Zaposleni u manjim firmama često predstavljaju najranjiviju tačku za sajber-napade, što ugrožava i velike kompanije u lancu snabdevanja

Sajber-napadi ciljaju zaposlene u malim i srednjim preduzećima, čime ugrožavaju i veće kompanije sa kojima sarađuju. Prema rečima stručnjaka za digitalnu transformaciju i sajber-bezbednost, napad najčešće ne kreće od hakera koji upada spolja, već tako što zaposleni nenamerno otvori vrata kompromitovanju sistema. Ova situacija je posebno opasna za firme koje su deo većih lanaca snabdevanja, jer njihova ranjivost može direktno uticati na bezbednost celog poslovnog sistema.

Rizici ponašanja zaposlenih i važnost promena lozinki

Zaposleni često potcenjuju sopstvenu važnost i mogućnost da postanu meta, smatra Ema Petrović, stručnjakinja za sajber-bezbednost. Ona ističe da napadi najčešće počinju internim greškama – klikom na fišing mejl, korišćenjem zaraženog USB uređaja ili odlaskom na sumnjive internet stranice. Kao rezultat, čak i mali propust može dovesti do širenja malvera ili kompromitovanja poverljivih podataka. Osim toga, upotreba istih lozinki za privatni i poslovni nalog predstavlja značajan rizik. “Kada privatni mejl zaposlenog bude kompromitovan zajedno sa pasvordom, haker može da proba isti pasvord na kompanijskom mejlu”, navodi Petrovićeva. Zbog toga se preporučuje redovna promena svih lozinki, najmanje na svaka tri meseca.

Odlazak zaposlenih i problemi sa pristupom sistemima

Opasnost za firmu nastaje i kada zaposleni promeni radno mesto ili napusti kompaniju, a pristup raznim servisima i dalje ostane aktivan. Petrovićeva upozorava da takva situacija može dovesti do zloupotrebe podataka, bilo iz nehata, bilo namerno. “Bivši zaposleni može da nanese veliku štetu kompaniji, ili kroz neodgovorno korišćenje svojih alata i naloga, ili prosto zlonamerno. To su dve različite stvari ali je posledica ista”, ističe ona. Kao rezultat, kompanije moraju pravovremeno deaktivirati sve pristupe bivših zaposlenih i redovno ažurirati prava pristupa.

Zašto sajber-napadi ciljaju male firme u lancu snabdevanja

Prema Radetu Furtuli, menadžeru prodaje u kompaniji Kasperski, napadi preko lanca snabdevanja postaju sve češći oblik sajber-kriminala. Hakeri ne napadaju direktno najveće firme, već traže najslabiju kariku – male dobavljače koji godinama uživaju poverenje velikih partnera. Poverenje stečeno tokom saradnje često dovodi do rutinskog odobravanja dokumenata ili softverskih ažuriranja, bez dodatne provere. Pored toga, male firme često nemaju dovoljno velika sredstva za ulaganje u IT bezbednost i zbog toga postaju primarne mete. “Mnoge male firme ne shvataju da su time i same na liniji napada”, navodi Furtula, naglašavajući da je edukacija i izgradnja bezbednosne kulture ključ za zaštitu poslovanja.

Impakti na sektor i preporuke za zaštitu

Napadi na zaposlene u lancu snabdevanja mogu imati domino efekat – ugroziti poverljivost podataka i stabilnost celog poslovnog ekosistema. Kompanije, bez obzira na veličinu, treba da ulažu u kontinuiranu edukaciju zaposlenih, implementaciju višefaktorske autentifikacije i kontrolu pristupa. Takođe, redovno ažuriranje softvera i praćenje bezbednosnih protokola smanjuje rizik od kompromitovanja sistema. Na kraju, odgovornost za sajber-bezbednost nije samo na zaposlenima, već i na menadžmentu koji mora obezbediti adekvatne resurse i procese. Prema izvorima iz industrije, sajber-napadi ciljaju zaposlene sve češće, zbog čega je prevencija i proaktivno delovanje ključ zaštite poslovanja.

Nemačka i Italija predvode po količini uvoza i proizvodnje, dok je Brazil i dalje glavni dobavljač kafe za EU tržište

Evropska unija je u 2025. godini ostvarila rast uvoza kafe iz zemalja van EU za 7 odsto, dostigavši 2,9 miliona tona, saopštio je Evrostat povodom Međunarodnog dana kafe. Istovremeno, vrednost ukupnog uvoza kafe porasla je za čak 117 odsto u odnosu na 2015. godinu, sa 8,6 na 18,7 milijardi evra. Ovi podaci potvrđuju da je uvoz kafe u EU ostao stabilan po količini, ali je vrednost značajno porasla usled viših cena na svetskom tržištu.

Glavni izvori i zemlje uvoznici kafe u EU

Brazilski proizvođači ostaju ključni partner za evropsko tržište kafe, jer je iz Brazila tokom prošle godine uvezeno milion tona, što čini 34 odsto ukupnog uvoza izvan EU. Vijetnam je drugi najvažniji izvoznik sa 587.500 tona ili 20 odsto ukupne količine. Slede Uganda sa 262.400 tona, Kolumbija sa 162.900 tona i Honduras sa 136.500 tona. Uvoz kafe u EU pre svega realizuju vodeće ekonomske sile članica. Nemačka je uvezla 1.010.500 tona, odnosno 34 odsto ukupnog uvoza, dok učestvuje sa 608.000 tona. Španija, Belgija i Holandija slede sa 281.600, 269.200 i 216.600 tona.

Proizvodnja kafe i trendovi na evropskom tržištu

Osim visokog uvoza, proizvodnja kafe u EU beleži rast. Tokom 2025. godine proizvedeno je više od 2,2 miliona tona kafe, što je 12 odsto više u poređenju sa 2015. godinom. U ukupnoj proizvodnji vode Nemačka sa 561.200 tona i Italija sa 514.200 tona. To zajedno čini gotovo polovinu ukupne evropske proizvodnje. Slede Španija sa 211.900 tona, Francuska sa 146.800, Poljska sa 134.800, Švedska sa 79.400 i Finska sa 39.000 tona. Ove zemlje ukupno proizvode 77 odsto kafe u Evropskoj uniji. Vrednost proizvodnje pržene i bezkofeinske kafe, kao i proizvoda sa zamenama za kafu, dostigla je gotovo 19 milijardi evra u 2025. godini.

Uticaj rasta cena i kretanja na tržištu

Cena kafe na svetskom tržištu značajno je porasla poslednjih godina, što se odrazilo na rast vrednosti uvoza i proizvodnje. U 2025. godini kafa je poskupela 28 odsto, što je dodatno uticalo na potrošače i prerađivače u EU. Povećane akcize i zabrinutost zbog slabijeg roda u zemljama proizvođačima dodatno su podstakli rast cena. Uporedo sa tim, evropska zavisnost od uvoza kafe ostaje izražena, dok domaća proizvodnja zadovoljava sve veći deo potražnje. Ipak, uvoz kafe u EU i dalje ostaje ključan za stabilnost tržišta i ponudu za potrošače. Ove promene odražavaju šire trendove u globalnoj trgovini sirovinama i naglašavaju važnost diversifikacije izvora snabdevanja u uslovima rastućih cena.

Rast cena goriva i slabiji franak podigli su inflaciju u Švajcarskoj na 1%, uz umerene poskupljenja u sektorima transporta i energenata

Godišnja inflacija u Švajcarskoj porasla je u septembru na 1 odsto, što predstavlja najviši nivo u poslednje dve godine, saopštio je Švajcarski statistički zavod (BFS). U poređenju sa avgustom, kada je inflacija iznosila 0,8 odsto, zabeležen je rast pod uticajem viših cena energenata. Prema zvaničnim podacima, ključni pokretač rasta bile su cene naftnih derivata koje su, uporedo sa slabijim frankom, značajno uticale na ukupnu inflaciju.

Cene transporta u Švajcarskoj su u septembru porasle za 3,6 odsto na godišnjem nivou, dok su u avgustu imale rast od 2,7 odsto. U sektoru informacija i komunikacija zabeležen je rast cena od 1,9 odsto, što je više nego dvostruko u odnosu na avgustovskih 0,9 odsto. Naftni derivati su poskupeli čak 31,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a energenti i goriva zabeležili su rast od 11,7 odsto.

Rast cena energenata i uticaj slabijeg franka

Uporedo sa rastom cena transporta i energenata, troškovi stanovanja i energije povećani su za 2,2 odsto na godišnjem nivou. Time su ubrzali u odnosu na avgust, kada je rast iznosio 2 odsto. Cene u restoranima i hotelima porasle su 0,8 odsto, u poređenju sa 0,5 odsto iz prethodnog meseca. Slabiji švajcarski franak dodatno je podržao inflatorne pritiske, jer je uticao na poskupljenje uvozne robe i usluga.

Kao rezultat, inflacija u Švajcarskoj ostaje znatno niža u poređenju sa većinom evropskih zemalja, iako je dosegla najviši nivo još od 2024. godine. Prema izveštaju BFS-a, rast cena i dalje je pod kontrolom, a cene osnovnih životnih potrepština rastu sporije od proseka Evropske unije.

Monetarna politika i mere Švajcarske narodne banke

Švajcarska narodna banka (SNB) je tokom prvog i drugog kvartala 2026. godine sprovela intervencije na deviznom tržištu kako bi ublažila pritiske na kurs franka. U periodu od aprila do juna 2026. godine, SNB je kupila strane valute u iznosu od 1,4 milijarde švajcarskih franaka. U prvom kvartalu iste godine za intervencije je izdvojeno 3,9 milijardi franaka.

Ove mere usmerene su na sprečavanje prekomernog jačanja domaće valute, što bi dodatno uticalo na cene uvozne robe i ukupnu inflaciju. Uporedo sa tim, rast cena goriva i energenata ostaje glavni izvor inflatornih pritisaka.

Analitičari napominju da, i pored aktuelnog rasta, inflacija u Švajcarskoj ostaje ispod evropskog proseka. Stabilnost cena i niska stopa inflacije i dalje su ključne tačke ekonomske politike. Prema zvaničnim informacijama, tržište očekuje da će Švajcarska narodna banka nastaviti sa pažljivim upravljanjem monetarnom politikom kako bi očuvala stabilnost i ograničila dalji rast inflacije.