinosi izgradnji jake interne kulture.

Denny’s, američki lanac restorana osnovan 1953. godine, poznat je po tome što radi 24 sata dnevno. Radeći u takvom okruženju, Huang je stekao praktična znanja o uslužnim delatnostima, koja su kasnije primenjena u poslovanju NVIDIA. Ovaj segment karijere ukazuje na važnost raznovrsnih iskustava u razvoju poslovnih lidera.

Na kraju, NVIDIA se danas pozicionira kao jedan od vodećih aktera na globalnom tržištu tehnologije, a priča njenog osnivača dodatno osnažuje imidž kompanije. Dugovečnost Huanga na čelu firme – čak 33 godine – ističe se kao retkost u tehnološkom sektoru, gde su česte promene menadžmenta. Ovakva stabilnost doprinosi poverenju investitora i kontinuiranom rastu vrednosti kompanije.